BIZIT 2021: Veliko finale
Manifestacija BIZIT 2021 je okončana veoma agilno™ i u velikom stilu. Obrazovanje i edukacija su u fokusu, pa je tako bilo i u finišu ove manifestacije.
Prof. Aleksandar Kavčić, osnivač Fondacije „Alek Kavčić“ je postavio jednostavno pitanje: “Zašto besplatni udžbenici?” Indirektno se dolazi do pravog pitanja koje leži u pozadini: „Da li je znanje kapital?“ Ako jeste, ima li monetarnu vrednost? Ako ima, kolika je onda monetarna vrednost, na primer, Pitagorine teoreme? Prema profesoru Kavčiću, znanje je specifičan kapital jer ga gubimo ukoliko ga ne prenesemo sledećoj generaciji. A da li to onda znači da sledećoj generaciji treba naplaćivati prenos znanja?
“Ukoliko bismo prenos znanja zaista naplaćivali, onda bi od dobrih đaka trebalo da ubiramo više novca nego od loših, jer u glave dobrih đaka ulazi više znanja. Ko plati, neka bude obrazovan…Od čega ćemo sutra onda svi mi živeti? Od manuelnog rada? Očigledno je da svi snosimo ogromnu društvenu odgovornost za obrazovanje nacije. To ne sme biti obaveza samo pojedinca, ili roditelja, ili samo određenog segmenta društva, već svih nas! Znanje je neprocenjivo i zato ga ne smemo naplaćivati,“ naglasio je prof. Kavčić, navodeći članove Univerzalne deklaracije o ljudskim pravima, Ustav Republike Srbije, ali i praktične razloge u vidu potrošačke korpe, cene udžbenika, iznoseći brojne razloge zašto udžbenici i znanje nisu besplatni i informacije o borbi njegove fondacije da mladima omogući da dođu do znanja.
Bezbednost je veoma bitna u modernoj eri, a Dmitar Ćulafić, Deputy Chief Executive Officer, Roaming Networks uz asistenciju Tamare Belanc se bavio najmračnijim stranama modernog povezanog sveta. Njegova prezentacija “What does the dark web know about your company? Why is it such a big deal?” ukazuje na ogromne rizike kojima su izložene organizacije i finansijske institucije. Istovremeno je predstavljena Recorded Future platforma koja analizira i prati potencijalne rizike koji potiču sa različitih strana, uključujući i dark web, za šta je zaslužna saradnja sa kompanijom Clico.
“Sva naša ulaganja u bezbednost, ispostavlja se, nisu dovoljna. Zašto? Sve novo što smo kupovali dodavali smo na staru infrastrukturu i tako pravili sve složeniju infrastrukturu koja je imala razne vrste problema. Istovremeno, i hakeri su ulagali u sebe i kreirali sve sofisticiranije napade, te se danas mnogo više moramo osloniti na automatizaciju i veštačku inteligenciju – i hakeri to rade. Nije dovoljno baviti se bezbednošću samo na nivou interne mreže, već moramo znati i šta znaju oni koji se okupljaju negde tamo, na mračnim stranama interneta i predstavljaju pretnju za kompanije i korisnike. I to moramo znati – pravovremeno. Preko 50 miliona referenci se doda svakog dana u Recorded Future, tako imamo milijarde referenci iz kojih analizama dobijamo pravovremena znanja.”
Panel: FINTECH i e-commerce
Domaćin panela posvećenog finansijskim tehnologijama i elektronskoj trgovini je bio Kristijan Lazić, IT ekspert, a učesnici panela su bili: Milan Radulović, suosnivač i CTO, Kameleon Solutions, Srđan Zec rukovodilac IT sektora, Udruženje Banaka Srbije, Aleksandar Bogdanović, Chief Commercial Officer, Mobi Banka, Nikola Mehandžić, direktor poslovnog razvoja za tržišta Jugoistočne Evrope u kompaniji Payoneer, kao i Predrag Milićević, rukovodilac Sektora marketinga i komunikacija, RNIDS.
Učesnici su konstatovali da je novi Zakon o platnim uslugama definisao neke velike stvari i omogućio nove platne servise. Iznesen je i podatak da od 24 banke koje su u Srbiji, 21 je na RS domenu a ostale su na COM domenu. No, sve koriste e-mail na COM domenu, bez obzira što Google i ostali nominalno favorizuju domaće domene. Klijenti moraju biti svesni da su sigurnosni problemi uvek mogući i da je uvek prisutan ljudski faktor, čija je priroda da bude nesavršen. Bezbednosni rizici postoje ali se prevazilaze i tehnologija pronalazi nove načine da se izbori sa svim potencijalnim izazovima. Edukacija je veoma važan deo prevencije. Finansijska rešenja idu svojim tempom, ali taj tempo diktira biznis, odnosno diktiraju sami klijenti. Ljudi su počeli da se digitalno transformišu, a kompanije prate potrošače i njihove navike, uključujući se u bitku za korisnike. Ona će se samo intenzivirati u narednom periodu.
