PC Press: H1N1 pandemija na netu

Ne prođe dan a da se u dnev­nim no­vi­na­ma ne po­ja­vi tekst o svinj­skom gri­pu. Da bi­smo se bo­lje upo­zna­li sa ovom bo­lešću pro­še­ta­li smo se svet­skom Mre­žom – ka­ko o­dvo­ji­ti naučnu is­ti­nu od ne­zna­nja po­je­di­nih no­vi­na­ra pa i „stručnja­ka“ i, što je mno­go va­žni­je, ka­ko pre­ži­ve­ti pan­de­mi­ju? — Vesna Milošević

Grip (influenca) je za­ra­zna bo­lest res­pi­ra­tor­nih or­ga­na iza­zva­na vi­ru­som. Pos­to­je tri ti­pa vi­ru­sa gri­pa – A, B i C. Prva dva ti­pa su od­go­vor­na za se­zon­ske epi­de­mi­je gri­pa u Ame­ri­ci i Ev­ro­pi sva­ke zi­me, dok tip C iza­zi­va bla­ge o­bli­ke gri­pa i ni­je od­go­vo­ran za epi­de­mi­je. Grip ti­pa A mo­že da se po­de­li u ne­ko­li­ko pod­ti­po­va, u za­vi­snos­ti od dva pro­te­ina ko­ji se na­la­ze na sa­moj pov­rši­ni vi­ru­sa, dok kod ti­pa B ne pos­to­je pod­ti­po­vi. Za da­lju priču o sa­mom gri­pu, od to­ga ko­ji su sim­pto­mi, ko­li­ko je ovo obo­lje­nje za­is­ta opa­sno, pa sve do in­for­ma­ci­ja o vak­ci­na­ci­ji pro­tiv gri­pa, po­se­ti­te www.medicalnewstoday.com/articles/15107.php. Za­nim­ljiv je po­da­tak da to­kom go­di­šnjih epi­de­mi­ja gri­pa obo­li čak 15% ce­lo­ku­pne svet­ske po­pu­la­ci­je, dok se hos­pi­ta­li­za­ci­ja i smrtni is­ho­di de­ša­va­ju u­glav­nom kod vi­so­ko­ri­zičnih gru­pa. Pro­ce­ne su da go­di­šnje od se­zon­skog gi­pa u sve­tu um­re čak po­la mi­li­ona lju­di.

Na a­dre­si www.historyofinfluenza.com na­šli smo za­nim­ljiv pri­kaz is­to­ri­ja­ta epi­de­mi­ja gri­pa. Epi­de­mi­ju u me­di­cin­skom smi­slu prvi je opi­sao Hi­po­krat u 5. ve­ku pre Hris­ta. Ori­gi­nal­no značenje reči „epi­de­mi­ja“ je bo­lest ko­ja kru­ži u je­dnoj zem­lji, a bo­lest ko­ju je opi­si­vao ima­la je sim­pto­me slične gri­pu. Čovečan­stvo se kroz is­to­ri­ju su­sre­ta­lo sa ve­li­kim epi­de­mi­ja­ma gri­pa, a prva pan­de­mi­ja je za­počela u Ru­si­ji 1580. go­di­ne. Na saj­tu ćete naći i po­dat­ke o naj­po­zna­ti­joj epi­de­mi­ji špan­skog gri­pa, ko­ja je 1918. go­di­ne za­počela u Ame­ri­ci, da bi se ka­sni­je pre­ne­la i u Ev­ro­pu. Ona će os­ta­ti za­be­le­že­na kao naj­go­ra pan­de­mi­ja gri­pa u mo­der­nim vre­me­ni­ma. Za­nim­lji­vo je da grip iz 1918. i da­na­šnji svinj­ski grip spa­da­ju u is­tu gru­pu H1N1 gri­pa ti­pa A, te se ti­me mo­žda mo­že i o­bja­sni­ti u­zne­mi­re­nost Svet­ske zdrav­stve­ne or­ga­ni­za­ci­je.

