Galerija AI rešenja
Vesti stižu jedna drugu – kao da svako ko je neko u IT industriji žuri da ponudi svoje AI rešenje. Deo publike je oduševljen, deo se plaši, neki kažu da treba „povući kočnicu“ pre nego što bude prekasno.
Klasična asocijacija na veštačku inteligenciju su roboti koji pokazuju određen stepen inteligencije po uzoru na čovekovo ponašanje. U realnosti, primena veštačke inteligencije danas je mnogo šira od toga, pa AI postaje deo našeg svakodnevnog života. Kako vreme napreduje biće sve prisutnija.
Pođimo od uobičajenog pretraživanja Interneta. Pretraživači na koje se oslanjamo, pre svega sveprisutni Google, već godinama koriste neku formu veštačke inteligencije. Savremena obrada slike i videa takođe se zasniva na alatima sa veštačkom inteligencijom, a prisutna je i u različitim segmentima poslovne primene – u medicini i farmaciji, industriji, energetici, saobraćaju, javnoj upravi, vojsci, obrazovanju…
Google Bard se zasniva na jezičkom modelu za mašinsko učenje LaMDA (Language Models for Dialog Applications), koji je kompanija Google osmislila tako da imitira razgovore ljudi
Brojne kompanije širom sveta rade na razvoju i primeni AI sistema – trenutno je u toku trka među liderima u razvoju ove tehnologije, a među konkurentima u tom nadmetanju su OpenAI, Meta, Google, Microsoft, Tesla, Amazon…
AI chatbot
AI trka značajno je dobila na dinamici pojavom sistema veštačke inteligencije pod nazivom ChatGPT (kompanija i istraživačka laboratorija Open AI, San Francisko). Pojavio se u novembru 2022. godine i vrlo brzo postao najpopularniji digitalni alat u svetu – za samo nedelju dana dostigao je milion korisnika, a već u januaru 2023. preko 100 miliona korisnika.
ChatGPT je, strogo govoreći, aplikativni softver za automatsko generisanje teksta. Zasnovan je na GPT (Generative Pre-treined Transformer) arhitekturi za procesiranje prirodnog jezika, dakle automatsko generisanje teksta, prevođenje, davanje odgovora na postavljena pitanja. Nadogradnjom i prilagođenjem GPT arhitekture za dijalog kreiran je ChatGPT bot. Pošto je on zasnovan na obradi prirodnih jezika, omogućeno mu je da razumevanjem konteksta, semantike i generativne veštačke inteligencije odgovara na postavljena pitanja ili nastavlja započeti dijalog.
Prva verzija ovog sistema u skladu sa nazivom arhitekture na kojoj se zasniva nosi oznaku ChatGPT-3. U martu 2023. godine startovao je najnoviji sistem sa oznakom ChatGPT-4, koji se odlikuje još izraženijom kreativnošću u dijalogu i formiranju odgovora na postavljena pitanja. Kako kaže Sam Altman, jedan od osnivača OpenAI laboratorije, u pitanju je „najsposobniji AI model do sada“, koji koristi novi „multimodalni“ sistem (nije samo jezički već i vizuelni model, prihvata i slike kao i tekst).
Trenutno je u toku trka među liderima u razvoju AI tehnologije, a najsnažniji konkurenti su OpenAI, Meta, Google, Microsoft, Tesla, Amazon…
ChatGPT-4 može da zapamti i odgovori na upite koji imaju više od 20.000 reči. Zbog tih mogućnosti potencijalne primene ChatGPT-a su razgovor, virtuelni asistenti, generisanje odgovora na poruke ili elektronsku poštu, automatizovano pisanje sadržaja, pa čak i programiranje u nekim programskim jezicima. Python funkcioniše savršeno.
Prednosti ChatGPT-a su u mogućnosti vođenja dijaloga (razgovora) o najrazličitijim temama, pri čemu se ima osećaj kao da se razgovor vodi sa čovekom. Njegovi odgovori su personalizovani i dobijaju se u realnom vremenu. Jednostavan je za primenu i, za sada, svima dostupan tj. besplatan. Može da pomogne u pisanju sastava i kreiranja sadržaja za Web sajtove.
Facebook i njegov SAM
Nagla popularnost ChatGPT-a motivisala je konkurenciju da znatno ubrza svoje aktivnosti na razvoju i publikovanju svojih AI sistema. Među prvima to je učinila Meta (vlasnik Facebook-a i Instagram-a). Meta je do sada već predstavila nekoliko alata koji koriste isti tip generativne veštačke inteligencije, koju je popularizovao ChatGPT, a koja stvara novi sadržaj, umesto da samo kategorizuje postojeći, kao što je to ranije bio slučaj sa drugim alatima te vrste. Njihov Make-A-Video softver generiše video sadržaje i slike na osnovu zadatih tekstualnih upita.
Početkom aprila kompanija je predstavila svoj novi model AI sistema pod nazivom Segment Anything Model (SAM). On može da izdvoji i prepozna pojedinačne objekte na slikama i video zapisima, ak i u slučajevima kada nije naišao na te primere tokom procesa učenja. Koristeći SAM, predmeti se mogu birati klikom na njih ili pisanjem tekstualnih upita. Istovremeno je predstavljena i baza podataka od 1,1 milijarde visokokvalitetnih maski za segmentaciju, kao i 11 miliona slika.
Maske za segmentaciju izdvajaju objekat na slici (piksele koji pripadaju određenom objektu), što korisnik obavlja klikom na bilo koju tačku na objektu. SAM automatski izdvaja objekat, koristeći (ako je potrebno) više maski za segmentaciju. Eksperimenti su pokazali da on to radi sa preciznošću od 99.1 odsto. Primena ovog AI sistema je za početak usmerena ka dizajnu i uređivanju fotografija i videa, ali su potencijalne mogućnosti primene daleko šire. Na primer, može se primeniti za naučna istraživanja u različitim oblastima, za koja je SAM dostupan kao softver otvorenog koda (Apache 2.0 licenca).
