Volan u ruci, benzin u krvi, struja oko nas: Beogradski Sajam automobila
U Beogradu je održan 54. Sajam automobila, u znaku transformacija i iščekivanja. Dok nam predočavaju premijerne modele i adute, automobilski brendovi kao da grozničavo iščekuju nešto novo i veliko. Doskora neprikosnoveni trendovi u automobilskoj industriji su pod znakom pitanja, a sav fokus je na novim tehnologijama.
Čak 35 automobilskih brendova, 48 premijera koje je održalo 26 brendova, kao i naglašeni prodajni karakter… valjda se zbog takvih trendova Sajam automobila održava i iz godine u godinu raste. Čudne igre industrije kao da ne dotiču Beograd – Francuzi ne idu na sajmove u Nemačkoj, mnogi proizvođači smatraju salone u velikim gradovima Zapadne Evrope preskupim investicijama koje ne mogu da povrate ogromne troškove koji to podrazumevaju, a u našoj prestonici svi brendovi opstaju, nalaze svoje mesto, redovno su prisutni, a često sveže premijere dolaze u Beograd odmah nakon Ženeve. Na sve to, najjači brendovi zakupljuju hale sajma na duže rokove (i do 10 godina), tako da definitivno postoji zdrava osnova, pre svega zahvaljujući veoma naglašenom prodajnom karakteru našeg Sajma automobila.
Čekajući električnog Godoa
Svetski trendovi su neumoljivi i jasno se preslikavaju na srpsko tržište – sve je veći udeo hibridnih i električnih vozila. Na Sajmu smo videli mnoštvo takvih automobila, a mnoga od njih su udarni aduti svojih brendova. O hibridima se ne priča više uzgred, oni ne stoje u ćošku kao dodatak standardnoj ponudi. U svetskim razmerama dodatni podsticaj prelaska na ovakva vozila došao je i usled skandala s dizel‑motorima, za koje se (konačno) utvrdilo koliko su zapravo škodljivi/štedljivi naspram motora koji se oslanjaju na drugačije gorivo. Za brže prihvatanje ovakvih automobila u Srbiji potrebno je da se dese dve stvari: uvedu podsticaji i obezbedi odgovarajuća infrastruktura, uz zakonsku regulativu.
U zemlji koja za pet godina uveze 600.000 polovnih vozila, uglavnom prestarih za Zapadnu Evropu, možda deluje da govorimo o naučnoj fantastici. Ipak, prošle godine zabeležen je rast prodaje novih automobila sa 25.177 prodatih putničkih vozila, a očekuje se da se trend rasta ove godine nastavi. Da sve bude još bolje, na Sajmu smo saznali da je Međunarodna asocijacija automobilskih proizvođača stavila Srbiju na roadmap kada je reč o električnim vozilima. Od velikog broja izlagača dobili smo vrlo eksplicitne najave da naredne godine planiraju da počnu s prodajom električnih automobila. Renault Zoe i Twizy te Nissan Leaf bi naredne godine trebalo da se pridruže već prisutnom BMW i3. Isto tako, svi automobili iz serije Smart trebalo bi od naredne godine da postanu električni, da ne spominjemo ogroman broj modela koji će dobiti električne alternative i varijante.
Šta smo videli od ekološki prihvatljivih i štedljivih vozila? Nikad više takvih vozila nije bilo, i to u raznim klasama, uključujući i one koje nikada nismo asocirali sa štedljivošću. Recimo, Honda CR‑V SUV je dobio hibridni model, dok dizel nije ni u planovima. Gotovo čitava Toyota gama se može nabaviti u hibridnoj varijanti. Posebnu pažnju privukao je Camry, limuzina koja menja Avensis – prosto je neverovatno da tako veliko vozilo troši tako malo, uz toliko izraženo prisustvo na putu. Hibridnu varijantu imaju i nova Corolla, CH‑R, kao i mali gradski Yaris. To su modeli koji se već uveliko voze. Kada im se sutra budu pridružili najprodavaniji električni automobili, kao što su Nissan Leaf i Renault Zoe, moći ćemo da kažemo kako su načinjeni ozbiljni koraci u tom smislu. „Sutra“ je u ovom slučaju zapravo 2020. godina.
