PC Press: Intel Lynnfield, Core i5
Core i7 je na vrhu piramide, pa je mnogima još nedostižan. Zato je Intel spremio ekonomsku varijantu nove procesorske tehnologije, Core i5 ili Lynnfield. ComTrade je i5 već upakovao u konfiguraciju… — Miloš Stamenković
Testiranje konfiguracija namenjenih kancelarijskoj primeni i nije neka zabava, pa se trudimo da eskiviramo prikaze takvih računara. Ipak, u nekim situacijama poslovni računari predstavljaju važan korak napred, a baš to važi za ComTrade PC. Klasično CT midi tower kućište ima standardni WD hard disk, DVD‑RW uređaj, nVidia GeForce 9400GT grafičku karticu i dva DDR3 modula od po 1 GB, a sve je to spakovano na Intel DP55WB matičnu ploču.
Da, reč je upravo o najnovijem modelu koji je baziran na, takođe najnovijem, P55 čipsetu; sve to povlači i primenu LGA1156 procesorskog socket‑a… pogađate, takođe novog, a najbitniji novitet je Intel Core i5 procesor. Dosta pre zvaničnog izlaska na tržište imamo priliku da isprobamo mogućnosti novog P55 čipseta, ali i, što je mnogo bitnije, nove serije Intel procesora, čiji je glavni zadatak „spuštanja Nehalem‑a u mase“.
Kako penzionisati Quad?
Još od kraja prošle godine, kada se pojavila Nehalem serija procesora Core i7, Intel je postavio nove standarde performansi procesora i tako podigao lestvicu koja će dugo biti van domašaja konkurencije. Na tržištu su od tada aktuelne tri varijante Nehalem procesora: Core i7‑965 Extreme (3,2 GHz), Core i7‑940 (2,93 GHz) i Core i7‑920 (2,66 GHz). Intel nakon predstavljanja ovih procesora nije imao potrebe da bilo šta menja, pa je pažnja posvećena kozmetičkim i cenovnim korekcijama Core2Quad procesora koji su počeli da budu u cenovnom domašaju Phenom-a II.
AMD se tokom poslednjih par meseci iz petnih žila trudio da tržištu ponudi što je moguće atraktivnije modele niske cene, ali se uveliko pričalo o Core i5 seriji procesora koja treba da Core2Quad pošalje u zasluženu penziju. Čim se uzme prvi podatak – Core i5 je baziran na Nehalem arhitekturi – iz daljine je jasno da, bez obzira na trikove, bilo koji Phenom II X4 procesor neće imati šta da traži u poređenju sa njim. Bilo je interesantno videti kako će Intel doći od Core i7 do Core i5 procesora, odnosno koliko će performanse nove serije procesora biti redukovane.
Isto, samo malo drugačije
U skladu sa principima koji proizilaze iz upotrebe integrisanog memorijskog kontrolera i native multicore arhitekture, Nehalem ima totalno skalabilnu arhitekturu, što znači da se vrlo lako mogu kreirati procesori sa 2, 4, 8 ili više jezgara. Sa ukupno 731 milionom tranzistora u trenutnoj QuadCore varijanti, Nehalem je najkompleksniji PC procesor. Sastoji se od četiri jezgra, integrisanog memorijskog kontrolera, dve QPI veze, dve I/O veze i velikog L3 keša. Ove karakteristike omogućavaju različite varijante pri kreiranju novih modela, ali je veoma interesantno kako je Intel sve to primenio prilikom osmišljavanja Core i5 procesora.
Jezgro nove serije procesora nosi oznaku Lynnfield, a sama osnova jezgra je ista kao Bloomfield jezgro kod Core i7 procesora. To znači da nema „sakaćenja“ keš memorije ili, još gore, uklanjanja nekog dela keša i sličnih akcija koje se standardno primenjuju kada se od top‑modela prave jeftinije varijante. Izvršne jedinice, L1 i L2 keš memorije, BP (Branch Prediction) jedinica i jedinica za dekodiranje mikrokoda zajedno sa delovima za organizaciju izvršenja instrukcija, potpuno su iste. Po 32 KB L1 keš memorije za instrukcije i podatke, svako jezgro ima poseban L2 keš kapaciteta 256 KB, a tu je i dalje ogroman L3 keš od celih 8 MB. Inclusive princip i dalje važi, što znači da se svi delovi L1 i L2 keša istovremeno nalaze i u L3 kešu, te da se bilo koja promena upisana u L1 ili L2 momentalno upisuje i u L3 keš. Sa novom arhitekturom koju ima Nehalem, uz primenu velikog zajedničkog L3 keša, osiguran je najbrži pristup i razmena informacija između svakog jezgra.
