Budućnost otvorenih gradskih ulica mogla bi da počne sa pametnijim semaforima

Da bi ostvarila viziju užurbanih gradskih ulica koje bezbedno i ravnopravno dele automobili, bicikli, autobusi i pešaci, jedna kompanija iz Pitsburga je fokusirana na ponovno pronalaženje skromnog semafora.

Vozite istočno duž Baum Bulevara, saobraćajnice sa četiri trake kroz četvrt East Liberti u Pitsburgu, i možda ćete primetiti nešto neobično, da vam svetla izgleda idu u prilog. Crveni signali postaju zeleni, a zeleni se zadržavaju dovoljno dugo da se možete provući.

Na svakoj raskrsnici, ormarić kontrolera pored ivičnjaka je povezan sa signalom, a unutra je kutija veličine aktovke napravljena od brušenog hroma. Kontejner sadrži komponente veštački inteligentnog Surtrac sistema, koji donosi odluke na osnovu onoga što špijunira preko gradskih saobraćajnih kamera. Skraćeno za Scalable Urban Traffic Control, jedan je od prvih koji prikuplja informacije o protoku vozila i koristi ih za podešavanje svetla u realnom vremenu – takozvana prilagodljiva kontrola saobraćaja. Nakon postavljanja na devet raskrsnica 2012. godine, vreme putovanja je smanjeno za 26 procenata, a vreme provedeno u praznom hodu na crvenom svetlu za 40 procenata.

Pittsburgh je glavni kandidat za pilotiranje Surtracove tehnologije. Sistem je proizašao iz Traffic21, grupe za istraživanje transporta na Univerzitetu Carnegie Mellon, a podaci pre pandemije pokazali su da stanovnici gube u proseku 45 sati zbog zagušenja svake godine. Iako je to oko 10 sati manje od američke norme, prema Izveštaju o urbanoj mobilnosti Teksaškog A&M transportnog instituta za 2021., sve je gore od kada je grupa počela da vodi evidenciju 1982.

Kako je sve počelo

Istorija odluka o planiranju usredsređenih na automobile – od zagušenih ulica do sveprisutnog besplatnog parkinga – ne samo da je narušila mnoga naselja, već je i izobličila način na koji koristimo i cenimo gradski prostor. Da bi pomogla u rešavanju ovog problema, savezna vlada je naložila da gradovi posvete procenat svojih infrastrukturnih investicija naporima „završetka ulica“ koji uključuju potrebe i bezbednost pešaka, biciklista i tranzita. Pametna signalizacija, za koju firma za analizu tržišta Navigant Research kaže da će do 2028. godine biti globalni posao vredan 3,8 milijardi dolara, mogla bi pomoći da se omogući ta promena. Ako se automobili kreću efikasnije kroz manje traka, onda opštine mogu otvoriti obnovljeni travnjak. „Adaptivna kontrola saobraćaja efikasnije koristi postojeće puteve i infrastrukturu“, objašnjava Kristofer Lajnberger, profesor emeritus i predsedavajući Centra za nekretnine i urbanu analizu Univerziteta Džordž Vašington.

Surtrac ima konkurenciju za svoj udeo u mreži od tehnoloških giganata i startupa. Srećom za 22 grada koja ga već koriste — uključujući Atlantu i nekoliko gradova u Novoj Engleskoj — relativno je jeftina, lako se instalira i održava i koristi postojeću infrastrukturu poput kamera za ulično osvetljenje. Kompjuter na svakoj raskrsnici je sopstveni čvor koji spaja niz opcija za planiranje, a zatim prilagođava vreme signala svake sekunde dok prenosi uvid u susedna svetla. Ovaj decentralizovani pristup čini Surtrac idealnim za regulisanje nepredvidivog gradskog saobraćaja i za postepeno širenje.

Ono za šta nije baš idealno – još uvek – su pešaci i biciklisti. I jedni i drugi primetili su da duže čekaju na uglovima, dok automobili manje rade u praznom hodu. To je zato što sistemski alati za prikupljanje podataka favorizuju automobile.

London prvi u svetu

London je postavio prvi semafor na svetu 1868. godine nakon što su dva člana britanskog parlamenta povređena, a policajac ubijen na posebno haotičnoj raskrsnici u blizini Vestminsterskog mosta. Kako su automobili počeli da preuzimaju centar grada početkom 20. veka, gradovi su se trudili da pronađu načine da svoje ulice očuvaju bezbednim. Klivlend je 1914. uveo prvi električni saobraćajni signal, a 1922. Geret Morgan je u San Francisku podneo patent za tropozicijski sistem.

Poslednji značajan skok dogodio se sredinom 20. veka, kada su inženjeri počeli da razvijaju prilagodljive postavke kontrole saobraćaja. Senzori ukopani u puteve prikupljali bi podatke o saobraćaju u realnom vremenu kako bi pomogli u informisanju o vremenu signala. Od tada su se takvi sistemi umnožili, posebno u Evropi. Holanđani, na primer, dodiruju senzore u zemlji da upravljaju protokom i daju prioritet kretanju biciklista i pešaka. U SAD, međutim, većina signala i dalje radi na sistemu tajmera.

Godine 2009. industrijalac milijarder Henri Hilman odlučio je da njegov rodni grad Pitsburg može da prođe bolje. Njegovi problemi sa zagušenošću u saobraćaju nisu bili tako loši kao u većini velikih američkih gradova, ali Hilman je imao sredstva da uradi nešto u vezi s njima. Njegova fondacija je obezbedila donaciju što je na kraju dovelo do Traffic21, instituta zaduženog za osmišljavanje nove tehnologije transporta i korišćenje grada kao laboratorije za testiranje.

Izbegavajući visoku cenu naprednih senzorskih sistema u zemlji poput onih u EU, Traffic21 se brzo fokusirao na to da vidi šta može da uradi samo sa slabim saobraćajnim signalom.

Grupe kutija predstavljaju jedan od načina na koji je Smit pojednostavio zahteve za obradu podataka na svakoj raskrsnici. Kako se vozila približavaju, sistem pokušava da ih prikupi u grupe koje on naziva „vodovima“. Ovo omogućava Surtraku da čita saobraćaj ne kao beskonačnu seriju pojedinačnih automobila, već kao niz jedinica različitih veličina. AI odmerava tu informaciju u odnosu na prazan prostor na putu i ​​usmerava svetlo da se kreće kroz svaki vod, kao poštanski radnik koji šalje poštu poštanskim brojem.

Kada automobili prođu kroz prelaz, kompjuter prenosi njihov broj, brzinu i smer signalima niz put. Semafor zatim prelazi na sledeću grupu podataka, prikuplja podatke od svojih suseda i počinje ponovo.

Tehnologija koja pomaže u balansiranju konkurentskih načina putovanja nudi put ka sigurnijim ulicama, čak i kada proterivanje automobila iz određenih zona na način na koji gradovi poput Londona i Brisela nije izvodljivo. Surtrac-ov rad u East Liberti-u poboljšao je protok bez povećanja zagušenja kao što bi bilo dodavanjem traka. To znači da bi ulice mogle postati uže, stvarajući prostor za pešačku i biciklističku infrastrukturu bez pogoršanja saobraćaja.

Međutim, način na koji zvaničnici odluče da uravnoteže te prioritete je van kontrole bilo koje veštačke inteligencije. Smitovi robotski saobraćajni signali mogu biti pametni kao skoro svaki deo užurbane infrastrukture „pametnog grada“, ali odluka o tome kako želimo da oblikujemo naše buduće gradove zavisi od nas.

Izvor : popsci