Budućnost iz Facebook vizure

Osnivač i većinski vlasnik Fejsbuka Mark Zakerberg namerava da u dobrotvorne svrhe pokloni gotovo sve što ima u jednoj od najvrednijih kompanija na svetu. Njegov Fejsbuk, međutim, ne postaje dobrotvorna organizacija, naprotiv. Smeli planovi najpopularnije društvene mreže budućnost vide u veštačkoj inteligenciji i virtuelnoj realnosti, a Fejsbuk se neće ustručavati da u njihovo ostvarenje uloži ogromna sredstva 

Mark Zakerberg, mogul društvenih mreža, objavio je da će 99 odsto svog vlasničkog udela u Fejsbuku donirati u humanitarne svrhe, dok će procenat zadržati za sebe i svoju porodicu. Ovim gestom, mladi biznismen pridružio se velikom broju američkih milijardera, koji su ranije najavili da će bar polovinu svog bogatstva pokloniti dobrotvornim organizacijama. Bil Gejts, Voren Bafet, bivši gradonačelnik Njujorka Majkl Blumberg, medijski magnat Ted Tarner ili reditelj Džordž Lukas, samo su neka od zvučnih imena, koja su obećala da će ogromna sredstva darivati u humanitarne svrhe. Kompanija Marka Zakerberga, međutim, ima ozbiljne planove za budućnost. Jer, ono što smo do sada imali priliku da gledamo samo u čuvenim Zvezdanim stazama i drugim naučno-fantastičnim ostvarenjima, Fejsbuk želi da pretvori u stvarnost. Virtuelnu doduše, ali toliko ubedljivu da pojedinac neće prepoznati razliku.

Ko je rekao putovanje: Prezentacija Okulus naočara za virtuelnu realnost

“TELEPORTUJ ME, SKOTI”: Do 2025. godine Fejsbuk želi da “napravi uređaj koji će vam omogućiti da budete gde god poželite, sa bilo kim, bez obzira na geografske granice”. Ovo su reči tehničkog direktora giganta iz Palo Altoa Majka Šropfera i treba ih uzeti za ozbiljno. Zahvaljujući udruženim snagama Fejsbuka i preduzeća Okulus, lidera u proizvodnji naočara za virtuelnu realnost – a kojeg je div društvenih mreža kupio prošle godine za 2 milijarde dolara – uskoro će biti promenjena stvarnost kakvu poznajemo.

Iako sam pojam telepront.., pardon, teleportovanja materije izaziva kod ljudi vičnih naučnoj fantastici ideju trenutnog fizičkog transporta osobe sa jednog mesta na drugo, buduća vizija Fejsbuka o instant-putovanjima u nečemu se razlikuje. Kompanija radi na podjednako ubedljivom “mentalnom transportu” pojedinaca, a sve to zahvaljujući izradi funkcionalnog teleport uređaja, baziranog na sistemu za virtuelnu stvarnost Okulus Rift. U najskorijoj budućnosti, ovaj uređaj će umeti da prevari čovekova čula u tolikoj meri, da će zaista pomisliti da je virtuelni doživljaj zapravo stvaran. Okulus “hedset” će, u realnom vremenu, menjati svet oko korisnika, dajući mu pritom mogućnost da sve što zamisli, stvori oko sebe u 3D.

Zamislite samo ručak sa Kejt Mos u Njujorku, zalazak Sunca na Maldivima, ili večeru u toploj kolibi na Monblanu. Deluje, zbilja, primamljivo. Fejsbuk već radi na tome, i u ranim fazama realizuju se svi gore navedeni ciljevi. Ali da bi se zaista i ostvarili, Fejsbuk i Okulus moraju da premoste nekoliko ozbiljnih prepreka. Najsloženija je kako videti sebe i druge u virtuelnom svetu. Da bi se izbegao osećaj „lažnog“ u virtuelnoj stvarnosti, neophodno je pogled usmeravati u svim pravcima, čak i prema dole, videti i „osećati“ sopstvene ruke ili ljude oko nas. Fejsbuk zato planira da na tržište izbaci specijalne rukavice (Oculus Touch), koje će detektovati čovekove pokrete i omogućiti interakciju sa predmetima u virtuelnom svetu.

STVORITI SVOJ SVET: Već se testiraju i druge kombinovane psiho-fizičke i tehnološke opcije, koje će omogućiti da vaše virtuelno JA – avatar u izmišljenom svetu – ima istovetne facijalne izraze i mimiku, poput vas, „originala“. Od pet ljudskih čula, ostaju da se virtuelno „osposobe“ još samo čula ukusa i mirisa.