Šta nedostaje? U delu Nehalem‑a oko četiri jezgra (taj prostor Intel naziva uni‑core) je I/O kontrolerska logika, i to u dve jedinice, a isto važi i za QPI vezu. QPI (Quick Path Interconnects) u stvari predstavlja konekciju poput HyperTransport‑a, a QPI služi i za direktnu vezu dva odvojena Nehalem procesora u slučaju serverskih matičnih ploča. Tako aktuelni Nehalem procesori imaju dve QPI veze, ali je kod verzije namenjene desktop tržištu aktivna samo jedna.
QPI konekcija se sastoji od dva 20‑bitna linka, gde je 16 bita zaduženo za transfer podataka dok su preostala četiri pomoćna. Preko 16‑bitnog linka, QPI ostvaruje maksimalnu propusnu moć od 12,8 GB/s u oba smera, što rezultuje ukupnim bandwidth‑om od 25,6 GB/s. Sama brzina QPI magistrale će Intel‑u poslužiti za dodatno diferenciranje Nehalem procesora, jer je moguće smanjiti brzinu magistrale i time malo umanjiti performanse. Tako Core i7‑965 Extreme Edition koristi QPI link maksimalne brzine, dok 940 i 920 modeli koriste sporiji 4,8 GB/sec.
Tako stižemo do prve specifičnosti Core i5 procesora. Intel je uklonio brzi QPI link i zamenio ga DMI vezom. DMI (Digital Media Interface) veza je u upotrebi na Intel čipsetovima već duže vreme, a osnovna razlika između QPI i DMI je u brzini transfera: maksimum za QPI je 25,6 GB/s, dok je DMI sposoban za brzine do 4 GB/s. Dakle, u pitanju je znatno manja brzina komunikacije između procesora i northbridge‑a. Ta 4 GB/s su dovoljna za SATA i USB funkcije, ali nikako nisu dovoljna za PCI Express x16 magistralu i grafičke kartice. Zbog toga je Intel u Lynnfield jezgro integrisao DMI, ali je u procesor dodao i PCI Express x16 2.0 interfejs, što znači da je sada komunikacija sa grafičkom kartom direktna, a ne preko northbridge‑a.
Sa ova dva nova integrisana detalja u procesor, Lynnfield platforma sada zahteva samo jedan čip pored procesora, dok su kod Bloomfield Core i7 procesora potrebni northbridge i southbridge. Tako dolazimo do P55 čipseta, koji je, u stvari, single chip rešenje i nosi oznaku PCH (Platform Controler Hub). P55 PCH menja southbridge, dok osnovne funkcije northbridge‑a obavlja jezgro procesora. Sve ove modifikacije čine platformu jednostavnijom, čipset je prostiji pa manje košta, a samim tim su matične ploče jeftinije. Performanse su nepostajanjem QPI veze smanjene taman toliko da se napravi jasna razlika između mogućnosti Core i7 i Core i5 serije procesora.
Sledeća razlika u performansama je pitanje memorijskog kontrolera. Nehalem Bloomfield jezgro ima trokanalni memorijski kontroler, dok je kod Lynnfield jezgra to svedeno na standardnu varijantu dvokanalnog DDR3 memorijskog kontrolera, pa su performanse slabije. Finalna razlika je izostanak HyperThreading funkcije, koja u određenim scenarijima zna primetno da poboljša ukupnu brzinu procesora. Kombinovanjem svih ovih stvari, Intel je sveo Core i5 Lynnfield procesore tačno na planiranu meru – jasna je razlika u odnosu na Core i7, ali je, s druge strane, kreirao znatno bolji procesor od Core2Quad procesora koje direktno zamenjuje.
Gigabyte P55‑UD3
P55 čipset je zahtevao nove matične ploče i modifikaciju socket‑a u LGA1156 format. U CT konfiguraciji je Intel DP55WB MicroATX matična ploča, koja je odlično rešenje za office primene, ali ne omogućava bilo kakve manipulacije sa parametrima rada procesora, memorija i ostalih stvari.
