Virtuelna realnost bi mogla da reši problem koji su započele društvene mreže

Krajem 2017. godine Facebook je priznao nešto na šta je većina korisnika već sumnjala – previše vremena na društvenim platformama negativno utiče kako na pojedince, tako i na čitavo društvo.

Mesec dana pre toga, Chamath Palihapitiya, bivši potpredsednik kompanije Facebook, govorio je ovom problemu daleko konkretnije, te istakao da konstantna obaveštenja, koja izazivaju često lučenje dopamina, te su kratka i lako se konzumiraju, uništavaju način na koji društvo funkcioniše, te polako nestaje saradnja koja je osnova društvenog diskursa, a da bi ustupila mesto netačnim informacijama i polu-istinama. Iako njegovi zaključci deluju pomalo grubo, sve je više istraživanja koja ih potvrđuju, i u okviru kojih se zaključuje da previše vremena provedenog na društvenim mrežama utiče na povećanje anksioznosti, depresije, vršnjačkog pritiska, te negativnog društvenog upoređivanja. Tako i sve veći broj naučnika veruje da ovakvo ponašanje utiče i na hemiju mozga, te je sve više menja.

Interakcijama na društvenim mrežama nedostaju kvalitativni momenti iz stvarne komunikacije, u kojoj se sve računa – od gestova i izraza lice, do ostalih pokreta koji dopunjuju ono što se govori. Na osnovu govora tela onaj koji govori zaključuje koliko je efektno ono što govori, dok se u online svetu to meri jedino brojem lajkova i deljenja, te se uspeh nečega meri kvantitativno, za razliku od interakcija u realnom svetu gde se radi o kvalitativnim reakcijama. Upravo zbog toga se zavisnost od društvenih mreža poredi sa zavisnošću od kockanja, budući da su nagrade ono što osnažuje zavisnost, i što korisnike nagoni da konstantno proveravaju svoje ekrane u želji da vide novu reakciju u obliku lajka ili pozitivnog komentara.

Iako još uvek ne može sa sigurnošću da se tvrdi da društvene mreže stvaraju zavisnost, poneka pauza od lajkova i reakcija je dobrodošla, te je sve više kompanija koje nude alate za lakše udaljavanje od socijalnih platformi. Ipak, za mnoge udaljavanje od Facebook-a, Twitter-a i Instagram-a nije uvek jednostavno, budući da je digitalno prisustvo važno za sve više poslova, bilo da korisnik pokušava da razvije sopstveni biznis ili da se poveže sa kolegama iz istog polja. Tako bi od kreatora socijalnih platformi trebalo da se traži da ove nadograđuju tako da postanu bolji alati u svakodnevnom životu, a jedan od važnih momenata u okviru tog zahteva je i virtuelna realnost.

Naime, virtuelna realnost je po definiciji dizajnirana da simulira stvaran svet, što bi korisnike moglo da zaštiti od negativnih momenata na društvenim mrežama, koji utiču na konstantno lučenje dopamina, a sastavni su deo načina na koji danas koristimo platforme tog tipa. I tu na scenu stupa tehnologija koja je odavno spremna da postane deo svakodnevnih života, pa, na primer, Oculus Go već nazivaju iPhone-om VR uređaja, budući da je sve više developera koji se orijentišu na dodatke za ovaj i slične uređaje. Tako je nastala i aplikacija Oculus Rooms, koju je kreirao Facebook Reality Labs, i koja je namenjena za personalizovane VR uređaje, te za komunikaciju sa malom grupom prijatelja koja se nalazi bilo gde na svetu.

Najvažnije je da je akcenat u okviru ove tehnologije na „malim grupama“, budući da Oculus Rooms dozvoljava komunikaciju između najviše četvoro ljudi, promovišući tako interakcije koje su smislenije, te intimnije. I Oculus TV nudi slična iskustva, te dozvoljava maloj grupi prijatelja da se poveže, te zajedno gleda film ili neki drugi program.

Tako su aplikacije koje okupljaju male grupe ljudi verovatno budućnost društvenih platformi, budući da eliminišu druge uređaje i ekrane, te na taj način sprečavaju multitasking i čine da oni koji komuniciraju osećaju da zaista provode vreme sa nekim. I tako se rađa nova era društvenog prisustva, u okviru kojeg mogu ponovo da se vide nečije emocije, budući da su korisnici sprečeni da se kriju iza lajkova i anonimnih profila.

Neke studije već potvrđuju da virtuelna realnost izaziva stvaranje različitih emocija, a na načine na koje pametni telefon to nije u stanju, a da li je to dobro ili loše ostaje da se utvrdi u budućnosti, mada bismo, budući da Facebook već ide ka tom cilju, to mogli da saznamo vrlo brzo.

Izvor: Futurism