Google u školskoj klupi

Suprotno uobičajenom mišljenju, obrazovne institucije se ne protive online sticanju znanja. Tako se u nedavnom istraživanju, koje je sprovela firma Tyton Partners, došlo do zaključka da većina univerziteta – čak 63% – prepoznaje potencijal online kurseva. Nevolja je u tome što univerzitetski profesori nemaju dovoljno vremena, a ni potrebnu obuku, da bi se ozbiljnije pozabavili mogućnostima koje online učenje pruža. Rešenje nije u reformi obrazovnog sistema, već u pružanju načina da se alati koje se već koriste u učenju spoje sa novim mogućnostima. Google je pronašao način da to učini mogućim.

Paket usluga, koji bilo kojoj školi može da obezbedi način za zajednički rad online, već postoji u okviru Google ponude i zove se G Suite za obrazovanje – ranije poznat pod imenom Google Apps for education. Jezgro ovog servisa je, pre svega Gmail, a slede Calendar, Classroom, Contacts, Drive, Docs, Forms, Groups, Sheets, Sites, Slides, Talk/Hangouts i Vault. Prema stručnjacima iz kompanije Google, već se 70 miliona studenata i predavača oslanja na ovu platformu – polovina osnovnih i srednjih škola, te više od 800 fakulteta u Sjedinjenim američkim državama.

Google Classroom, koji služi kao kontrolna tačka za G Suite, ujedno je i ulaznica na ovaj servis za edukaciju. Classroom nije rival tradicionalnom sistemu edukacije, već bi, kroz pojednostavljivanje i podsticanje na saradnju, mogao da služi kao most između učionica, te kao tehnološka infrastruktura koju bi administratori mogli da koriste u praćenju procesa učenja.

U poređenju sa sistemima koji postoje već neko vreme, poput Blackboard servisa koji je osnovan 1997. godine, te D2L koji postoji od 1999. godine, Google Classroom je platforma koja bi tek trebalo da se dokaže. U avgustu 2017. navršilo se tri godine od kako je servis prvi put predstavljen, a sistem se brzo razvija, pa je tako u maju dobio opciju koja omogućava pozivanje profesora i studenata da se priključe servisu uz pomoć Google Groups.

Kada administratori osposobe servis, predavači sa nekoliko klikova mogu da kreiraju digitalne dopune svojim predavanjima, te da dele objave putem YouTube linkova, kao i zadatke uz pomoć Google Forms-a, te da prikupljaju literaturu preko Google Docs-a. Studenti, sa druge strane, mogu da se priključe predavanju sa bilo kojeg uređaja – računara, pametnog telefona ili tableta – koristeći iste podatke koje koriste za pristupanje G Suite-u.

Dok su snalažljiviji predavači pronašli način da podučavaju samo preko Google Classroom-a, servis je kreiran kao podrška tradicionalnim sistemima obrazovanja, koji podrazumevaju da se predavanja održavaju u učionicama, te amfiteatrima. To svakako nije razlog da Classroom ima bilo kakva ograničenja u korišćenju, budući da mnoga istraživanja ukazuju na to da ovakav način predavanja promoviše aktivno učenje, te poboljšava krajnje rezultate.

Google Classroom predavačima bitno olakšava da svoja predavanja zamene online kursevima, ili da određeni deo znanja prenesu u digitalnom okruženju. Od kada je Google omogućio da Classroom bude dostupan i preko privatnih naloga, ovaj servis je postao odlična alatka za bilo kojeg predavača koji ima G Suite.

Najvažnija osobina Google Classroom-a je to što uklanja barijere za eksperimentisanje uz pomoć instrukcija koje se dobijaju tehnološkim putem. Alice Keeler, koja je napisala knjigu o Classroom-u, hvali njegovu jednostavnost. „Genijalnost Classroom-a je u tome što je jednostavan,“ kaže ona, „Ako ste bar jednom u životu poslali mejl, spremni ste da se priključite ovom servisu. Mogla bih bilo koga da obučim za manje od pet minuta.“

Pošto se predavač uloguje u Google Classroom, dovoljno je da klikne na plus ikonicu u donjem desnom uglu stranice, te izabere opciju „Assignment“. Potom je potrebno da u određeno polje unese zadatak za studente, i da na mestu namenjenom za „Instructions“ da detaljniji opis zadatka, ako je to neophodno, te klikne na „Assign“. Posle toga je dovoljno da učenik sedne za laptop koji podržava Google, otvori Google Classroom, klikne na Google Docs – program za pisanje – i počne da piše esej, ili na neki drugi način odgovara na zadatak koji je predavač postavio.