Da bismo podrobnije ispitali mogućnosti Core i5 Lynnfield procesora, poslužili smo se Gigabyte P55‑UD3 matičnom pločom koja je ujedno i prvi model baziran na P55 čipsetu koji nam je došao „na kanal“. P55‑UD3 pripada UltraDurable3 seriji modela.
Prva stvar koja se primećuje je prisustvo samo jednog velikog čipa koji ima ulogu čipseta, gde se P55 PCH nalazi na klasičnom southbridge mestu. Procesor brine za sve ostalo, prostor oko soketa ostaje prazan pa se mogu montirati suludo veliki kuleri. Oko novog LGA1156 soketa se nalazi samo naponska jedinica izvedena u 6‑phase konfiguraciji. P55‑UD3 ima dva grafička PCI Express slota, s tim što samo jedan može da radi u x16 režimu, dok se x8 mod koristi u radu s dve grafičke kartice. Raspored slotova je odličan, pa se tako mogu koristiti sva tri PCI slota, bez obzira na gabarite grafičke kartice.
P55‑UD3 model je nešto „tanji“ po pitanju dodatnih mogućnosti – ima samo jedan LAN priključak, nema FireWire, a nedostaju i power, reset i CLR CMOS tasteri. Ipak, Gigabyte će sigurno veoma brzo u ponudi imati i opremljenije varijante P55‑UD3 modela. Najbitnije je da se na BIOS opcijama nije škrtarilo: P55‑UD3 se oslanja na najnoviju verziju Gigabyte AWARD BIOS‑a, koji se čak i vizuelno razlikuje od prethodnih varijanti.
MIT sekcija je sada podeljena na kategorije, pa se tako otvara još pet posebnih sekcija. Prva je MIT status koja detaljno prikazuje sve parametre vezane za procesor i memoriju – uvek ćete znati na koliko radi turbo opcija. Ta turbo mogućnost je vid automatskog overklokinga koju sprovodi procesor, jer kada se detektuje single thread aplikacija, CPU je sam u mogućnosti da podigne množilac takta za jedan preko „fabričkog“ i na taj način ubrza izvršavanje programa. Sa turbo opcijom treba biti posebno pažljiv prilikom overklokinga, jer se vrlo lako može desiti da CPU ode na dosta veću brzinu od one koju ste podesili u BIOS‑u, pa je za overkloking treba isključiti. Ostale tri posebne sekcije su vezane za podešavanje frekvencija, memorijskih podešavanja i svih radnih napona.
Sa nominalnim radnim naponom Core i5 750 može da ide do 3,4 GHz, a s laganim povećanjem na 1,350 V stigli smo do 3,7 GHz. Sledeći korak je bio na 4,1 GHz, pri naponu od 1,45 V, ali sistem nije bio sasvim stabilan. Ipak, sa Core i5 750 na 1,43 V bez problema smo postigli stabilan rad na 4 GHz .
Brojke ne lažu
U odnosu na Core i7, Intel je primenio nešto drugačija rešenja da bi dobio jeftiniji čip, ali je precizno odmerio i pozicionirao Core i5 u odnosu na ostale modele. Pored toga, modifikacije Lynnfield‑a obaraju cenu kompletne Core i5 platforme, što je snažan udarac AMD Phenom-u II. Iz tabele i kompletnih rezultata koje možete preuzeti sa našeg sajta vidi se koliko je Core i5 750 brži od Q9400, a pri tom se očekuje da početna cena za Core i5 750 bude ispod 200 evra.
Sa matičnom pločom poput Gigabyte P55‑UD3 i već niskom cenom DDR3 memorijskih modula, čitav sistem već spada u kategoriju pristupačnih. S druge strane, Core i7 920 je i dalje primetno brži, ali to nije toliko da bi se lako opravdala razlika u ceni, ne samo procesora, već i matičnih ploča, pa i činjenicom da je potreban još jedan DDR3 modul za triple‑channel režima rada.
Core i5 Lynnfield platformu preporučujemo svima koji razmišljaju o kupovini novog i dobrog računara: sa Core i5 na sceni, kupovina Core2Quad procesora nema smisla, a isto važi i za matične ploče. Zbog toga sačekajte da se Core i5 pojavi u prodaji, nabavite odgovarajuću matičnu ploču kao što je P55‑UD3 i uživajte u fantastičnim performansama!
