Internet stvari: uspesi i dileme

Desetak godina posle stidljivih početaka, Internet of Things ulazi u svaku poru života, od pametne kuće do senzora ugrađenih u naš organizam. Istraživali smo širinu primene savremenih tehnologija i izazove pred kojima se one nalaze u doba sveprisutnog povezivanja

Svi znamo da Internet stvari (Internet of Things, IoT) predstavlja koncept umrežavanja raznih fizičkih objekata koji u sebi imaju ugrađenu elektroniku, softver i senzore koji im omogućavaju da se povežu s proizvođačem, operaterom, drugim uređajima i korisnicima i/ili javnim Internetom. Iza ove definicije nalazi se ideja o tehnološkom napretku prema kojoj ne bi trebalo da postoje sistemska ograničenja u pogledu toga koji uređaj može da bude povezan na Internet ili neku privatnu mrežu. Drugim rečima, u svetu Interneta stvari onlajn može da bude gotovo sve: od automobila i medicinskih uređaja, do frižidera, sijalica, radijatora i kreveta.

Obični predmeti na Mreži

Tradicionalno posmatrano, komunikacija se odvija između uređaja i sistema koji su posebno osposobljeni za to korišćenjem odgovarajućeg protokola. Obično se za podrazumevanu komunikacionu platformu uzima Internet i TCP/IP protokol, ali se stvari mogu umrežavati i upotrebom drugih standarda, sa interkonekcijom sa Internetom ili bez nje.

Iako sve to i dalje nesporno važi za računare, kompjuterske mreže, sisteme i mrežu mobilne telefonije, razvoj komunikacionih tehnologija, elektronike i porast brzine protoka informacija omogućili su pre više od jedne decenije početak realizacije smele ideje da bi u osvit Četvrte industrijske revolucije „na vezi“ mogla da bude većina električnih uređaja i predmeta u svakodnevnoj upotrebi. Mogućnost da nesmetano daljinski komunicirate s vašim frižiderom, automobilom ili peći za centralno grejanje značajan je korak ka efikasnosti, automatizaciji i ukupnom životnom komforu. Na današnjem nivou razvoja Interneta stvari, polja njegove primene nisu ograničena tehnološkim, već isključivo pitanjima marketinških i opštih poslovnih ideja.

Tehničke pretpostavke za uspešnu implementaciju IoT rešenja (bile) su mnogobrojne. Za početak, bilo je potrebno da zaživi IPv6 protokol kako bi se mogla zadovoljiti potreba za ogromnim adresnim prostorom koji je potreban za IoT… a to se baš i nije desilo. Bilo je potrebno drastično povećati kapacitete za prenos podataka preko Interneta, za šta je ključni momenat uvođenje 5G mobilnih mreža. Nadalje, cene čipova, senzora, transivera i svih ostalih potrebnih elektronskih komponenti morale su da padnu na nivo gde bi konkretna primena IoT rešenja imala ekonomsku opravdanost.

Konkretne primene rešenja Interneta stvari su ograničene samo dobrim idejama. Gotovo da ne postoji oblast biznisa ili druge ljudske aktivnosti u kojoj bi primena IoT bila nemoguća ili nekorisna.

Medicina i Internet medicinskih uređaja (IoMT)

Dijagnostički uređaji, poput skenera, digitalnog rendgena ili magnetne rezonance, odavno su opremljeni komunikacionim modulima kojima se omogućava prenos medicinskih multimedijalnih podataka putem Interneta. Ti moduli se pomoću novih rešenja u sferama minijaturizacije, energetske autonomije i biokompatibilnosti mogu ugrađivati u mnoštvo individualnih aparata i uređaja namenjenih praćenju zdravlja ljudi i davanju terapije. Tako imamo ili ćemo vrlo uskoro imati pejsmejkere, implantirane merače glukoze i insulinske pumpe, aparate za dijalizu, pulsne oksimetre i čitavu svitu nosivih medicinskih uređaja koji će moći da budu umreženi.

U sadejstvu s veštačkom inteligencijom i zdravstvenim e-dosijeom, Internet medicinskih uređaja predstavljaće osnovu adaptabilne i individualizovane dijagnostike i terapije u realnom vremenu, gde će korisnik (osoba, pacijent) i entiteti koje on ovlasti (medicinski operater, lekar, AI) imati celokupno stanje zdravlja osobe na ekranu računara ili telefona. Projekti transhumanističke orijentacije, kao što je Musk-ov Neuralink, predviđaju mogućnost da Internet stvari prevaziđe stvari i postane Internet svega, čime bi se ostvarila permanentna povezanost Interneta i organski viđene ljudske svesti.