Ime i dej­stvo

Ovo­go­di­šnji grip ti­pa H1N1 do­bio je na­ziv pre­ma prvo­bi­tnim la­bo­ra­to­rij­skim tes­to­vi­ma ko­ji su po­ka­za­li da se ve­li­ki broj ge­na no­vog vi­ru­sa po­kla­pa sa vi­ru­som gri­pa ko­ji se jav­lja kod svi­nja u Se­ver­noj Ame­ri­ci. De­talj­ni­ja is­tra­ži­va­nja su po­ka­za­la da vi­rus sa­drži i ge­ne vi­ru­sa ko­ji se jav­lja kod svi­nja u Ev­ro­pi i Azi­ji, za­tim ptičjeg gri­pa i re­gu­lar­nog vi­ru­sa gri­pa ko­ji se jav­lja kod lju­di. Na a­dre­si www.cdc.gov/H1N1flu/qa.htm, na­la­zi se de­ta­ljan vo­dič kroz svinj­ski grip, od to­ga ko­ji su prvi sim­pto­mi, do načina da se grip spreči, ali i lečenju. Ka­da smo kod sprečava­nja, za­nim­lji­vo je da se u sve­tu or­ga­ni­zu­ju žur­ke svinj­skog gri­pa, sa glav­nom ide­jom da se zdra­vi lju­di za­ra­ze ovim vi­ru­som ka­ko bi stvo­ri­li pri­ro­dan imu­ni­tet. Zdrav­stve­ne or­ga­ni­za­ci­je ne pre­po­ručuju ova­kva oku­plja­nja, po­što po­je­di­ne oso­be mo­gu da obo­le od smrto­no­snih o­bli­ka. Na saj­tu se na­la­ze i od­go­vo­ri na najčešće pos­tav­lja­na pi­ta­nja, po­put onog da li je do­zvo­lje­no jes­ti svinj­sko me­so to­kom epi­de­mi­je gri­pa, kao i da li kućni lju­bim­ci mo­gu da obo­le.

O­snov­na pra­vi­la bor­be pro­tiv gri­pa, ka­ko se­zon­skog ta­ko i svinj­skog, svi­ma su nam već po­zna­ta. Iako su sa­pun i vo­da glav­no oru­žje u ovoj bor­bi, ame­rička FDA upo­zo­ra­va jav­nost da mno­ge Web pre­zen­ta­ci­je pro­mo­vi­šu pro­i­zvo­de za ko­je se tvrdi da mo­gu da di­ja­gnos­ti­ci­ra­ju, spreče ili i­zleče obo­le­le od svinj­skog gri­pa. Da bi za­šti­ti­li svo­je građane, mno­gi pro­dav­ci su već do­bi­li upo­zo­re­nja, a građani­ma je dos­tu­pan spi­sak pro­i­zvo­da ko­ji ne­ma­ju ser­ti­fi­kat FDA na a­dre­si www.flu.gov. Po­se­ti­oci­ma ove pre­zen­ta­ci­je skre­nu­ta je pa­žnja da se ve­li­ki broj za­ra­že­nih lju­di opo­ra­vi bez ika­kvog me­di­cin­skog tre­tma­na, ali i po­red to­ga aco­ci­ja­ci­ja psi­hi­ja­ta­ra po­nu­di­la je uput­stva ka­ko se bo­ri­ti s ner­vo­zom i pa­ni­kom ko­je pra­te ovu epi­de­mi­ju. Ka­ko se u na­šoj zem­lji vo­de po­le­mi­ke o vak­ci­na­ci­ji pro­tiv gri­pa, ova a­dre­sa je i do­bro mes­to da se in­for­mi­še­te o be­zbe­dnos­ti vak­ci­na, kao i o to­me ko­je gru­pe lju­di ne sme­ju da je pri­me.

Prem­da se ve­li­ki broj lju­di obo­le­lih od svinj­skog gri­pa i­zleči bez ika­kvih le­ko­va, u ne­kim slučaje­vi­ma je ne­op­ho­dna me­di­cin­ska ne­ga. U sve­tu pos­to­je dva an­ti­vi­ral­na le­ka ko­ji se ko­ris­te za pre­ven­ci­ju ili sma­nje­nje sim­pto­ma gri­pa ti­pa A ili B. Ovi le­ko­vi ne bi tre­ba­lo da se uzi­ma­ju uko­li­ko su sim­pto­mi gri­pa pri­su­tni du­že od 48 sa­ti, prem­da se u slučaju hos­pi­ta­li­zo­va­nih pa­ci­je­na­ta ovaj pe­ri­od mo­že i pro­du­ži­ti. Na a­dre­si www.medicinenet.com, po­red pre­po­ručenih tre­tma­na za lečenje svinj­skog gri­pa, mo­gu se naći i ge­ne­ral­ne in­for­ma­ci­je o gri­pu, ko­ji su sim­pto­mi, ka­ko se di­ja­gnos­ti­ci­ra, ali i dis­ku­si­je o mno­gim te­ma­ma, po­put efek­tiv­nos­ti an­ti­vi­ral­nih le­ko­va ko­ji se ko­ris­te ili ste­pe­nu vak­ci­na­ci­je sta­nov­ni­štva. Da bi se sa­zna­lo vi­še o ovom vi­ru­su i šte­ti ko­ju na­no­si, i­zvrše­na su is­tra­ži­va­nja ko­ja su po­ka­za­la da ovaj tip vi­ru­sa stva­ra is­ta o­štećenja na plućima ko­ja je stva­rao i špan­ski grip iz 1918. go­di­ne. Do­bra vest je da je na počet­ku pan­de­mi­je bi­lo pro­gno­zi­ra­no da će smrtnost i­zno­si­ti oko 0,1%, dok tre­nu­tna sta­tis­ti­ka po­ka­zu­je da je smrtnost neg­de oko 0,048%.