A od Google-a… Bard
Pojava ChatGPT sistema kompanije OpenAI unela je pravu pometnju u Google timove, naročito stoga što je ChatGPT razvijen na bazi Google-ovih dostignuća (Transformer arhitekture i mašinskog učenja,
Reinforcement Learning).
Odgovor je usledio odmah nakon predstavljanja AI chatbot-a. Kompanija je najavila unapređene verzije svojih aplikacija Google Docs, Gmail, Sheets i Slides dodavanjem elemenata veštačke inteligencije. Google-ovi alati moći će da generišu i sumiraju tekstove i pišu kompletne e-mail-ove na osnovu kratkih uputstava korisnika. Takođe će moći da obogaćuju prezentacije slikama, audio sadržajima i videima u Slides aplikaciji.
Od svih novih mogućnosti koje nude najavljene inovacije, alati za pisanje i brejnstorming u Docs i Gmail-u deluju kao najkorisniji. Za početak, ti alati će biti dostupni samo za malobrojne ljude „od poverenja“, dok će ove i ostale opcije biti dostupne javnosti tek kasnije tokom godine, mada kompanija nije tačno precizirala kada.
Direktan odgovor na chatbot iz kompanije OpenAI je Google Bard, predstavljen javnosti 6. februara ove godine. Razvoj novog chatbot-a pokrenut je na bazi jezičkog modela za mašinsko učenje LaMDA (Language Models for Dialog Applications), koji je kompanija Google osmislila tako da imitira razgovore ljudi. Kao i GPT-3 zasnovan je na arhitekturi neuralnih mreža Transformer, koju je Google osmislio 2017. godine i dao je u javni domen (otvoreni kod).
Inicijativa za AI moratorijum došla je od neprofitne organizacije Future of Life Institute, koja se bavi istraživanjem egzistencijalnih rizika po čovečanstvo. Pismo upućeno laboratorijama za veštačku inteligenciju potpisalo je oko hiljadu stručnjaka iz poslovnog, akademskog i tehnološkog sveta
Chatbot zasnovan na ovoj arhitekturi može da „nauči“ da čita veliki broj reči, kao i da predvidi koja bi reč mogla uslediti u dijalogu. Dizajniran je tako da se može neometano da uključi u razgovore o gotovo beskrajnom broju tema. Prvi model LaMDA chatbot-a Google je prikazao 2021. godine, ali su njegove mogućnosti daleko skromnije od ChatGPT. S obzirom na razvoj okolnosti, Bard bi trebalo da „uhvati priključak“ i čak prestigne konkurenciju.
A od Microsoft-a…novi Bing
Microsoft ozbiljno radi na AI podršci za Office paket. U prednosti su u odnosu na Google pa su već lansirali novi Bing, pretraživač koji se služi veštačkom inteligencijom. U Bing je integrisan ChatGPT. Izvršni direktor Satja Nadela opisao je pretragu zasnovanu na AI „novom paradigmom“, koja bi mogla da skine sa trona Google.
Microsoft planira implementaciju GPT sistema i u ostala svoja softverska rešenja: Word, PowerPoint, Outlook, a nedavno je lansirana i konferencijska aplikacija Microsoft Teams Premium sa funkcijama zasnovanim na veštačkoj inteligenciji. Sve to potkrepljeno je najavom ulaganja kompanije Microsoft u OpenAI vrednog 10 milijardi dolara. Nakon toga OpenAI postaje zvaničan cloud partner, a usluge Microsoft-a u oblaku imaće integrisane alate sa potpisom OpenAI.
AI moratorijum?
U ovako brzoj trci neminovno se postavlja pitanje „kuda plovi ovaj brod“. Odgovor može biti i zastrašujući za obične „putnike na brodu“. Zanimljivo je da su i neki najpoznatiji IT stručnjaci, koji i sami sudeluju u toj trci, postavili sebi isto pitanje i došli do zaključka da je razvoj i primena AI ipak prebrza i da može da odvede u pogrešnom pravcu. Zato je predloženo da se „stane na loptu“ i krene nekim razumnijim tempom razvoja, uvođenjem tzv. AI moratorijum u trajanju od 6 meseci.
Inicijativa za AI moratorijum došla je od neprofitne organizacije Future of Life Institute (Institut za budućnost života), koja se bavi istraživanjem egzistencijalnih rizika po čovečanstvo. Pismo upućeno laboratorijama za veštačku inteligenciju potpisalo je oko hiljadu stručnjaka iz poslovnog, akademskog i tehnološkog sveta među kojima su Elon Musk (Twitter, Tesla), poznati kompjuterski naučnik Yoshua Bengio, izvršni direktor startup-a Stability Emad Mostaque kao i legendarni koosnivač kompanije Apple Steve Wozniak.
Nakon pokretanja inicijative usledile su i burne reakcije pobornika AI razvoja. Jedan od najžešćih oponenata moratorijuma je Bill Gates, koji ističe ogromne koristi i prednosti koje donosi primena AI, da je njen razvoj nemoguće zaustaviti i da pri tom treba identifikovati one oblasti u kojima AI može da bude problematična. Mi, kao obični smrtnici, ne možemo predvideti šta će budućnost doneti. Ipak, ne čini nam se realnim da bi AI moratorijum mogao da bude uveden, a pogotovu da bi ga iko poštovao.
Autor: Nadežda Veljković