Od jeseni 2012. godine do danas Google je od interesantne mogućnosti postao dominantan način podučavanja u školama širom Sjedinjenih američkih država. Tako je podstakao evolutivnu promenu u javnom obrazovanju, te su sada ciljevi obrazovanja podučavanje dece veštinama poput timskog rada i rešavanja problema, dok se tradicionalno akademsko znanje, poput matematičkih formula, polako ostavlja po strani. To, naravno, Google i tehnološku ekonomiju stavlja u centar rasprave o tome da li je cilj obrazovanja u javnim školama da proizvede akademske građane ili samo kvalifikovane radnike. Ovim pitanjem se pozabavio i direktor Google-ovog odeljka za obrazovne aplikacije, Jonathan Rochelle, pa je u jednom svom govoru, misleći pre svega na sopstvenu decu, rekao: „Ne mogu u njihovo ime da dam odgovor na pitanje kakve će oni koristi imati od poznavanja kvadratnih jednačina. Meni nije jasno zašto ih uče, i ne znam zašto rešenje ne bi tražili od Google-a, ako je odgovor već tu.“

Spekuliše se da škole Google-u daju više nego što dobijaju – generacije budućih radnika i klijenata. Kompanija dobija 30 dolara za svaki od miliona Chromebook-ova koje otprema u škole, ali time što učenike od najranijeg doba navikava na svoje proizvode Google dobija mnogo više.

Svake godine nekoliko miliona mladih Amerikanaca završi srednju školu, i ne samo da Google ovakvim korisnicima olakšava da svoje školske naloge pretvore u lične, već ih i škole ohrabruju da to učine. Tako se često dešava da predavači svoje učenike podsećaju da školski nalog pretvore u privatni Gmail nalog.

Google je poslednji veliki kandidat u višedecenijskoj borbi između velikih tehnoloških kompanija da od učenika naprave svoje buduće korisnike. Pretpostavlja se da, ako se neko rano navikne na određeni operativni sistem, kasnije bude skloniji tome da mu ostane veran do kraja svog potrošačkog života.

Google je privukao pažnju mladih generacija, te njihovih učitelja, jako brzo, eliminišući svoje rivale kako na polju alata za edukaciju, tako i na polju marketinga. Dok su druge kompanije uglavnom bile zadovoljne prodajom postojećih ponuda za korisnike i škole, Jonathan Rochelle, developer za Google Docs, je 2013. godine formirao tim za pravljenje aplikacija koje su specijalno namenjene školama.

Da bi popularisao ove edukativne alate drugi stručnjak iz Google-a, Jaime Casap, čiji je zadatak bio da korisnike privoli Google-ovim edukativnim servisima, počeo je da putuje širom zemlje sa jednom motivacionom porukom: umesto da promoviše određeni Google-ov proizvod, on je predavačima govorio o načinima na koje bi mogli da poboljšaju perspektivu svojih učenika uz pomoć kreativnog korišćenja online alata.

Za razliku od Apple-a i Microsoft-a, koji zarađuju od prodaje uređaja i softverskih servisa, Google većinu svoje zarade dobija od online reklamiranja, koje je prilagođeno korisnicima na osnovu podataka koje pružaju. Pitanje kako će Google koristiti podatke koje dobija od učenika koji koriste G Suite kompaniju prati već godinama. „Osim ako tačno ne znamo koji su podaci prikupljeni, zašto su prikupljeni, i kako se koriste, nećemo moći da razumemo kako će se ove informacije koristiti da pomognu ili naškode detetu“, kaže Bill Fitzgerald iz Comon Sense Media, koji se bavi sigurnošću, te privatnošću aplikacija za obrazovanje.

Danas se u sklopu ugovora koji Google sklapa sa školama u vezi sa aplikacijama za obrazovanje nalazi i klauzula koja kompaniju obavezuje na poštovanje privatnosti korisnika. Iz kompanije tvrde da su potrebe korisnika koji koriste ove aplikacije oduvek shvatali ozbiljno, te da su čak i rane verzije ugovora sa korisnicima uključivale i stavku o poštovanju privatnosti. Zanimljivo je da škole u Čikagu, od kad su usvojile Google Apps, uštede oko 1,6 miliona dolara godišnje.

Kada je Srbija u pitanju, škole uglavnom funkcionišu bez online alata koji bi učenicima pomogli da se bolje i temeljnije obrazuju. Obrazovni paketi za učenje se još uvek nalaze u udžbenicima, te se u podučavanju dece ne vodi mnogo računa o brzini razvoja tehnologije, te znanjima koja će biti potrebna u budućnosti ka kojoj neizbežno idemo.

Ipak, da svetli primeri i da najnovije tendencije u obrazovanju postoje i kod nas, pokazuje Savremena gimnazija sa svojim inovativnim nastavnim programom u kom učenici svakodnevno koriste tablet i laptop računare, interaktivne table, gedžete poput Amazon Echo-a i Samsung Gear VR-a i brojne druge savremene uređaje. Kako objašnjavaju, u Savremenoj insistiraju na implementiranju najnovijih tehnologija u nastavu jer današnje generacije često stupaju u kontakt sa IT uređajima i pre nego što progovore, pa se potreba učenja i razvoja uz tehnologiju nameće kao imperativ u obrazovanju mladih.

Prateći kretanja primene informacionih tehnologija u nastavi, u ovoj internacionalnoj školi, između ostalog, koriste se i mnogobrojni servisi koje pružaju Google-ove aplikacije za obrazovanje. To su, na prvom mestu, e-mail i chat, ali i zajednički disk za čuvanje dokumenata online, te aplikacija za postavljanje/predavanje radnih zadataka i kalendar sa svim bitnim datumima.

Osim Google-ovih aplikacija za obrazovanje, primena tehnologije u edukaciji više nije pitanje budućnosti već neophodnosti, što je na vreme uočio i Google sa svojim obrazovnim paketom, a na sreću mladih, i poneka škola kod nas.