Bri­tan­ska vla­da je u ci­lju što bo­ljeg or­ga­ni­zo­va­nja i oba­ve­šta­va­nja svo­jih građana kre­ira­la Web stra­ni­cu na a­dre­si www.direct.gov.uk/en/Swineflu/DG_177834. Da bi se kre­ta­nje bo­le­sni­ka sve­lo na mi­ni­mum, sa­vet je da obo­le­li obe­zbe­de svog „grip pri­ja­te­lja“, zdra­vu oso­bu ko­ja će u nji­ho­vo ime pre­uzi­ma­ti le­ko­ve i zav­rša­va­ti po­slo­ve van kuće. Po­red in­for­ma­ci­ja za građane ove zem­lje i sa­ve­ta ka­ko da se po­na­ša­ju to­kom epi­de­mi­je gri­pa, na­la­ze se i sa­ve­ti za po­se­ti­oce. Za­nim­lji­vo je da je svinj­ski grip ski­nut sa lis­te obo­lje­nja čije se lečenje na­plaćuje stra­nim držav­lja­ni­ma, te uko­li­ko vas svinj­ski grip „za­kači“ u ovoj Bri­ta­ni­ji, NHS će po­kri­ti sve tro­ško­ve lečenja. Od po­se­ti­la­ca se, ipak, očeku­je da ima­ju pro­pi­sno međuna­ro­dno zdrav­stve­no osi­gu­ra­nje. Uko­li­ko že­li­te de­talj­ni­je da se upo­zna­te s ti­me ka­ko bri­tan­ska vla­da oba­ve­šta­va svo­je građane o epi­de­mi­ji i ka­ko su or­ga­ni­zo­va­ni za pru­ža­nje po­moći, po­se­ti­te ovu pre­zen­ta­ci­ju.

Vak­ci­na ili ne?

Saj­to­vi ko­ji se ba­ve pre­ven­ti­vom pro­tiv svinj­skog gri­pa na­po­mi­nju da je vak­ci­na­ci­ja naj­bo­lji način da se od­bra­ni­te. Međutim, kao i uvek ka­da su vak­ci­ne u pi­ta­nju, lju­di se dvo­ume da li da je pri­me. Ko­li­ko is­tra­ži­va­nja i i­zja­ve mo­gu bi­ti kon­tra­dik­tor­ne go­vo­re dva član­ka – je­dan na www.medicinenet.com, ko­ji tvrdi da vak­ci­na mo­že da sma­nji ri­zik od do­bi­ja­nja svinj­skog gri­pa, dok na www.naturalnews.com/027102_vaccines_H1N1_flu_shot.html, mo­že­te da pročita­te su­pro­tan stav. Pre­ma tvrdnja­ma auto­ra tek­sta na pre­zen­ta­ci­ji Natural News, sva­ka vak­ci­na, u­ključujući i vak­ci­nu pro­tiv se­zon­skog gri­pa, sla­bi naš imu­ni sis­tem. Dru­ga stra­na pak tvrdi da pri­ma­nje se­zon­ske vak­ci­ne sma­nju­je ri­zik od svinj­skog gri­pa za 45%. Ovo se o­bja­šnja­va činje­ni­com da naš imu­ni sis­tem uči ka­ko da pre­po­zna­je i ka­ko da se bra­ni od ra­znih ti­po­va vi­ru­sa kroz vak­ci­na­ci­ju, te da su oso­be ko­je su pri­ma­le vak­ci­ne u pret­ho­dnim se­zo­na­ma sprem­ni­je da se bo­re pro­tiv no­vih vi­ru­sa.

