Komentar: Vaše dete – Internet zlostavljač?

Crni maj, kako ga zovem, koji je zadesio Srbiju, naterao nas je da se još više plašimo za svoju decu. Jesu li OK kada nisu kod kuće? Hoće li se vratiti čitava? Hoće li možda ona naškoditi nekome?

Kratka definicija cyberbulling-a ili Internet zlostavljanja kaže: „Upotreba Interneta u cilju maltretiranja osobe (osoba) slanjem poruka koje imaju za cilj da zastraše ili da zaprete drugoj strani“. Kao neko čija deca tek kreću u školu, najveći strah mi je da će ih tamo neko maltretirati ili pričati priče zbog kojih će biti uplašeni i beznadežni. Najveći strah mi je da to nikad ne saznam – deca nerado priznaju da su žrtve sajbermaltretiranja. Zato se polako pripremam za taj pristup detetu koje mora znati da mi može sve reći bez osude.

Sakriveni iza tastature

Dve trećine srednjoškolaca slaže se da je lakše reći nekome nešto loše putem Interneta nego licem u lice. Sigurna sam da nije ovde reč samo o srednjoškolcima. Svi smo takvi. Lakše ćemo nekoga osuditi, reći mu da je glup i nula od čoveka dok nas ne gleda u lice. Kada nas gleda, ipak pažljivije biramo reči. U većini slučajeva.

Dok je naš krug prijatelja tokom osamdesetih i devedesetih bio sveden na drugare ispred zgrade i školu, današnja deca su zbog društvenih mreža izložena mnogo većem krugu „prijatelja“. Nekima od njih je sasvim normalno da za nekog koga ne poznaju napišu „vidi ovu glupaču“. I pre je bilo maltretiranja u školama, samo je to trajalo nekoliko sati, a sada traje 24/7.

Ako primetite da je vaše dete zlostavljač, nemojte i vi biti prema njemu. Probajte svoje emocije da ostavite sa strane, pokušajte da razumete, saslušate i usmerite. To je jedna od najvažnijih uloga nas kao roditelja

Kako deca zalaze u tinejdžersko doba, sve je teže kontrolisati šta rade online. Zato je važan taj odnos i poverenje, jasno ukazivanje na stvari koje su ispravne i koje nisu. Ako primetite da je vaše dete zlostavljač, nemojte i vi biti prema njemu. Probajte svoje emocije da ostavite sa strane, pokušajte da razumete, saslušate i usmerite. To je jedna od najvažnijih uloga nas kao roditelja. Vikanje, posramljivanje i pretnje sigurno neće pomoći da bully više ne bude bully. Iako još uvek nismo izašli iz tog obrasca nekadašnjeg vaspitavanja „dok si pod mojim krovom“, veoma je važno da shvatimo da smo mi uzori našoj deci, da su oni isto ljudi kojima je teško, koji ne znaju kako i koji se nespretno nose sa emocijama. Vi im pokažite kako.

Kazna?

Oduzimanje telefona, zabrana društvenih mreža, kazne… sve to možda zvuči kao neka mera, ali kratkog veka. Rezultati su takođe upitni. Ako mu vi ne dozvolite pristup Internetu, dete će naći način da mu pristupi. Umesto da ga sklanjate od stvari koje ne radi dobro, radije mu pokažite kako. Nemojmo se zavaravati da ćemo davati deci telefone tek od srednje škole. Deca se danas rađaju s tehnologijom i Internetom i s tim moraju naučiti da žive. A vi ste njihovi učitelji. Ne ostavljajte to drugima.

Usmeravajte svoju decu, budite njihovo sigurno krilo, budite onaj koji razume čak ni kada sami ne razumeju

Protiv nasilnika se najbolje borimo tako što ćemo im pokazati da postoji i onaj lepši i lakši svet bez nasilja. Iako će vam reći da „glup/a si“ nije ništa strašno i da tako sva deca pričaju, naučite dete empatiji, jer jedno „glup si“ može nekome uništiti dan. Nemojmo normalizovati uvrede. Deca ne regulišu emocije kao mi. Razumimo ih pre svega, pa onda pristupimo. Lakše je utešiti nego usmeriti na pravi put. Ne žmurite na svoju decu koja su cyber zlostavljači.

Cyberbullying možda nije bio okidač za sve događaje koji su zadesili Srbiju u maju, ali je sigurno imalo uticaja, kao i na decu koja su sebi oduzela živote u proteklih 15 godina zbog maltretiranja koja su trpela. Usmeravajte svoju decu, budite njihovo sigurno krilo, budite onaj koji razume čak ni kada sami ne razumeju.

Minut ćutanja nije dovoljan. Nije dovoljna ni decenija ćutanja. Nekada jednostavno treba vrištati jer se tako osećamo.