Automatizacija u skladištu: trendovi i izazovi u svetu brzine i efikasnosti
Dragi čitaoci PC Press-a, s obzirom na to da se više bavimo procesima, upitima i skriptama nego pisanjem tekstova, bićete u prilici da pročitate možda malo nekonvencionalno razmišljanje nas, mladih konsultanata, punih utisaka s rada u ovom i te kako dinamičnom okruženju.
Sve ono o čemu smo slušali na faksu i zevali tokom predavanja (roboti, šatl-uređaji, softveri, napredne tehnologije skladištenja…), sad srećemo uživo i aktivno učestvujemo u dizajniranju integracije takvih sistema s našim GOLD WMS rešenjem. Talas automatizacije stiže, na ne baš tako mala vrata, i na prostor Balkana.
U skladištima, gde se palete slažu „do neba“ visoko i viljuškari postaju najbolji prijatelji radnika, sve je manje mesta za sporost. Zamislite scenario gde viljuškari postaju „mišićavi“ i palete same skaču na regale, a kutije na police – kao da smo upali u avanturistički film gde su skladišta postala fitnes centri za ambalažu. Ali pre nego krenemo na trening s kutijama, hajde da ozbiljno razmislimo o tome kako automatizovani sistemi u skladištu mogu doneti smeh efikasnosti, umesto suza sporosti!
Tehnologija se podrazumeva
Automatizacija procesa u skladišnim sistemima podrazumeva primenu tehnoloških rešenja i sistema kako bi se operacije izvršavale bez ili sa minimalnim intervencijama ljudske radne snage. Ovo uključuje upotrebu različitih tehnologija, softvera i hardvera kako bi se poboljšala efikasnost, smanjili troškovi i povećala preciznost u upravljanju robom. Glavni cilj automatizacije u skladištima je optimizacija logističkih procesa, od prijema i skladištenja do pripreme i isporuke proizvoda.
U današnje vreme, ako vaše skladište nije barem u nekom segmentu automatizovano, to je kao da koristite stari mobilni telefon, na kojem imate opciju samo da odigrate partiju Zmijice i eventualno se javite da ste stigli kući nakon teškog i napornog radnog dana – i svi oko vas se pitaju: „Da li to i dalje funkcioniše“. Dakle, dobro došli u 21. vek, gde automatizacija u skladištu nije luksuz, već postaje neophodnost! Jer, kad roboti preuzmu stvar u svoje ruke, efikasnost izgleda postaje neizbežna!
Ulaganje u obuku postojećeg osoblja i razvoj njihovih veština ključni su faktori za uspeh
Na tržištu postoji veliki broj „pametnih“ rešenja koja su na različitim nivoima tehnološke zrelosti i mogućnosti šire primene. Pored već raširene primene automatizovanih konvejera i sortirki, od sistema novije generacije najviše su u primeni automatizovane regalne dizalice i roboti za komisioniranje po principu „roba ka čoveku“. Rešenja koja treba pomenuti uključuju automatizaciju radnih aktivnosti, autonomna kopnena vozila i opremu, samovozeće viljuškare, sve veću upotrebu dronova za transport malih proizvoda i druge zadatke koji smanjuju ljudsku prisutnost. Takođe, sve češće se može sresti primena dronova u skladištima, prvenstveno u procesu popisa robe i kontrole zaliha. Istovremeno pojavljuje se sve veći broj robota za komisioniranje po principu „robot ka robi“, međutim, mali broj takvih rešenja je tehnološki sazreo dovoljno za širu komercijalnu primenu.
Efikasnost je ključ
Efikasan automatski sistem omogućava kompanijama da smanje troškove umanjenjem broja nepotrebnih manuelnih operacija i unaprede organizaciju sadržaja skladišta. Prostor je bolje iskorišćen jer su redovi između paleta uži, roba je gušće raspoređena, a moguće je i složiti robu u skladištu na takav način da proizvodi s najvećom izlaznošću budu grupisani na najpristupačnijoj lokaciji. Posebno, automatizacija smanjuje potrebu za radnom snagom i poboljšava bezbednost ljudi, obezbeđujući nesmetano funkcionisanje čitavog procesa, od naručivanja i dopremanja robe do pakovanja i daljeg transporta na krajnju destinaciju. Sistemi za automatizaciju olakšavaju praćenje robe u sistemu, vremena koje je provela u manipulaciji i na kojim ključnim tačkama. Nijedna aktivnost ne može promaći a da ne bude evidentirana – slično Instagramu, samo za palete i skladišta. Analizom podataka kompanije mogu lakše kontrolisati svoj celokupni inventar i optimizovati iskorišćenje skladišnog prostora.