Da bi se stvorio realan svet imitacija, potrebno je puno ulaganja. Kreativnih, tehnoloških i finansijskih, podjednako. Stvoriti predivna virtuelna odredišta pomoću Okulusovih naočara manji je problem nego da korisnik zaista i poveruje da je to gde se on nalazi – „stvarnost“. Čemu onda teleportacija, ukoliko je korisnik ubeđen da je svet u koji je „prebačen“ nepostojeći? Kako bi rešio ovaj problem, Fejsbuk je razgovarao sa vodećim filmskim studijima Holivuda da pomognu u izradi detaljnih virtuelnih sredina, ali je Okulus izabrao drugačiji put. Kupio je firmu Surreal Vision, i njihovi timovi sada rade na tehnologiji koja će omogućiti striming postojeće, realne sredine, u virtuelni svet. Dve kompanije već skeniraju, modeliraju  i rekonstruišu sredine iz pravog sveta, kako bi se omogućilo da slike i scene dobijene u tom procesu, budu strimingom ubacivane u virtuelni svet, u realnom vremenu. Osobe teleportovane u virtuelne svetove imaće mogućnost i da stvaraju sopstvene 3D objekte u njima, zahvaljujući aplikaciji Medium, ili kako je još zovu, „digitalnoj glini“ (digital clay).

Krajnji cilj je, prema rečima Majka Šropfera „demokratizacija pristupa informacijama i doživljajima“, tako što će ljudi, u kojem god delu sveta da se nalaze, imati osećaj da mogu da odu bilo gde i da rade šta god požele. Da stvore i svoje sopstvene virtuelne svetove ako treba. A odranije je poznata dugoročna namera Fejsbuka da virtuelnu realnost na velika vrata uvede u oblasti komunikacija, obrazovanja i zabave. Sadašnjih 1,5 milijardi korisnika ove društvene mreže, predstavljaju dobar zalog za budućnost.

HOLIVUD I PARALELNA STVARNOST: Ideja virtuelnog transporta nije nova, ali je ubrzani razvoj digitalne tehnologije i sredstava komunikacije, trasirao put ka njenom praktičnom ostvarenju. Brojni autori naučne fantastike bavili su se prožimanjem virtuelnog i stvarnog sveta. A hitmejkeri Holivuda ekranizovali su priče koje se bave životima i sudbinama običnih ljudi, “zarobljenih” između nedosanjanih snova o boljem životu i ograničenih mogućnosti koje im njihov stvaran život pruža. Još 1990. snimljen je kultni film, baziran na romanu poznatog sci-fi pisca Filipa K. Dika, Totalni opoziv, u kome radnik Daglas Kvejd (A. Švarceneger), nezadovoljan svojim “običnim” životom, poželi da barem jednom proživi neku veliku avanturu. Makar ona bila i virtuelna. On posećuje Rikol, specijalnu kliniku za „usađivanje“ uspomena, koja transportuje njegovu svest u nezamislive špijunske snove… Ova priča, inače, događa se u dalekoj budućnosti, 2084. godine, a Fejsbuk svoju mentalnu teleportaciju planira da pusti u promet više od pola veka ranije.

Idemo na Mars, idemo na Mars: Švarceneger u kultnom filmu „Totalni opoziv“

Ono što zabrinjava je da se veliki deo svetske populacije danas već uveliko “izbacuje“ iz stvarnosti. Preko televizije i opskurnih rijaliti programa gledaju se i prate tuđi životi, dok uticaj društvenih mreža, baziranih na virtuelnoj komunikaciji, već nadomešćuje direktan kontakt među ljudima. Taj sukob turobne materijalne stvarnosti – koju vidimo i osećamo oko sebe – i one primamljivije virtuelne realnosti, možda je najpreciznije sublimiran u rečenici iz filma Matrix braće Vačovski. Onda kada Morfeus, vođa otpora ljudi protiv mašina, tek „probuđenog“ glavnog junaka Nea, dočekuje rečima: „Dobrodošao u pustinju realnog“.

PUTOVANJE ILI NOVO OTUĐENJE: Zbog brojnih kontroverzi, planirana izrada teleport-uređaja nema samo tehničku, već i društvenu dimenziju. A kakve mogu biti posledice Fejsbukovog budućeg VR sistema, pitanje je na koje će sociolozi i psiholozi morati da pronađu adekvatan odgovor. Poremećene društvene vrednosti, ali i sve veći upliv modernih tehnologija u svakodnevni život, otežavaju prisnu komunikaciju i kvalitetne odnose među pojedincima.

Za to vreme, Fejsbuk ulaže ogromna sredstva, kako bi navodno „umrežio“ ljude i pružio pristup internetu svetu u razvoju. Kompanija u svom vlasništvu već sada ima četiri od šest najvećih društvenih platformi na svetu. Ima i dronove koji će internetom povezivati korisnike na nepristupačnim mestima širom zemaljske kugle, a u planu je lansiranje satelita koji bi iz orbite omogućio internet pristup na zemlji. Teleportacija je samo još jedan korak u ostvarivanju ogromnih ambicija preduzeća iz Palo Alta.

Pitanje je, međutim, hoće li virtuelno teleportovanje umanjiti osećaj otuđenja kod velikog broja ljudi? Jer, kao što virtuelni prijatelji ne mogu da zamene prave prijatelje, tako ni virtuelni svetovi, koliko god spektakularni bili, teško da će uspešno zameniti stvaran svet u kojem živimo. Možda vredi još jednom poslušati pesmu grupe REM Imitation of Life, a ni skorašnji film Her, koji je upravo posvećen virtuelnoj stvarnosti, ne bi bilo loše pogledati. Jer, kako rekoše u Fejsbuku, o „demokratizaciji“ je reč, nije šala.

Tekst je preuzet sa bloga https://umitrovic.wordpress.com