Prof. dr Dragica Pavlović Babić, profesor na Filozofskom fakultetu Univerziteta u Beogradu, je održala predavanje na temu “Školovanje i rad od kuće – Kako se menjaju bazični životni oslonci”. Fokus predavanja je bio na promenama u navikama i u edukacji koje su uslovljene pandemijom i životom u eri korone.
“Zatvaranje škola pogodilo je oko 1,57 milijardi dece u 190 zemalja, prema podacima UNICEF-a. Samo od marta do decembra 2020 su izgubljena 152 nastavna dana. U Evropi broj radnika na daljinu pre pandemije je bio oko 5%, a trenutno je oko 13%. U Srbiji 41% radnika i nakon ukidanja vanrednog stanja povremeno odlazi na posao, 38% stalno odlazi na posao, a 21% isključivo radi od kuće. Više od 60% kompanija je uvelo kategoriju rada od kuće kao privremenu ili stalnu meru za barem deo zaposlenih. Preko 95% školske populacije ima neki digitalni uređaj i pristup internetu, a kod pomalo zaboravljene kategorije – nastavnika – situacija je da 97% ima pristup internetu kod kuće, dok svega 85% ima kompjuter koji može da koristi za online nastavu. Da li su učenje i rad na daljinu produktivniji? Iskreni odgovor je da – ne znamo!”
Panel: Dome radni dome
Rad od kuće je postao svakodnevica. Upravo tom temom se bavi ovaj panel, organizovan u saradnji sa Fondacijom za otvoreno društvo, čiji je domaćin bio Nebojša Prijić. Učesnici su bili prof. dr Dragica Pavlović Babić, profesor na Filozofskom fakultetu Univerziteta u Beogradu, Ivan Milošević, partner Advokatske kancelarije JPM Janković Popović Mitić, Tijana Koprivica, direktor, održivi razvoj, Delta holding, Sonja Ćetković, Employment and HR websites Director, Infostud, i Jasna Janković, Predsednik Unije sindikata prosvetnih radnika.
Na samom početku je Nebojša Prijić predstavio rezultate ankete koju je sproveo PC Press, a koja je poslužila kao uvodna osnova za dalji tok diskusije. Reč je o anketi za zaposlene i učenike koja je sprovedena neposredno uoči BIZIT-a kako bi informacije bile aktuelne i sveže. Ona je pokazala da je zaposlenima, očim smanjivanja rizika od zaraze, bilo važno i što rad od kuće omogućava fleksibilniju organizaciju vremena, što se ne gubi vreme na odlazak i povratak sa posla, da su manji sitni troškovi, ali se i ne gubi vreme na sitne, neproduktivne razgovore.
Preko polovine organizacije ne planira povratak na staro ili će promeniti model poslovanja u hibridni, a skoro 60% zaposlenih bi želelo da radi hibridno i po prestanku pandemije, umesto samo iz kancelarije. Panel je zaključio da tamo gde postoji volja i želja ljudi mogu da se snađu i da umeju da organizuju kompaniju u skladu sa potrebama i željama zaposlenih, iako niko nije siguran u kom će se to pravcu dalje odvijati. Dosta toga zavisi i od vakcinacije, ali i individualnih stavova, budući da vakcinacija formalno nije obavezna i da poslodavci nemaju pravo da uskrate zaposlenima rad. Situacija koja je sve zatekla je veliki test za privredu i poslodavce i sasvim sigurno će se navike menjati u narednom periodu.
Digitalizacija učenja i poslovanja je nešto što je počelo i pre pandemije i nužno smo se zaputili u tom pravcu – iako je korona možda donela preveliki pritisak i prebrzo nas naterala da menjamo navike, potpuno je jasno da su promene radnih navika neminovnost, kako za zaposlene, tako i za učenike.
Docent dr Drago Inđić, suvlasnik firme Oxquant, Oxford (UK), je u svojoj prezentaciji „Preduzetnički kapital od starta do finiša“ ukazao na spoznaje iz sopstvenog trodecenijskog iskustva domaćeg visokotehnološkog preduzetništva i kulturološke zakonitosti koje kroje sudbinu startapa i tržišta rizičnog kapitala.
