Digitalizacija škola u Srbiji kasni i pored odvojenih 70 miliona evra iz budžeta države
Vlada nije ispunila obećanje da će do septembra sve učionice u Srbiji biti opremljenje računarima i brzom mrežom, a projekat elektronskog dnevnika uveden je u tek nešto više od trećine odeljenja.
IT učionice i elektronski udžbenici u Srbiji funkcionišu tek na nivou “pilot projekata”. Dok vlasti do sada postignuto opisuju kao “izuzetan napredak”, prosvetni sindikati upozoravaju da je većina škola u Srbiji i dalje daleko od digitalizacije.
“Digitalna Srbija” je pre par dana lansirala kampanju ‘Budimo pametni’ čiji je cilj popularizacija obrazovanja i širenje svesti o tome da je trenutna industrijska revolucija, velika šansa za Srbiju da naša deca žive jedan bolji život. U okviru kampanje, članice Digitalne Srbije će u toku ove školske godine održati čas u svim IT odeljenjima u Srbiji”, najavio je Dragan Tomić, predavač neprofitne organizacije “Digitalna Srbija” koja volonterski pomaže u procesu transformacije srpskih škola u digitalne.
A koliko je do sada uradila država? Specijalnih IT odeljenja u srpskim gimnazijama ima ukupno 44 – dovoljno da premijerka Brnabić donese zaključak da je Srbija u obrazovanju i programiranju u školama jedan od lidera u Evropi.
Sa druge strane, Jasna Janković iz Unije sindikata prosvetnih radnika podseća na obećanje premijerke iz aprila meseca. “Šta je od svega navedenog nešto čemu ja treba da se nadam, da li da se nadam aprilu mesecu kada je naša premijerka rekla da je Vlada spremila 70 miliona evra, čini mi se da je ta cifra bila u pitanju, za kompjutere u svakoj učionici i za brzi internet u svakoj školi. Koliko god ta informacija bila neverovatna tog momenta, znate kako, kad to kaže nego na njenoj poziciji, vi pomislite ipak će se desiti čudo. Sada, šest meseci nakon toga mi smo potpuno svesni gde živimo, na koji način funkcioniše sve u ovom društvu, a tu naravno spadaju i škole”, rekla je Janković.
I dok predsednica Vlade govori o Srbiji kao o evropskom lideru u digitalnom obrazovanju, sindikati podsećaju – u zemlji i dalje postoje škole koje nemaju tekuću vodu, toalete, školske kuhinje i fiskulturne sale.
Izvor: N1
Još jedan primer izvlačenja novca iz budžeta preko privatnih firmi, digitalna tabla, tablet i softver mogu da koštaju 2000 evra a ne 50 000 evra.