Ne­ki skep­ti­ci su čita­ve pre­zen­ta­ci­je po­sve­ti­li bor­bi pro­tiv far­ma­ce­uta i vla­da svih drža­va, po­zi­va­jući lju­de na boj­kot vak­ci­na­ci­je i uzi­ma­nja tre­tma­na pro­tiv svinj­skog gri­pa. Je­dna od ta­kvih pre­zen­ta­ci­ja je www.theflucase.com. Uko­li­ko ste ras­po­lo­že­ni da pra­ti­te te­ori­je glo­bal­ne za­ve­re, ova pre­zen­ta­ci­ja je pra­vo mes­to. Ali, ko­li­ko ima is­ti­ne u to­me, go­vo­ri čla­nak o­bjav­ljen u ok­to­bru 2009. ka­da je pro­gla­še­na glo­bal­na pan­de­mi­ja gri­pa. U tom član­ku se tvrdi da će pu­to­va­nja bi­ti za­bra­nje­na, kao i da su po­je­di­ne zem­lje pre­šle na voj­ne za­ko­ne, ko­ji će se ko­ris­ti­ti ka­ko bi se lju­di pro­tiv svo­je vo­lje vak­ci­ni­sa­li. Pre­ma nji­ho­vim tvrdnja­ma, po­li­ci­ja će ima­ti pra­vo da pri­me­ni si­lu pro­tiv sva­ke oso­be ko­ja od­bi­je imu­ni­za­ci­ju, kao i da je SZO ra­zvi­la me­tod da, ko­ris­teći vak­ci­ne, ubi­je lju­de u tri ko­ra­ka ti­me što će u­bri­zga­va­njem vi­ru­sa kon­stan­tno sla­bi­ti imu­ni sis­tem sta­nov­ni­ka ove pla­ne­te. S ob­zi­rom na to da pu­to­va­nja još ni­su za­bra­nje­na, a i da ni­je pri­me­nji­va­na si­la pri­li­kom od­bi­ja­nja vak­ci­na­ci­je, mo­že­mo da do­ne­se­mo i za­ključak o tačnos­ti os­ta­lih tvrdnji.

Po­red to­li­ko pro­tiv­ni­ka vak­ci­na­ci­je, pi­ta­nje je da li su vak­ci­ne za­is­ta si­gur­ne. Pra­vo mes­to da se nađe od­go­vor na ovo pi­ta­nje je Ev­rop­ska agen­ci­ja za le­ko­ve, ko­ja i da­je odo­bre­nje za ko­rišćenje vak­ci­na, na a­dre­si www.emea.europa.eu. Za sva­ku od vak­ci­na da­ti su po­da­ci pro­tiv ko­jih vi­ru­sa je us­pe­šna, ka­ko de­lu­je, ka­ko se ko­ris­ti, ko­je su nus­po­ja­ve i ko­ji su pro­ble­mi bi­li to­kom tes­ti­ra­nja vak­ci­ne. Od po­se­bnog in­te­re­sa mo­že bi­ti deo pre­zen­ta­ci­je u ko­me se o­bja­šnja­va pro­ce­du­ra auto­ri­za­ci­je ne­ke vak­ci­ne. Mock‑up pro­ce­du­ra do­zvo­lja­va da se vak­ci­na ra­zvi­ja i auto­ri­zu­je pre po­ja­ve pan­de­mi­je, na o­sno­vu in­for­ma­ci­ja ko­je su ge­ne­ri­sa­ne pre­ma vi­ru­si­ma ko­ji bi mo­gli da iza­zo­vu pan­de­mi­ju. Onog tre­nut­ka ka­da se iden­ti­fi­ku­je vi­rus ko­ji je kriv za pan­de­mi­ju, on se do­da­je mock‑up vak­ci­ni ko­ja je odo­bre­na, i ta­kva vak­ci­na se ša­lje po­no­vo na auto­ri­za­ci­ju. Pos­to­ji i hi­tna pro­ce­du­ra, za si­tu­aci­je ka­da je pan­de­mi­ja već kre­nu­la, kao i pro­ce­du­ra za odo­bra­va­nje vak­ci­na pro­tiv se­zon­skog gri­pa.