“Voleo bih da sve bude likvidno i pokretno, umesto da se ulaže u nekretnine, čega se ježim. Dolazi trenutak za prosto pitanje: Koliko smatrate da postoji licenciranih investicionih savetnika u Srbiji? Koliko vlasnici firmi mogu da računaju da će dobiti kvalitetnu pomoć, kako u vidu ljudskih potencijala i menadžera, ali i u novcu? Jedan od velikih problema u Srbiji je nizak nivo investicione kulture. Veoma je malo profesionalnih menadžera s MBA diplomama. Zamislite samo situaciju kada vlasnik treba da da 7% ili 10% udela u svom startapu – tu nastaje haos,” govorio je između ostalog dr Inđić, opisujući tri ključna stadijuma u razvoju svakog biznisa.
Uvodnu prezentaciju za panel “Agilna bitka za korisnike i dušu” je održala Jasmina Nikolić Suosnivač i CEO, Agile Humans. Naglasila je značaj agilne zajednice i veliki napredak koji se beleži u ovoj i prethodnim godinama, kada je veliki naglasak na brzini isporuke roba i usluga korisnicima i na novim vidovima komunikacije, dok su optimizacija i maksimalna efikasnost uslovi za moderno poslovanje.
“Vrednost za korisnika je najvažnija, jer je korisnik najvažniji. Umemo li da prepoznamo korisnika? Zapitajmo se svi kako se ponašamo kada smo korisnici i kada trebamo da primimo uslugu, a kako se ponašamo kao pružaoci usluga. Zadatak agilnog je upravo da vrednost bude što pre proizvedena. Postoji brzo, postoji brže, postoji konkurencija – ali postoji i trenutak kada sve postane prebrzo.”
Potom je dodeljena nagrada Agilni lider godine. Laskavo priznanje je ponela Ana Govedarica, direktor Roche za Srbiju i Crnu goru, koja je postala Agilni lider godine.
Panel: Agilna bitka za korisnike i dušu
Moderator panela je bila Jasmina Nikolić, suosnivač i CEO, Agile Humans. Učesnici su bili Ana Govedarica, direktor Roche za Srbiju i Crnu goru, Prof. dr Milo Tomašević Dekan, ETF Beograd, Natali Delić Chief Strategy and Digital Officer (CSO, CDO) u Telekom Srbija, Rajko Maljković Član izvršnog odbora Opportunity banke zadužen za operacije, Dragan Rakita CEO, Gidrone, Marija Nikolić Scrum Master i Agilni trener, Ojdana Radović Studio Ojdana. Konstatovano je da je vrednost za koju se vredi boriti upravo duša, i da je korisnikova duša uz njegove želje i htenja najveća vrednost. O korisnicima se govori kao o apstraktnom pojmu, ali se obrazovni sistem – izuzev dela privatnog obrazovnog sistema – zapravo ne bori za korisnike, te se isti ne bi mogao nazvati mnogo agilnim. Sistem je postavljen na premisama iz ere industrijske revolucije.
Obrazujući ga od starta i uz komunikaciju sa njim, korisnik postaje najbolji saradnik svim kompanijama koji ubrzo daje povratnu informaciju. U zavisnosti od industrije, ovaj ciklus je manje ili više primenjiv, ali je ciklus takav da predstavlja dugoročnu dobit. Ne samo da je bitno i neophodno komunicirati, već se treba starati da komunikacija bude plodonosna, da korisnik vidi da se proizvod ili usluga menjaju u skladu sa njegovim potrebama i željama. Takav odnos stvara poverenje. Jedna od stvari koje važe za Agilno jeste da članovi tima moraju imati ekspertizu, a tada dolazi do preispitivanja autoriteta, čime dolazi do automatskog preispitivanja i ponovnog osmišljavanja, što dalje otvara put inovacijama i internim promenama. Svet nije brz, nego je kratak i treba se koncentrisati na 20% bitnog spram 80% nebitnog.
Na samom kraju, publika je bila u prilici da uživa u autentičnim španskim zvucima. Ojdana Radović iz Studija Ojdana je izvela flamenko ples i oduševila publiku u nečemu što je nazvano “Bitka za dušu”.
U prijatnom ambijentu Kluba poslanika, tokom mnogobrojnih pauza, bilo je vremena za druženje i zabavu u neobaveznom formatu. Za obe publike, i uživo i online, bilo je organizovano više zanimljivih nagradnih kvizova uz puno prilika za osvajanje zanimljivih poklona koje su obezbedili partneri konferencije. Uz rad i druženje su se odvijale dobre i korisne priče koje su učinile da vreme provedeno na BIZIT-u bude višestruko korisno za sve učesnike.
Zahvaljujemo se svim učesnicima konferencije, svima koji su pratili dešavanja u Klubu poslanika ili online. Očekujemo vas ponovo kroz godinu dana na istom mestu, kada ćemo se ponovo okupiti u još većem broju i sa još većim temama. Bićemo samo još bolji! Do naredne godine!