Svako u svom svetu
Luksuzni proizvođači i ovog puta zakupili su sopstvene hale, pa tako BMW u Hali 2a i Mercedes u Hali 3 izlažu svoje automobile, uključujući i mnoštvo premijera. Nova BMW serija 3 je svakako veoma interesantna opcija za svakoga ko voli automobile, ali su tu i X1 i X2 krosoveri, Serija 5, Mini One, Mini John Cooper Works i Mini Cabrio, X3 i X5 SUV modeli kojima se upravo na Sajmu pridružio X7. Svi koji vole vožnju bez krova mogu da se raduju dolasku BMW Z4 roadster‑a, koji će izmamiti osmeh na lice, bez obzira na verziju. Mercedes je imao šest premijera, uključujući svoj glavni SUV model GLE, ali i vozila dostupna većem broju kupaca, poput nove B klase ili limuzinske varijante A klase.
Trend krosovera je i te kako bio vidljiv na Sajmu. Razlog je jasan – kupci vole podignuto sedište s boljom preglednošću i generalni osećaj masivnijeg vozila koje donosi i nešto više prostora i povišen osećaj bezbednosti (s pravom ili ne, to je drugo pitanje). Proizvođači za malo veći utrošak materijala u odnosu na regularne hečbek automobile iz kojih krosoveri nastaju kreiraju vozila koja se mogu prodati po većoj ceni, i svi su srećni i zadovoljni. Da su stvari daleko otišle, pokazatelj može biti Seat, koji nije izložio ništa osim SUV/krosover vozila. Ništa prilično sveža Ibiza, ništa odlični Leon, na štandu su bili Arona, Ateca, kojima se pridružio Tarraco, SUV sa sedam sedišta.
Još jednu premijeru zabeležili smo na štandu – Cupra Ateca. To je po prvi put zaseban brend, donosi spoj SUV‑a i brzog sportskog automobila. Porsche Srbija, zastupnik VW, Seat i Audi vozila, izložio je čitavu gamu. Tako su se, uz pomenuti Seat, tu našli i brojni Volkswagen modeli, uključujući legendarni Golf, i to u kupcima prijemčivim varijantama, preko Passat‑a i Polo‑a, do krosovera Tiguan, T‑Roc i SUV‑a Touareg. Najzad, na Sajmu je premijerno prikazan T‑Cross, baziran na Polo modelu, koji će biti pravi hit među kupcima. Na drugoj strani je prikazana kompletna Audi paleta, počev od Audi A3 limuzine, pa sve do A8, kao i Q2 do Q8. Ovaj brend imao je dve premijere – Audi A1 Sportback, mali, luksuzni gradski automobil, kao i Q3 krosover.
Širina ponude
Škoda je na svom štandu prikazala nekoliko interesantnih vozila. Tu se našlo mesta za Kodiaq RS, sportsku verziju (ako se tako može nazvati) njenog vodećeg terenca, ali i Vision‑E, koji pokazuje kakvi nas automobili očekuju u budućnosti. Uz standardne modele iz Škoda ponude (Octavia, Fabia, Superb…), hit štanda bio je premijerni model Scala, „Škodin Golf“, od koga se očekuje puno.
Ford‑ov štand bio je prevashodno u znaku novog Focus hečbeka, koji je nedavno stigao, pa se tako on mogao naći u standardnoj, ST‑Line i Vignale varijanti. Našlo se mesta i za druge modele iz ponude, kao što su vrlo pristupačna Fiesta ili Mondeo limuzina. Alfa Romeo, proizvođač od čijeg pomena brže kuca srce mnogih automobilskih entuzijasta, nema ništa novo u odnosu na prethodni Sajam – i dalje ponudom dominiraju Stelvio SUV i Giulia limuzina, uz izložen Stelvio Quadrofoglio Verde.