Laurie Garrett, no­vi­nar­ka Nju­zvi­ka i do­bi­tni­ca Pu­li­ce­ro­ve na­gra­de, u svom član­ku je da­la za­nim­ljiv po­gled na pi­ta­nje da li da se vak­ci­ni­še­mo. Po­red sta­tis­ti­ke ko­ja go­vo­ri da kod de­te­ta ko­je obo­li od gri­pa to­kom prve go­di­ne ži­vo­ta mo­že doći do o­zbilj­nog o­štećenja mo­zga, naučni­ci sve vi­še ot­kri­va­ju ve­zu i­zmeđu vi­ru­snih in­fek­ci­ja u prvoj go­di­ni ži­vo­ta i zdrav­stve­nih pro­ble­ma ko­ji se jav­lja­ju u ka­sni­jim go­di­na­ma. Ovo se ne o­dno­si sa­mo na vak­ci­na­ci­ju pro­tiv gri­pa već na sve vak­ci­ne ko­je zdrav­stve­ne or­ga­ni­za­ci­je na­la­žu da bu­du prim­lje­ne u naj­ra­ni­jem de­tinj­stvu. De­ce­ni­je glo­bal­nog vak­ci­ni­sa­nja dras­tično su sma­nji­le smrtnost de­ce – go­di­šnje se u sve­tu spa­se 2,5 mi­li­ona de­ce. Vo­deći čita­oca kroz svet vak­ci­na­ci­je, autor­ka upo­zo­ra­va da se­bičnost ra­zvi­je­nih ze­ma­lja uni­šta­va ba­lans i­zmeđu in­di­vi­du­al­nih i gru­pnih pra­va po­pu­la­ci­je, čime te­ret većine epi­de­mi­ja sno­se si­ro­ma­šne zem­lje ko­je ne­ma­ju pris­tu­pa vak­ci­na­ci­ja­ma i zdrav­stve­noj za­šti­ti. Ceo tekst, ko­ji mo­že da pro­me­ni nečiji po­gled na ceo pro­ces vak­ci­na­ci­ja, mo­že­te pročita­ti na www.newsweek.com/id/226097/page/1.

Epi­de­mi­je na­še pla­nete

Po­što čes­to sti­žu upo­zo­re­nja o ne­kim no­vim bo­les­ti­ma, mno­gi lju­di su po­mi­sli­li ka­ko je mo­guće sve to pra­ti­ti i zna­ti u ko­joj zem­lji vla­da ko­ja epi­de­mi­ja. Da bi da­li od­go­vor na to pi­ta­nje, gru­pa pro­gra­me­ra kre­ira­la je Web pre­zen­ta­ci­ju na a­dre­si www.healthmap.org, gde se pra­ti sta­nje ra­znih in­fek­tiv­nih bo­les­ti u sve­tu. O­sla­nja­jući se na ra­zne i­zvo­re in­for­ma­ci­ja, od ves­ti, pre­ko me­di­cin­skih pre­zen­ta­ci­ja pa do zva­ničnih upo­zo­re­nja (po­put onog Svet­ske zdrav­stve­ne or­ga­ni­za­ci­je) i ko­ris­teći auto­ma­ti­zo­va­ne sis­te­me za pro­ce­si­ra­nje tek­sta, po­da­ci se a­gre­gi­ra­ju pre­ma bo­les­ti­ma i pri­ka­zu­ju na ma­pi na dos­tu­pan način. Po­što ne­ki od po­da­ta­ka ne­ma­ju zva­ničnu po­tvrdu, po­se­ti­oci saj­ta su upo­zo­re­ni da in­for­ma­ci­je ko­ris­te sa­mo kao po­la­znu tačku u svom is­tra­ži­va­nju i in­for­mi­sa­nju. Po­se­ti­oci su, ta­kođe, po­zva­ni da uko­li­ko pri­me­te ne­ke ne­pra­vil­nos­ti ili ima­ju ne­ke no­ve in­for­ma­ci­je, is­te pro­sle­de, za­je­dno sa lin­ko­vi­ma ka do­ku­men­ti­ma.

Da je tre­nu­tna epi­de­mi­ja gri­pa mo­žde bi­ti i pri­li­ka za za­ra­du (van far­ma­ce­ut­ske in­dus­tri­je), go­vo­ri sajt www.giantmicrobes.com, gde mo­že­te da na­ba­vi­te vaš „omi­lje­ni“ vi­rus u o­bli­ku pli­ša­ne i­gračke. Po­red vi­ru­sa svinj­skog gri­pa, mo­že­te „ku­pi­ti“ i ko­le­ru, ebo­lu, običan grip, sal­mo­ne­lu, ali i pli­ša­ne ver­zi­je mo­žda­nih ćeli­ja, crve­nih i be­lih krvnih zrna­ca. Uz sva­ku i­gračku ide i de­talj­no o­bja­šnje­nje o kom mi­kro­bu ili ćeli­ji se ra­di, a pro­dav­ci sma­tra­ju su ove i­gračke sjaj­no sred­stvo za učenje.

Mo­žda će ne­ko po­mi­sli­ti da je mno­go lak­še i si­gur­ni­je otići kod dok­to­ra i pi­ta­ti ga sve što vas muči, ali svet­ska Mre­ža je sprem­ni­ja da da od­go­vor i uvek ima vre­me­na za vas. Da bis­te i­zbe­gli bo­lest i i­zlečili se ako je baš „za­kačite“, naj­bo­lje je da se sa­mi do­bro in­for­mi­še­te!

PC Press