AI: Komparativni pregled pravnih regulativa

Kako veštačka inteligencija (AI) doživljava sve veću ekspanziju, tako i pokušaji njene regulacije postaju sve češći. Svaka zemlja pokušava da uspostavi svoj set pravila, što bi moglo dovesti do dalje fragmentacije globalnog digitalnog tržišta. Rizici povezani s veštačkom inteligencijom, bilo da se radi o dezinformacijama, gubicima radnih mesta ili primene u ratnim sukobima, ključni su razlozi za brzu regulaciju.

Dve države vode trku u tehnološkom razvoju algoritama veštačke inteligencije (AI), a to su Sjedinjene Američke Države i Narodna Republika Kina. Evropska unija u ovoj trci predstavlja posmatrača, odnosno tržište na kome će se ova tehnologija prodavati.

Paralelno sa trkom u razvoju, odvija se i pravna trka za regulaciju materije koja nikada ranije nije bila regulisana.

Kina

U Kini je 15. avgusta 2023. stupio na snagu novi zakon koji za predmet ima regulisanje generativne AI, pa je ona time postala prva država koja je regulaciju AI izdigla na nivo zakona. Kineski zakon predstavlja pionirski poduhvat. Iako Kina želi da postane globalni lider u oblasti AI, vladajuća Komunistička partija ne želi da se razvijaju alternativne sfere moći.

Naglasak na kontroli i moći takođe bio je prisutan već u nacrtu regulativa za generativnu AI u aprilu 2023, gde se jasno navodi da poštovanje socijalističkih vrednosti čini srž korišćenja AI. Tačnost i sprečavanje lažnih informacija ključni su delovi predloženih pravila, a vodile su se diskusije o potrebi za registracijom modela i algoritama, s obzirom na to da se podaci za obuku takođe nalaze pod nadzorom. Kina uvodi nove restrikcije za subjekte koji pružaju usluge generativne AI, jer nameću obavezu da objasne kako koriste podatke u treniranju AI, kao i kakav se sadržaj generiše kao rezultat. Pravila će se usmeriti na odgovornost, privatnost, tačnost i sprečavanje dezinformacija, što ih čini najbližim EU pravilima bilo gde u svetu, iako se primenjuju u potpuno drugačijem režimu.

Mnoge druge zemlje AI vide kao konkurentsku prednost. Skloni su da favorizuju inovacije nad restriktivnom regulacijom, što bi moglo postaviti EU u nepovoljan položaj

Iako su uvedena nova ograničenja za pravne subjekte koji pružaju usluge generativne AI, analizom nacrta zakona i samog usvojenog akta može se zaključiti da je Kina ublažila svoj prvobitno strogi pristup regulisanju AI. Predložene odredbe koje su propisivale brzu ispravku ilegalnog sadržaja u roku od tri meseca i obezbeđivanje „tačnih i istinitih“ podataka koji su korišćeni za obuku i izlazni sadržaj izbrisane su i nisu ušle u tekst zakona. Uneta je nova odredba koja ističe jednaku važnost razvoja i inovacija, s jedne strane, uz imperativ bezbednosti i upravljanja sistemom AI, s druge strane.

Iz toga se može zaključiti da Kina nema konzistentnu politiku regulisanja AI, što potvrđuje i primer iz nacrta Smernica i preporuka iz 2021. godine kojim su uklonjene odredbe koje se odnose na zaštitu od diskriminacije.

Bez obzira na neposredan uticaj na sektor AI u Kini, sprovođenje regulativa koje nadgledaju AI je neophodno kako bi se ublažile opasnosti koje su uobičajene za AI tehnologiju. Cilj regulative je da ublaži štetu pojedincima i očuva društvenu stabilnost, posebno kroz zahteve za označavanje AI-generisanog sadržaja, čiji je cilj da spreči širenje dezinformacija.

Ovim zakonom Kina je pokušala da izbalansira zahteve za kontrolom veštačke inteligencije s jedne strane, dok je s druge strane veoma vodila računa o tome da se investicije u ovaj sektor održe i povećaju. Bitno je uočiti da stroža pravna regulativa koči investicije, na šta su ukazali i brojni uticajni direktori tehnoloških kompanija iz EU.

Alati za upravljanje koji su postavljeni u njenom novom zakonu jačaju ambicije Kine da preuzme globalno vođstvo u oblasti AI, posebno kroz postavljanje međunarodnih standarda, što bi moglo doneti konkurentske prednosti za ovu ekonomiju.