Renault i Dacia su se takođe prikazali u najboljem svetlu. Adut Dacia brenda su pristupačne cene automobila. Renault je prikazao standardne modele iz ponude, uključujući Megane, Scenic, Kadjar i Talisman, ali štandom je dominirala premijera njihovog najprodavanijeg automobila – u pitanju je nova generacija legendarnog Clio gradskog vozila. Hyundai je pokazao novu Elantru, dok ostatak ponude čine dobro poznati modeli, u istovetnom izdanju ili blago redizajnirani, kao i20, sveži i30, Kona i Tucson.
Toyota se može podičiti premijerom nove generacije Corolla automobila, koja u ovoj iteraciji stiže u tri oblika karoserije – kao limuzina, karavan, ali i hečbek, čime „preuzima štafetu“ od dosadašnjeg Auris‑a. Rekli bismo da je upravo u toj formi i najatraktivnija. Na Toyota štandu može se pronaći još mnoštvo automobila od jubilarnog Yaris‑a, preko CH‑R‑a, do premijernih Camry i RAV4 modela, koji su definitivno pokazatelji da hibrid ne mora biti posebno dizajniran automobil večito osuđen na zasebni dizajn i karoseriju, već da se vrlo lako može pronaći u svim klasama. Honda je izložila standardni Civic, krosover HR‑V i novi SUV CR‑V, ali i automobil od koga mnogima srce zadrhti – najbrži hot‑hatch na svetu, Civic Type‑R.
Velike felne i svemirski kokpit
Nakon Japanaca, na redu su Francuzi, koji su i te kako imali šta da kažu. Bratske kompanije Peugeot i Citroen došle su s kompletnom ponudom, ali su dva automobila zasenila ne samo ostatak ponude već i dobar deo konkurencije na Sajmu. Peugeot 508 je auto godine u Srbiji, ali i najinteresantniji automobil na Sajmu, ne samo zbog spoljašnjosti već i zbog dizajna unutrašnjosti koja izgleda kao da ste u mašini iz budućnosti. Citroen je predstavio C5 Aircross krosover, koji pojam luksuzne vožnje podiže na najviši nivo, a pri tome ne zahteva da se ruka zavlači duboko u džep, zadržavajući istovremeno i dopadljiv i uvrnut dizajn.
Na štandu British Motors‑a dominirao je Jaguar I‑Pace, automobil godine u Evropi, za koji je spremljena posebna akcijska cena, zajedno s raznim Land Rover vozilima. Suzuki je, između ostalog, premijerno prikazao simpatičan mali terenac Jimney, zajedno s redizajniranom Vitarom. Još jedna premijera bila je na KIA štandu – novi Ceed je u pitanju, dostupan u raznim varijantama i s raznim motorima. Mazda je pokazala sve što ima, ali je slavu pobrao model Mazda 3 – sa odličnom kabinom koja je verovatno najveći pomak za tog proizvođača do sada. Nissan je takođe pokazao sve modele iz ponude, uključujući osveženi Qashqai krosover sa novim 1,3 benzinskim motorom razvijenim u sklopu Mercedes‑Renault partnerstva. Opel nije imao velikih noviteta, ali je ponuda izuzetno snažna, od Astre, preko Grandland X krosovera, do Insignia limuzine.
Luksuzne unutrašnjosti krasi veća stopa digitalizacije. Upravo će to činiti razliku u budućnosti. Korisnike sve manje interesuje koji je motor u pitanju, jer su svi dovoljno dobri, ali će se i brendovi i modeli razlikovati po opremljenosti, kabini, digitalnim pomagalima i asistenciji u vožnji, funkcionalnostima i lakoći korišćenja infotainment sistema. To je ono što kupci traže i cene i tu će se tek lomiti koplja u budućnosti.
