Voyager 1 i Voyager 2 slave 48 godina u svemiru

Dve sonde-bliznakinje agencije NASA – Voyager 1 i Voyager 2–  skoro pet decenija istražuju kosmos u potrazi za odgovorima na neka od najzamršenijih pitanja astronomije u našem Sunčevom sistemu, i o njegovom mestu u širem univerzumu.

Ovih dana su pionirske letelice – lansirane sa razmakom od dve nedelje krajem sedamdesetih godina prošlog veka – zvanično napunile 48 godina. Voyager 2 je prvi „slavio“ u avgustu, a onda i Voyager 1 početkom septembra.

Tokom godina provedenih među zvezdama, oba Voyagera su neprestano prkosila očekivanjima u pogledu trajanja svojih misija, dok su zalazili sve dublje u neistražene prostore svemira. Sonde su lansirane 1977. godine sa Floride, mesta koje se danas zove Svemirska baza Kejp Kanaveral. Cilj je bio da istraže spoljne delove Sunčevog sistema.

Suprotno svom imenu, Voyager 2 je krenuo prvi – lansiran je 20. avgusta 1977. Njegova bliznakinja, Voyager 1, poletela je 5. septembra iste godine. Iako je bio drugi po redu, Voyager 1 je išao bržom rutom, prošao je kroz asteroidni pojas između Marsa i Jupitera i već do decembra iste godine prestigao Voyager 2. Voyager 1 drži rekord kao najudaljeniji objekat od Zemlje, a koji je napravio čovek – titulu koju nosi od 1998. kada je prestigao NASA-inu letelicu Pioneer 10, koja je istraživala Jupiter.

Kao što smo već pomenuli, glavni zadatak programa Voyager je bio da istraži krajnje delove Sunčevog sistema. Letelice su proučavale sve džinovske planete – Jupiter, Saturn, Uran i Neptun – kao i njihove magnetne sfere i ukupno 48 prirodnih satelita, navodi NASA.

Ovaj deo misije završen je do 1989. godine, nakon čega je agencija preusmerila sonde na međuzvezdana istraživanja – dakle, krenule su dalje od Sunčevog sistema, dublje u Mlečni put. Voyager 1 je 2012. godine postao prva letelica koja je ušla u međuzvezdani prostor, a 2018. ga je sledio Voyager 2. Do danas su to jedine letelice u istoriji koje rade izvan heliosfere – zaštitnog mehura čestica i magnetnih polja koje stvara Sunce.

Ako ikada naiđu na vanzemaljski život, i Voyager 1 i Voyager 2 nose čuveni „zlatni disk“, svojevrsnu vremensku kapsulu i prijateljski pozdrav sa Zemlje. Čuveni američki astronom Karl Sagan predsedavao je komitetom koji je birao sadržaj poruke, urezane na bakarnom disku presvučenom zlatom. Ploče sadrže odabrane elemente koji predstavljaju život na Zemlji: uzorke muzike iz različitih kultura i epoha, prirodne i veštačke zvuke sa Zemlje, kao i elektronske podatke kodirane u analognom obliku koje bi napredna civilizacija mogla da pretvori u fotografije.

Voyager 1 se nalazi na više od 24 milijarde kilometara od Zemlje i putuje kosmosom brzinom od preko 61.000 km/h, navodi NASA. Voyager 2, pak, juri brzinom od oko 55.000 km/h na udaljenosti od oko 21 milijarde kilometara.

NASA na svom web-sajtu nudi interaktivni trodimenzionalni prikaz položaja obe sonde izvan Sunčevog sistema. Zanimljivo je da NASA očekuje da bi obe sonde mogle nastaviti da rade sve do kasnih 2020-ih. Uprkos misiji dugoj decenijama, četiri od jedanaest naučnih instrumenata na Voyagerima i dalje su aktivna.

Voyager 1 nastavlja da komunicira i šalje podatke preko mreže ogromnih radio-antena poznate kao Deep Space Network, koja povezuje i Voyager 2 – iako je sve teže održati antene sondi precizno uperene ka Zemlji. Tako su, na primer, inženjeri NASA-ine Laboratorije za mlazni pogon (JPL) u Kaliforniji u maju 2025. uspešno reaktivirali set potisnika na Voyager-u 1 koji su se smatrali neupotrebljivim još od 2004. godine. Želeli su da imaju rezervu u slučaju da aktivni potisnici prestanu da rade zbog nagomilavanja naslaga u cevima za gorivo, što bi moglo da se desi već na jesen, piše u saopštenju od 14. maja.

U martu 2025. godine inženjeri su isključili jedan od instrumenata na Voyager-u 2 kako bi postepeno kontrolisali sve manju količinu energije. „Kako vreme prolazi, nastavak rada će biti sve izazovniji“, objašnjava NASA na svojoj stranici o misiji Voyager. „Pored toga, neočekivane anomalije mogle bi da utiču na funkcionalnost i trajanje misije kako sonde budu starile“. Važno je ipak imati na umu da se niko nije nadao da potraju ovoliko dugo.