Pametni dom

U pametne kuće se počelo, i u ovom domenu se možda i ponajviše napredovalo kada je reč o IoT rešenjima. Senzori i kontroleri na kućnim sistemima za grejanje/hlađenje, fizičko obezbeđenje, osvetljenje ili kontrolu uređaja za domaćinstvo obezbeđuju uštedu energije, veći komfor stanovanja i mogućnost precizne kontrole od strane korisnika, koja se obavlja daljinski, najčešće preko aplikacije na mobilnom telefonu.

U domenu smart home tehnologije uočeni su i razni bezbednosni problemi IoT-a, pre svega zbog činjenice da ste upravljanje važnim sistemima kao što su brave na vratima poverili nekom udaljenom entitetu, koji može biti nedostupan u trenutku kada vam je najviše potreban, pa čak i hakovan čime je vaš dom izložen napadima. Zato projektovanje smart home sistema zahteva posebnu opreznost i pažljivu analizu ponuđenih tehnologija.

Kontekstualna kupovina

Koncept kontekstualne kupovine označava mogućnost da kupac može da kupi bilo šta, u bilo kom momentu i s bilo koje lokacije. U pitanju je menjanje čitave paradigme trgovine i njen veliki izlazak iz okvira prodavnice, bila ona fizička ili on-line.

Iniciranje kontekstualne prodaje dešava se van prodavnice, s bilo koje lokacije, upotrebom bilo kog uređaja koji je povezan na Internet. To mogu biti bežične slušalice, pametne naočare, daljinski upravljač televizora, ali i eksterni objekti poput reklame postavljene na autobuskom stajalištu.

Poljoprivreda

U zemljoradnji, senzori se koriste za obezbeđivanje podataka o hemiji zemljišta i stanju hranljivih materija u njemu. Nivo ugljen-dioksida, vlaga, temperatura, pH vrednost i prisustvo odgovarajućih hranljivih materija ključni su parametri za postizanje visokih prinosa i kvaliteta kultura, a IoT tok podataka sa svake parcele omogućava reagovanje u kratkom roku.

Pametno navodnjavanje je jedno od polja primene IoT kojim se reguliše efikasno korišćenje vode za poljoprivredu. Sistem se daljinski i automatizovano pokreće tek kada tlo dostigne određeni nivo suvoće, a zaustavlja kada se postigne dovoljna vlažnost, čime se postižu visoka efikasnost, ušteda vode i eliminacija ljudske greške. Pametan plastenik koristi mikro klimu za uzgoj useva umesto da se oslanja na nepredvidive promene vremenskih prilika. Senzori prate i kontrolišu sve parametre i imaju automatizovane sisteme za svetlost i vodu.

U stočarstvu, bežično praćenje stoke pomoću RFID čipova podrazumeva monitoring vitalnih funkcija životinje, detalje o vakcinaciji i njenu lokaciju.

Primena IoT-a stvara uslove za ostvarenje večnog sna poljoprivrednika – predvidljive poljoprivrede. Ciklus svake poljoprivredne proizvodnje opterećen je mnoštvom nepoznanica i promenljivih. Ali upotrebom AI modela, na osnovu velike količine podataka s terena (Big Data) sakupljenih pomoću IoT senzora, moguće je s velikom stopom izvesnosti predvideti „ponašanje“ agroproizvoda u nastanku, pogotovo tamo gde je uticaj atmosferskih prilika minimalizovan ljudskim aktivnostima.

Beskrajni marketing

Neverovatne količine podataka koje se 24/7/365 prikupljaju o nama i našem okruženju stvaraju neslućene potencijale za njihovu obradu i primenu. Nažalost, neka od tih polja primene su problematična sa stanovišta informacione bezbednosti i prava na privatnost čoveka.

U optimalnim scenarijima upotrebe, IoT rešenja trebalo bi da „saznaju“ samo ono što im se eksplicitno dozvoli. Praksa nam, međutim, govori da je posedovanje vrednih informacija ujedno i mamac za njihovu zloupotrebu, tako da nam u budućnosti predstoji i podizanje svesti o tome šta nam sve IoT može prirediti, a da to zapravo nismo želeli niti na to bili spremni.

Autor: Dušan Katilović