Apple, Fitbit i drugi fitnes trekeri imaju nedostatke kojih morate biti svesni
Obećanje fitnes trekera je, naravno, kvantizovanje i optimizacija kondicije.
Fitnes trekeri mogu biti izuzetno korisni za postizanje forme
Bilo kakva aktivnost je bolja nego nikakva, ali postizanje najboljih rezultata znači shvatiti koliko kalorija i hranljivih sastojaka unosite i naučiti kako raditi teže, bolje i brže. Pre nego što uzmete uređaj Fitbita, Samsung-a ili Polar-a, važno je imati na umu da su svi glavni trekeri pristrasni u korist kardio vežbi. Trebalo bi da primetimo da u ovom slučaju „pristrasnost“ ne podrazumeva da su nepravedno ili namerno postupanje. Umesto toga, trackeri (i njihove Android i iPhone aplikacije) su pre svega optimizovani za kardio. Načini aktivnosti poput joge i treninga snage su uobičajeni – ali vrednost fitnes trekera za njih je umanjena. U naše svrhe dalje ćemo kardio definisati kao treninge poput trčanja, hodanja ili vožnje bicikla, au manjoj meri stvari kao što su eliptika ili veslačke mašine. Iako će vam većina treninga ubrzati srce, kod kardia je to glavni cilj.
Većina treking uređaja opremljena je žiroskopima. Upoređivanje podataka uživo sa očekivanim obrascima omogućava praćenje ponavljajućih pokreta, poput trčanja i hodanja. Brojanje koraka može biti korisna mera za prosečnu osobu. Međutim, lako ih je lažirati, čak i kada je neko potpuno iskren, trekeri će često pogrešno računati. Zaista, kompanije već počinju da prelaze na različite metrike, poput aktivnih minuta. Ozbiljni trkači uopšte ne obraćaju pažnju na svoje korake – više ih brinu tempo, efikasnost, puls i nivo kiseonika. Ako su žiroskopi nepouzdani za nešto tako jednostavno kao što je trčanje, to ih čini još manje pogodnim za složene aktivnosti poput plesa ili onih sa malim pokretima zgloba.
Teško je dosledno pratiti čak i čučnjeve sa utegom i klupe, jer dizači koriste različite drške i domete. Nekoliko kompanija se trudi u tom pogledu – Garmin, na primer, omogućava ljudima da prate setove i ponavljanja – ali te podatke obično treba naknadno ispraviti. Jedan tip senzora sa univerzalnom vrednošću je puls. U kombinaciji sa detaljima kao što su starost i težina, pravilno nošen optički ili EKG senzor može dati utisak o tome kako dobro funkcionišete i osnovnu vrednost za sagorevanje kalorija. U stvari, mnogi ljudi se bave nečim što se zove zonski trening, u kojem pokušavaju da drže srce u dometu cilja.
Zona kao imperativ
Fitbit, Garmin i Polar satovi, posebno, udovoljavaju konceptu zone. Mnoge aktivnosti se ipak ne podvrgavaju zonskom treningu, a senzori srčane frekvencije na zglobovima najmanje su precizni kada pad intenziteta padne i skoči. Puls takođe u mnogim slučajevima ne uspeva u potpunosti da izmeri performanse. Ne može se dovoljno naglasiti da čak i najbolji HR senzori – poput EKG jedinica na grudnim trakama, uglavnom najtačnija opcija, za kalorije mogu dati samo grubu procenu. Mnogi faktori određuju sagorevanje kalorija u stvarnom svetu, tako da uređaji za praćenje često mogu da imaju grešku koja se meri u stotinama kalorija, što čini veliku razliku ako neko pokušava da se ugoji ili oslabi.
Procena može biti korisna, ali samo kao polazna tačka, a to je posebno tačno za ljude koji rade van kardio sfere. Svi proizvođači uređaja napreduju ili nestaju na osnovu potražnje potrošača. S obzirom na ograničene resurse, tada ima smisla ciljati proizvode na najveću demografsku kategoriju – ljubitelje kardio sporta – više je ljudi koji trče, šetaju i voze bicikl nego što ima onih koji dižu tegove, na primer, a to je pak zbog toga što su ljudi češće zabrinuti zbog gubitka kilograma ili opšteg zdravlja srca, nego zbog stvari kao što su snaga ili fleksibilnost.
Efekat ovoga se može videti ne samo u hardverskim specifikacijama, već i u aplikacijama poput Apple Fitness-a i Google Fit-a, koje daju prioritet kardio aktivnostima. Prvi podstiče ljude da zatvaraju svoje svakodnevne Move prstenove, dok Fit nagrađuje korisnike „Kardio poenima“. Neke aplikacije idu korak dalje i pretpostavljaju da vam je cilj gubitak kilograma – Polar Flow, na primer, redovno će vas grditi ako vam se težina poveća. Realno, sve dok postoji pristojan HR senzor, većina ljudi može da veruje standardnom tracker-u ili pametnom satu. Pitanje je samo prepoznavanja i prilagođavanja ovim malim pristrasnostima u korist kardio vežbanja, što je nešto što svaki fitnes proizvod zahteva u ovom trenutku. Može proći još nekoliko godina dok hardver i softver ne reše ovaj nedostatak.
Izvor: Androidauthority
