Komentar: Digitalna imovina kao zakonska kategorija

Ministarstvo finansija Republike Srbije stavilo je na javnu raspravu nacrt Zakona o digitalnoj imovini te možemo očekivati da u skorije vreme digitalna imovina postane zakonska kategorija u našoj zemlji.

Nacrt Zakona o digitalnoj imovini je pravi pokazatelj kako digitalizacija, tehnologija i njena dostignuća menjaju ne samo naš život i svakodnevicu već i zakonodavni okvir. Naša država je, prva u regionu, pristupila regulisanju ove materije, odnosno prva je u regionu prepoznala značaj njenog pravnog uređenja radi stvaranja sigurnog pravnog okruženja kako bi se dodatno pospešio i ubrzao rast srpske privrede i privukli domaći i inostrani investitori.

Šta je digitalna imovina?

Digitalna imovina, odnosno virtuelna imovina, kako je nacrt zakona definiše, jeste digitalni zapis vrednosti koji se može digitalno kupovati, prodavati, razmenjivati ili prenositi i koji se može koristiti kao sredstvo razmene ili u svrhu ulaganja. S druge strane, nacrt iz pojma digitalne imovine isključuje one digitalne zapise valuta koje su zakonsko sredstvo plaćanja, kao i drugu finansijsku imovinu koja je uređena drugim zakonima.

Zakon će se primenjivati po proteku šest meseci od dana njegovog stupanja na snagu, s obzirom na to da je reč o novoj materiji koja ranije nije bila predmet regulacije

Virtuelna imovina ima dva oblika:

• Virtuelnu valutu (engl. Cryptocurrency), među kojima su opštepoznate Bitcoin, Litecoin, Ripple, Ethereum. Reč je o vrsti digitalne imovine koju nije izdala centralna banka i za čiju vrednost ne garantuju ni centralna banka niti drugi organi javne vlasti. Dakle, virtuelna valuta nema pravni status državnog novca i ne veže se nužno za zakonsko sredstvo plaćanja. Međutim, virtuelnu valutu fizička i pravna lica prihvataju u praksi kao sredstvo razmene, jer ona svoju cenu formira na osnovu ponude i potražnje, te se njome može elektronski raspolagati (kupovati, prodavati, razmenjivati, prenositi) i moguće ju je elektronski čuvati.
• Digitalni token (engl. digital token, crypto token), označen je kao imovinsko pravo „koje u digitalnoj formi predstavlja jedno ili više drugih imovinskih prava, što može uključivati i pravo korisnika digitalnog tokena da mu budu pružene određene usluge“. Digitalni tokeni podležu odobrenju Komisije za hartije od vrednosti i moraju biti uvršteni na zvaničnu listu dozvoljenih tokena. Digitalni token otvara vrata novom načinu prikupljanja kapitala, odnosno finansiranja, što može biti posebno značajno za startup kompanije. Naime, nacrt zakona predviđa mogućnost novog vida finansiranja inovativnih kompanija – crowdfunding, koji se sastoji u izdavanju digitalnih tokena.

Skup digitalne imovine u koju određeno lice ulaže svoja sredstva čini portfolio digitalne imovine, a digitalna imovina ima i svoju adresu koja predstavlja jedinstvenu oznaku virtuelnog mesta (engl. identifier) koje sadrži podatke o konkretnoj digitalnoj imovini.

Raspolaganje digitalnom imovinom

Primarna emisija (Initial Coin Offering) – Izdavanje digitalne imovine, odnosno njena primarna emisija, skopčana je sa obavezom izdavanja belog papira (engl. white paper). Reč je o posebnom dokumentu koji sadrži odgovarajuće podatke o digitalnoj imovini, njenom izdavaocu, ali i rizicima koji su skopčani s konkretnom virtuelnom imovinom. Svrha ovog instituta jeste informisanje investitora o konkretnoj virtuelnoj imovini (naročito o rizicima). Smatramo da je ovo rešenje podložno kritici, zato što ne spadaju svi rizici u red predvidljivih, naročito ako uzmemo u obzir činjenicu da se beli papir objavljuje u momentu primarne emisije.

Trgovanje digitalnom imovinom podrazumeva tri opcije: trgovina na platformi za trgovanje digitalnom imovinom, trgovina na OTC tržištu digitalne imovine, kao i trgovanje putem kriptomata. Platforma za trgovanje virtuelnom imovinom je organizovani multilateralni sistem kojim upravlja organizator. Ova platforma omogućava i olakšava spajanje interesa kada je reč o kupovini, prodaji, odnosno zameni digitalne imovine. S druge strane, OTC tržište je tržište bez posrednika, odnosno bez obaveznog učešća pružaoca usluga, gde se transkacije vrše direktno između prodavca i kupca digitalne imovine.

Digitalna imovina je digitalni zapis vrednosti koji se može kupovati, prodavati, razmenjivati ili prenositi i koji se može koristiti kao sredstvo razmene ili u svrhu ulaganja

Kupovina, prodaja, odnosno zamena digitalne imovine, prema odredbama nacrta, može se odvijati i putem kriptomata. Prema slovu nacrta zakona, kriptomat je automatska mašina koja služi za kupovinu i prodaju virtuelne imovine za novčana sredstva, kao i za zamenu jedne digitalne imovine za drugu digitalnu imovinu.

Napominjemo da Republika Srbija već ima kriptomate u pojedinim gradovima, kao što su Beograd (jedan od njih se nalazi u TC Merkator), Novi Sad, Subotica. Dakle, reč je o gradovima koji imaju visokorazvijene startup ekosisteme.

U očekivanju zakona i njegove primene

Nacrt zakona predviđa i za sada neimenovana krivična dela čija bića, kao i krivične sankcije, nisu normirani dovoljno precizno, što bi moglo u praksi da stvara probleme. No, kako je reč o nacrtu zakona, možemo očekivati preciziranja ovih zakonskih odredbi.

Ukazujemo da pomenuti nacrt sadrži pravna rešenja de lege ferenda, odnosno pravila koja će se primenjivati u budućnosti, nakon što Zakon o digitalnoj imovini bude usvojen, te stupi na snagu. Zakon će se primenjivati po proteku roka od šest meseci od dana njegovog stupanja na snagu, s obzirom na to da je reč o novoj materiji koja ranije nije bila predmet regulacije, te je ostavljen nešto duži period za upoznavanje sa zakonskim odredbama, ali i za donošenje odgovarajućih podzakonskih akata.

Autor: advokat Nenad Cvjetićanin