Zverovi deluks
Ni ovaj Sajam nije mogao da prođe bez luksuznih, skupih i brzih modela. Verovatno najbrži „trkač“ podno kupola Beogradskog sajma jeste Ferrari Portofino sa 600 konja. Mercedes je izložio AMG‑tjunirane modele, ali i Maybach S klasu. I razni BMW modeli spadaju u ovu kategoriju, bilo da se radi o luksuznim limuzinama poput Serije 7 ili limuzina‑trkača kao što je M5.
Posebnu pažnju privukao je Rolls‑Royce Cullinan, prvi SUV u ponudi najluksuznijeg brenda na planeti, koji je trenutno u vlasništvu BMW‑a. Na Porsche‑ovom štandu premijerno su predstavljeni Porsche 911 Carrera 4S, ali i Bentley Continental GT W12. Uz pomenuti Cupra Ateca, koji bez obzira na to što je novajlija, može s punim pravom da se svrsta u ovu kategoriju, ne možemo da ne pomenemo mali, simpatični VW Up GTI, jedini GTI model koji je bio izložen i koji verovatno za uloženi novac donosi ubedljivo najviše zabave na celom Sajmu. Istakli bismo i Ford Mustang, koji spremno pokazuje puno „američkih mišića“.
Vlasništvo ili zakup?
Zaključićemo tekst dilemom koja to zapravo nije. U svetu je zavladao model koji podrazumeva ovu ili onu varijantu lizinga. Potpuno razumemo zašto se kupci opredeljuju za ovakav vid kupovine, naročito oni platežno sposobniji. Jednom kupite novo vozilo i taman kada treba da ga otplatite, istekne peta godina i stavite ga kao ulog za sledeće vozilo, a nastavljate da otplaćujete ratu.
Ukoliko ste u stanju da ukalkulišete permanentni mesečni trošak od, recimo, 250 do 650 evra, bilo lično, bilo kao pravno lice, čeka vas bezbrižno korišćenje. Svakih četiri do pet godina imate nov auto, on je uvek pod garancijom, teško da će mu se išta ozbiljnije dešavati, a domaći brendovi postaraće se da u sklopu ponude bude i nekoliko servisa. Nije nemoguće da vam auto sve vreme eksploatacije neće ni izlaziti iz garancije. Uz to, možete da menjate brendove, modele, klasu automobila…
Tržište se kreće u tom smeru. Domaće firme svesne su toga, iako to u Srbiji nije preovlađujući trend zbog slabije platežne moći stanovništva, ali već jeste dominantan među onima koji su u stanju da sebi redovno priušte nov auto. Stoga ne čudi da u ponudi praktično svih domaćih prodavaca možete pronaći i polovne automobile povoljne cene, koji su upravo ovakvim sistemom „vraćeni“ onoj drugoj, većoj bazi domaćih kupaca. Uostalom, svaka roba ima svoga kupca, zar ne?
Nažalost, postoji i ozbiljna mana tog sistema, koji naizgled deluje kao da je savršeno skockan za naše tržište. Kako oni koji zakupljuju vozilo uglavnom ne gledaju krajnju cenu automobila, već samo iznos rate, cene se korak po korak uvećavaju i mnogi modeli su „otklizali“ van svoje kategorije. Razmišljanje: „Kad imam 320 evra za ratu, daću još 40 evra za bogat paket s navigacijom i automatskim menjačem“ ima i posledicu na one koji kupuju automobil u svoje vlasništvo zarad duže eksploatacije, bilo na kredit, bilo preko isplate u celini. Domaće banke i osiguravajuće kuće prate konceptualne promene. Hoće li naša deca uopšte živeti u svetu u kom postoji vlasništvo nad vozilom? Vreme će pokazati…
Želite još fotografija? Možete ih pogledati u galeriji ispod, ili posetiti našu Facebook galeriju sa preko 300 fotografija!