SAD

Princip samoregulacije tržišta koji primenjuju Sjedinjene Američke Države može ih ostaviti potencijalno nepripremljenim za suočavanje sa ovim rizicima. Ali takav pristup omogućava veliki priliv investicija u sektor AI.

Sjedinjene Američke Države (SAD) podržavaju inovacije, a njihov politički sistem otežava svaki pokušaj regulacije, dajući sudovima i izvršnoj vlasti preveliku moć. SAD su oduvek favorizovale inovacije nad regulacijom i radije bi da tržište uvede svoje samoregulativne principe.

Zakonodavna vlast se, ipak, na neki način bavila AI, s obzirom na to da je Senat predstavio svoj okvir za inovaciju SAFE, dok je Kongres predstavio Zakon o odgovornosti za algoritme. Nije verovatno da će ovi zakoni biti usvojeni pre isteka mandata tekućeg Kongresa 2024. godine. To znači da izvršna grana vlasti mora koristiti svoj autoritet za regulisanje novih slučajeva upotrebe.

Bela kuća je predstavila svoju Deklaraciju o pravima AI i u direktnim pregovorima obezbedila dobrovoljne obaveze glavnih tehnoloških kompanija za upravljanje rizicima AI. U dve nedavno donete odluke (Gonzalez protiv Google-a i Twitter protiv Taanmeh), Vrhovni sud je potvrdio da se Odeljak 230, koji daje Internet kompanijama imunitet u pogledu sadržaja dostupnog na njihovim platformama, i dalje primenjuje na preporuke koje daju njihovi algoritmi. Ovo su odluke koje idu u prilog tehnološkim kompanijama koje razvijaju algoritme AI.

Evropska unija

Evropski parlament je sredinom godine usvojio Zakon o AI, ali ga Evropska komisija još nije potvrdila, što znači da nije prošao obaveznu zakonsku proceduru. Očekuje se odložena primena od najmanje godinu ili dve, kako bi akteri mogli da usklade svoje poslovanje s novom regulativom. To znači da bi zakon, u najboljem slučaju, mogao stupiti na snagu početkom 2025. ili čak 2026. godine.

Zakon o AI je za model imao Uredbu o bezbednosti proizvoda i sadrži ex ante pristup regulaciji materije. Prema ex ante sistemu, kontrola usaglašenosti tehnologije sa zakonom bi se vršila pre registracije sistema veštačke inteligencije u bazi podataka EU kojom bi upravljala Evropska komisija. Propisane novčane kazne za postupanje suprotno zakonu su visoke, rađene po modelu Opšte uredbe za zaštitu podataka o
ličnosti (GDPR).

Paralelno sa trkom u razvoju AI, odvija se i pravna trka za regulaciju materije koja nikada ranije nije bila regulisana

Svakako treba posmatrati širu sliku, jer je Zakon o AI samo deo seta pravila koji regulišu digitalno tržište EU. Opšta uredba o zaštiti podataka (GDPR) fokusira se na zaštitu podataka o ličnosti, dok se Zakon o digitalnim tržištima fokusira na konkurenciju, a Zakon o digitalnim uslugama na osnovna ljudska prava, kao što su sloboda govora i privatnost.

EU se nada da će postići isti globalni uticaj s AI kao što je postigla sa zaštitom podataka o ličnosti, s obzirom na to da je GDPR postavio globalni standard za regulaciju podataka, pri čemu su i kompanije izvan bloka globalno pratile pravila kako bi osigurale da i dalje mogu pristupiti evropskom tržištu.
Mnoge druge zemlje AI vide kao konkurentsku prednost. Skloni su da favorizuju inovacije nad restriktivnom regulacijom, što bi moglo postaviti EU u nepovoljan položaj. U svakom slučaju, uvođenje regulacija za AI od vlada širom sveta povećaće fragmentaciju i regionalizaciju, što je postalo značajan trend u svetu tehnologije u poslednjih nekoliko godina.

Srbija – početni koraci

U Srbiji su ove godine usvojene Smernice za razvoj i upotrebu veštačke inteligencije. Njihov cilj je
upoznavanje javnosti s novim izazovima, odnosno podizanje kapaciteta i otvaranje šire društvene rasprave pre nego što se pristupi zakonskoj regulativi.

Princip samoregulacije tržišta koji primenjuju Sjedinjene Američke Države može ih ostaviti nepripremljenim za suočavanje sa rizicima. Ali takav pristup omogućava veliki priliv investicija u sektor AI

Održavanje konferencija i seminara koji za temu imaju raspravu o AI, kao što je i sam BIZIT, svakako predstavljaju korak u dobrom smeru.

Autor: Nenad Cvjetićanin