Pre nego što svi pozitivni efekti automatizacije stupe na snagu, postoje određeni izazovi koje treba kalkulisati i rešiti, pre i tokom implementacije:
Cena implementacije: Automatizacija skladišta ima svoje troškove (koji mogu biti izuzetno veliki) pa se postavlja pitanje da li je uopšte opravdana. Implementacija sofisticiranih sistema zahteva ozbiljno ulaganje u tehnologiju, opremu, softvere i prilagođavanje infrastrukture skladišta. Strateško planiranje i fazna implementacija mogu pomoći da se troškovi rasporede tokom vremena. Razmatranje dugoročnih koristi i smanjenje nepotrebnih dodataka tokom implementacije može pomoći u upravljanju troškovima.
ROI (povrat investicije): Nije iznenađenje da povrat ulaganja u određene projekte velikog obima bude i 15+ godina. Ovde često sam ROI nije jedina „matematika“, već se rešavaju drugi izazovi poslovanja, poput sve hroničnijeg nedostatka radne snage.
Automatizacija procesa u skladišnim sistemima podrazumeva primenu tehnoloških rešenja i sistema kako bi se operacije izvršavale bez ili sa minimalnim intervencijama ljudske radne snage
Reorganizacija postojećih procesa i prostora: Radi celokupnog unapređenja procesa, često je potrebno „žrtvovati“ ustaljeni način rada.
Integracija sa ostalim sistemima: Automatizovane sisteme neophodno je integrisati sa softverskim sistemima, prvenstveno sa WMS-om, jer je neophodno njima upravljati. Prosto, neki sistem im mora pričati šta da rade. Dodatno, ponekad je potrebna i integracija s drugim hardverskim sistemima.
Brojni eksperti i stručnjaci mišljenja su da će trend poboljšanja tehnologije i automatizacije nastaviti ubrzani rast, jer su potrebne nove strategije logistike i distribucije kako bi se odgovorilo na izazove i prilagodilo nepredviđenim promenama u budućnosti. Automatizacija, i integracija sa softverskim rešenjima, biće jedan od glavnih prioriteta većine logističkih kompanija zbog tri faktora: povećane potražnje od online trgovaca, globalnog tehnološkog napretka i sve većeg nedostatka radne snage. Menadžeri logistike tražiće načine da efikasno optimizuju sortiranje, pakovanje i transport kroz implementaciju robotike, mašinskog učenja i veštačke inteligencije, kako bi unapredili poslovanje i fokusirali zaposlene na zadatke veće vrednosti.
I na kraju – ljudi
Upravljanje radnom snagom u skladištu postalo je ključni izazov u savremenoj logističkoj industriji. S obzirom na trenutni demografski trend, kategorizovan uglavnom starijom radnom snagom, opadajućim natalitetom i migracijama, postaje očito da će nedostatak (ne)kvalifikovane radne snage i dalje predstavljati izazov u budućnosti. Međutim, kroz implementaciju inovativnih tehnoloških rešenja, poput automatizacije i sistema za upravljanje zalihama zasnovanih na veštačkoj inteligenciji, može se povećati efikasnost skladišnih operacija. Dodatno, ulaganje u obuku postojećeg osoblja i razvoj njihovih veština ključni su faktori za uspeh. Pored toga, optimizacija operativnih procesa, uzimajući u obzir specifičnosti skladišnog okruženja, takođe će doprineti smanjenju potrebe za radnom snagom. Suočena s nedostatkom radne snage, skladišta imaju priliku da promene model rada i implementiraju sveobuhvatne strategije koje će unaprediti operativne performanse. Kroz kombinaciju tehnologije, obuke i optimizacije procesa, možemo izgraditi održivije i efikasnije skladišne sisteme koji će se uspešno nositi sa izazovima u budućnosti.
Ljudska bića su kao superheroji, ali sa svojim „superlimitima“! Kao takvi, ograničeni vremenom, s pravom na grešku, pravom na umor, lako im „pobegne“ fokus, a ponekad, kao da nose naočare s filterom za prepreke – tek kad udare u nešto, shvate da je problem prisutan. S druge strane su roboti – ti „momci“ ne razmišljaju o svojoj deci, ženi ili o tome da li će imati dovoljno novca za normalan život. Ne, njih to ne zanima! Oni su fokusirani, ne prave greške i kao da su došli sa zadatkom da učine skladište super mestom za sve nas. Automatizacija je budućnost, i to neka vrsta budućnosti gde roboti ne prate telenovele, već prate samo zadatke. Zamislite, nema grešaka zbog ljubavnih drama, samo čista efikasnost. Pa, barem dok ne shvatimo da i roboti imaju svoje „dane“ i probleme – možda izgube volju da nas opslužuju ili nešto slično. Ko zna? Ali za sada, dobro došli u svet gde ne postoje ljudske greške, već, eto, robotske!
Autori: Nebojša Perišić i Nikola Tošić
