BIZIT 2022: Sajberbezbednost, paneli i Agilno za kraj
Segment posvećen sajberbezbednosti je otvorio Zvezdan Horvat, Profesionalni direktor, Adizes Institute Worldwide. Njegovo izuzetno interesantno predavanje je privuklo puno pažnje prisutnih, naročito zbog brojnih „insajderskih“ uvida u poslovanje jednod od najvećih giganata IT industrije koji je ovih dana u velikim problemima. Sve će vam biti jasno kada shvatite da je naziv prezentacije: „Zašto Facebook mora da promeni organizacionu strukturu?“
Cyber security
„Danas ste čuli da je Facebook, odnosno Meta, otpustio čak 11 hiljada ljudi! Želim da vam pokažem kako mentalno možeš ostati mala firma iako imaš 87 hiljada ljudi. Danas su stoga na 76 hiljada, ali se i dalje ponašaš kao neke naše male firme u mnogo čemu. Ovo što ću vam pričati je počelo da se dešava pre godinu dana, i ja sam tada prvi put napisao članak na ovu temu, tako da ovo nije nikakva sveža, niti naknadna pamet,“ rekao je gospodin Horvat, objašnjavajući prisutnima šta je to što valja, a šta je to što ne valja u najvećoj svetskoj društvenoj mreži i njenom biznisu.
Ivan Mladenović, Channel Manager u kompaniji Check Point je držao prezentaciju pod nazivom „You deserve the best security“. Checkpoint je izraelska kompanija, i uživa visoku reputaciju u sferi sajberbezbednosti. Veliki broj kompanija, ali i startapova u ovoj sferi dolazi iz Izraela, a tamo se školuje ogroman broj sajberstručnjaka, toliki da su drugi u svetu posle Sjedinjenih Država po broju inženjera specijalizovanih za sajberbezbednost koji izlaze sa tamošnjih akademskih studija.
„Danas gotovo da nema konferencije koja nema ozbiljan sajberbezbednosni blok, koji donosi odgovore na pitanja kako se zaštititi. Puno je proizvođača, a ono što sam ja želeo da vam pokažem jeste ključni deo sajberbezbednosti, a to je efikasnost rešenja. Nije jednostavno odabrati pravo rešenje, treba puno znanja, pa ću vam ukazati na osnovne stvari koje nekada zapostavljamo, a iskustveno gledano najviše muče one koji se bave bezbednošću u poznatim kompanijama iz te sfere.
Potom je jedna dama dobila reč. Milica Šćepanović, rukovodilac konsaltinga u kompaniji MCB, je govorila o poslu budućnosti – reč je o Data Science pozivu. Ona je donela i vrlo jasno objašnjenje zašto je ova profesija sve popularnija, a primera radi, 2020. godine je Data Science profesija u SAD proglašena za treće najpoželjnije zanimanje.
„Na koji način i zašto je Data Science posao budućnosti? Tokom ove konferencije pričali smo mnogo o podacima i okruženi smo ogromnom količinom podataka. Sve kompanije ih prikupljaju i imamo sve veću i veću potrebu za njihovom obradom, kako bismo doneli određene zaključke na osnovu njih. Samim tim, neophodno je da imamo više zaposlenih koji će se baviti obradom podataka. Tu mislim što na klasične programere koji će se baviti razvojem rešenja baziranih na veštačkoj inteligenciji, što na zaposlene u tradicionalnim kompanijama koji će se baviti obradom podataka sa tržišta i iz operacija, što na menadžment koji će se oslanjati na ove podatke kako bi donosio ispravne odluke.“
Najzad, prisutnima se obratio i Žarko Kecić, rukovodilac IKT sektora u RNIDS-u. Njegovo izlaganje se odnosilo na temu DNS-a i sajberbezbednosti. On je govorio o tri stuba informacione bezbednosti – to su poverljivost, integritet i dostupnost. Poverljivost koja ima za cilj sprečavanje i zaštitu sistema i podataka, integritet koji podrazumeva održavanje doslednosti, tačnosti i verodostojnosti podataka i dostupnost, koja znači da bi servisi i informacije trebali biti stalno dostupni.
