Da li su pametni telefoni uništili jednu generaciju?
Ono što su ranije generacije radile uživo, na ulici ili u parku, današnje generacije uglavnom obavljaju na platformama poput Snapchat-a. Ova aplikacija korisnicima omogućava da razmenjuju fotografije i video snimke koji, po otpremanju na platformu, brzo nestaju. Tako se dešava da mlade generacije dobar deo slobodnog vremena provedu u svojoj sobi, ne ispuštajući telefon iz ruku, što je i razumljivo, budući da ne poznaju život bez ovih uređaja.
Karakteristike koje obeležavaju jednu generaciju obično dolaze postepeno, a verovanja i ponašanja se menjaju tokom dugog vremenskog perioda. Milenijumsku generaciju, koju nazivaju i generacijom Y, a čine je oni koji su rođeni između 1980. i 1995. godine, uglavnom karakteriše izražena individualnost. Kad u Google pretraživač ukucate “generacija Y je“, on vam predlaže opcije: “lenja”, “idiotska”, “nesrećna”, a pripadnici ove generacije često i jesu percipirani kao suviše preokupirani sobom, narcisoidni, politički apatični i nesposobni da normalno funkcionišu bez pametnih telefona.
Stručnjaci su primetili veliku razliku u ponašanju generacija koje su rođene posle 2000. godine, te da određene karakteristike milinijumske generacije počinju ubrzano da nestaju.
Najveće razlike između milenijumske generacije i prethodnika su u tome kako se vidi i doživljava svet, a tinejdžeri današnjice se od milenijalaca razlikuju ne samo po tome kako vide svet, već i po načinu na koji provode vreme. Iskustva koja oni imaju se drastično razlikuju od onih koja su imali pripadnici prethodne generacije.
Pretpostavlja se da je promene do kojih je došlo 2012. godine izazvala Velika recesija, koja je zvanično trajala od 2007. do 2009. godine, te bitno uticala na milenijalce koji su pokušavali da pronađu svoje mesto u ekonomiji koja se urušava. Promena je u Americi, na primer, postala najočiglednija kada je broj onih koji poseduju pametni telefon premašio polovinu broja ukupnog stanovništva.
Stručnjacima je postalo jasno da važnu ulogu u formiranju nove generacije ima upravo pametni telefon, te uspon društvenih mreža. Zovu je i iGeneracijom (iGen), a čine je oni rođeni između 1995. i 2012. godine. Ovi mladi ljudi odrastaju paralelno sa evolucijom pametnog telefona, imaju Instagram profil pre nego što krenu u srednju školu, i ne pamte vreme pre Interneta. I milenijalci su odrastali uz mrežu, ali nije bila stalno prisutna u njihovim životima. Najstariji pripadnici iGeneracije tek su bili ušli u tinejdžersko doba kad je lansiran prvi iPhone 2007. godine, a tri od četiri tinejdžera u razvijenim zemljama danas poseduje iPhone.
Dolazak pametnih telefona bitno je promenio život tinejdžera – od načina na koji se socijalizuju, pa do njihovog mentalnog zdravlja. Onima koji se još uvek sećaju svoje analogne mladosti ovo bi moglo da izgleda zabrinjavajuće, ali cilj bilo kojeg istraživanja ovog tipa nije da se izazove nostalgija, niti da se kritikuju novi načini odrastanja, već da se razume način na koji stvari funkcionišu.
Neke generacijske promene su pozitivne, neke negativne, a neke su i jedno i drugo. To što im je udobno u sopstvenim domovima ako imaju pametni telefon u rukama, čini da pripadnici iGeneracije budu fizički sigurniji od bilo koje generacije mladih ljudi u istoriji čovečanstva.
Psihološki su ipak ranjiviji nego što su to, na primer, milenijalci, pa je stopa tinejdžerske depresije bitno porasla od 2011. godine. Nije preterano ako se kaže da iGeneracija čovečanstvo vodi u do sada najveću krizu mentalnog zdravlja, a razlozi za to mogu da se isprate i na pametnim telefonima.
Roditeljstvo i obrazovanje se takođe menjaju, ali uspon pametnih telefona i društvenih mreža je uticao na živote mladih ljudi kao ništa do sada, a što više vremena provedu gledajući u ekrane svojih telefona, to je verovatnije da će razviti simptome depresije.
Iako društvene mreže obećavaju da će nas povezati sa prijateljima, portret iGen tinejdžera slika usamljene, izmeštene pojedince. Tinejdžerska usamljenost je zabeležila uspon 2013. godine, a u porastu je sve do danas.
Pametni telefoni utiču i na san tinejdžera – mnogi spavaju manje od sedam sati dnevno, a stručnjaci kažu da bi to moralo da bude bar devet sati. Gubitak sna može da vodi do ozbiljnijih problema kao što su poremećaj u procesu mišljenja, gojaznost, te povećan krvni pritisak, a oni koji ne spavaju dovoljno skloniji su depresiji i anksioznosti.
Izvor: theatlantic.com