„Kako DNS radi? Njegova uloga je da prevodi slovne adrese u IP adrese preko kojih komuniciraju računari. DNS razrešivač potom na osnovu zahteva korisnika pribavlja IP adresu željenog servisa. Kada vi na računaru otkucate naziv sajta, vi praktično šaljete zahtev za razrešavanje DNS-a DNS serveru. Podaci vezani za DNS su javni, ali zonski fajlovi nisu javni, i zbog toga treba paziti šta se deli preko interneta i kome se šta šalje, bilo preko mejla, preko internet aplikacija za ćaskanje ili bilo kojim drugim putem. Na osnovu IP adrese i naziva računara neko može da rekreira mrežu, što nije dobro. Osim toga, svaki put kada pošaljete zahtev ISP-u, on dobije vašu IP adresu i zahtev koji ste uputili, i tako zna šta ste tražili i kom ste servisu hteli da pristupite. Stoga postoji ogroman potencijal za zloupotebe svih vrsta.“
Potom je održan panel koji je za temu imao bezbednost na internetu, što podrazumeva sajberbezbednost, ali i druge vrste zaštita i bezbednosti, obuhvatajući sve vrste bezbednosti podataka. Panel „Kako čuvate naše podatke?“ je vodio moderator Luka Milinković (eSigurnost). Učesnici panela su bili: Ljubica Vojinović (A1 Srbija), Žarko Kecić (RNIDS), Dejan Milićević (NLB Komercijalna banka) i Aleksandra Skoko Despenić (Republički zavod za Statistiku). Razmatrani su današnji izazovi u svetu po pitanju sigurnosti podataka, koji se danas nalaze raštrkani po raznim mestima na Internetu koja su u manjoj ili većoj meri izložena bezbednosnim rizicima. Analizirane su najčešće bezbednosne pretnje sa kojima se korisnici susreću u svakodnevnom korišćenju Interneta i komunikaciji putem istog, bilo u privatne, bilo u poslovne svrhe. Razmatrana su bezbednosna pitanja iz različitih uglova – regulatornih organa, telekomunikacionih provajdera, bankarskog sektora, kreatora sajberbezbednosnih rešenja.
Agilno za kraj
Sada već po nekoj tradiciji, finale BIZIT skupa je rezervisano za „agilnu seansu“. Naime, agilna zajednica svojim događajem zatvara skup već nekoliko godina unazad, organizujući zanimljive prezentacije, diskusije, neretko i neku vrstu multimedijalnog spektakla. Sam početak segmenta je iskorišćen za dodelu nagrade Agilni lider godine, koju Agile Humans tradicionalno dodeljuje na BIZIT manifestaciji. Ove godine je laskavo i prestižno priznanje Agilni lider godine dobila Nataša Kažić iz Ananasa.
Panel posvećen agilnoj sceni vodila je kao moderator Marija Nikolić iz Agile Humans. Učesnici panela su bili Nataša Kažić (Ananas), Ilija Studen (ActiveCollab), Jelica Protić (ETF), Igor Jovanović (Modoolar), Nemanja Čedomirović (GrowIT), kao i Vesna Čarknajev (PC Press). Oni su razgovarali na temu „Trendovi u razvoju inovativnih proizvoda“. Kako do inovativnog proizvoda, kako fleksibilan i agilan pristup pomaže u tome. Takođe je istaknuto da u kreiranje proizvoda postoji i emotivna komponenta i da su ljudi i ljudski faktor presudan, nezaobilazan deo inoviranja. Jelica Protić je posebno istakla da je i u ime novog ministarstva nauke ušla inovacija, pa ćemo videti kako će se dalje ove stvari odvijati ne samo na korporativnom, već i na obrazovnom i upravnom planu.
Na samom kraju je Nemanja Čedomirović, CEO kompanije Growit i veliki poklonik skijanja, prisutnima ispričao priču o avanturistima iz Srbije i Nemačke, koji su na dva točka prešli preko najlepših planinskih venaca Zapadne Srbije kako bi otkrili i snimili očuvana prirodna bogatstva i poslali jednu drugačiju sliku Srbije u svet.
BIZIT manifestacija je ovim putem okončana, potvrdivši još jednom svoju snagu i sposobnost da okupi važne ljude u IT industriji na jednom mestu. Naredne godine će biti održan BIZIT koji nas dodatno obavezuje, budući da se radi o desetom, jubilarnom izdanju BIZIT konferencije!
Nagradni kvizovi
Prisutne je animirao glumac Uroš Petrović, koji je bio zadužen za atmosferu, ali i za interesantan zagonetni kviz. Zajedno sa voditeljem Urošem Bogdanovićem, prisutne su postavljali pred razne vrste glavolomki i najsrećniji, ali i oni koji su pokazali izvesnu dozu znanja i koncentracije, su sa konferencije otišli s nekom od vrednih nagrada. Podeljen je veliki broj nagrada, uključujući monitore, mobilne telefone, pametne uređaje svih vrsta, ali i vaučere za Scrum trening. U kvizu je darivan veliki broj vrednih poklona koje su obezbediti AOC i Philips (2 monitora), Vivo i Motorola (4 pametna telefona), Huawei i realme (4 pametna sata), Atlona Wave 101 koji obezbeđuje Sionnet, kao i dva agilna treninga koje obezbeđuje Agile Humans.
