Pre 25 godina je poslat prvi SMS. Da li ga je pregazilo vreme?

Pre nekoliko dana proslavili smo veliki jubilej – četvrt veka od kada je poslat prvi SMS. Ta čast je pripala Neilu Papworthu koji je tom prilikom čestitao Božić kolegi na do tada neviđen način.  Da li je posle 25 godina ovaj servis spreman za penziju?

Ko bi rekao da je prošlo toliko godina od prve kratke poruke poslate telefonom. Mereno godinama u razvoju tehnologija, SMS se može smatrati mobilnom praistorijom, s obzirom ma to da smo pametne telefone dobili pre samo 10 godina izlaskom prvog iPhone modela. Pre toga je svetom vladala neuništiva Nokia, koja je i u Srbiji ostavila dubok trag. U to vreme začetaka mobilne telefonije kod nas SMS je bio luksuz koji je radio kao naša železnica, sa čestim kašnjenjima. Iako nesavršen, SMS (Short Message System) je bio glavni način komunikacije jer je razgovor bio izuzetno skup (sećamo se svi “cimanja”).

Istorijat SMS

Čari SMS-a svetu je 3. decembra 1992. godine otkrio britanski programer Neil Papworth. On je sa svog kompjutera poslao tekstualnu poruku kolegi Richardu Jarvisu. Poruka je bila veoma prigodna – Neil mu je čestitao Božić.  Mladi Neil je tada imao samo 22 godine i verovatno mu nije palo na pamet da je upravo započeo revoluciju u telefoniji:

“Te 1992 nisam imao pojma kako će slanje poruka biti popularno i da će to omogućiti uspon emotikona i aplikacija za poruke koje koriste milioni. Tek nedavno sam rekao deci da sam ja poslao prvi SMS u istoriji. Kad pogledam unazad, postaje mi jasnije da je božićna poruka koju sam poslao bila ključni momenat u istoriji telefonije.”

On je jubilej obeležio kreirajući poruku na moderan način – uz pomoć emotikona. Iako je ušao u istoriju kao pionir, za pravu poruku sa telefona na telefon moralo je da se čeka još godinu dana. Tada je Nokia prezentovala prvu poruku koja je stizala na telefon sa čuvenim zvukom notifikacije. Tada je SMS imao ograničenje na 160 karaktera, što je nateralo korisnike da budu kreativni u korišćenju prostora. Tako je spontano stvoren SMS sleng u kome se obilato služilo  skraćenicama. Simboli su kasnije evoluirali u emotikone kakve danas poznajemo. Veliki doprinos modernom SMS protokol dao je Matti Makkonen za šta je, navodno, od strane kompanije Nokia za koju je radio dobio nagradu od čitavih 300 evra. SMS je bio spreman da osvoji svet.

SMS vladavina

Razmenjivanje poruka je dugo bilo nemoguće između različitih mobilnih mreža, što sa današnje distance zvuči neverovatno. Mnogi se sećaju kako je bilo nemoguće na ovaj način komunicirati između tadašnjih operatera Mobtela i Telekom Srbije. Ipak, sve se to menja 1999. godine kada se omogućava razmena poruka između mreža. Poruke su u to vreme prilično sporo stizale (bar kod nas), pa se tako dešavalo da SMS “jel dolazis na rucak?” poslat ujutru stigne tek uveče ili sutradan što je prilično razbijalo koncept dopisivanja. Da ne pominjemo to da su samo bolji i veoma skupi telefoni mogli da čuvaju poruke, a i na njima je postojalo ograničenje koje nam danas nije poznato.

Naredna 2000. godina donosi dalji razvoj SMS-a uvođenjem standardnog protokola koje uvodi Nokia. Razmena poruka u jednom trenutku postaje konačno funkcionalna onako kao što je danas, s tim što su poruke bile mnogo skuplje pa se nije razbacivalo u komunikaciji. Većina ljudi je tada imala prepaid brojeve dok se masovnije prelazilo na postpaid tek nekoliko godina kasnije. Sve ovo vreme SMS je bio glavni vid komunikacije. Delovalo je da nikad neće izaći iz mode, a onda su se 2007. godine pojavili smartfonovi. Otkrivenje svet aplikacija, a telefoni su se povezali na internet.

Aplikacije preuzimaju ulogu SMS

Sredina prve decenije 21. veka bila je veoma dinamična za mobilnu telefoniju. Prvo je otkriven iPhone, za koga su mnogi rekli da neće nikad uspeti. Naravno da nisu bili u pravu. Ostale kompanije su ubrzo shvatile gde leže pare pa su brže bolje krenule da kreiraju svoje verzije smartfona uz podršku Googlea koji se bacio na kreiranje Android operativnog sistema. Rođenjem modernih smartfonova SMS polako ali sigurno počinje da gubi na značaju.

Besplatnu alternativu dopisivanju na telefonu pružala je aplikacija Whatsapp.  Ubrzo nakon nje pojavljuje se Viber koji prvobitno pokušava da kopira Skype. Od toga konačno odustaje jer postaje sve više jasno da je dopisivanje kakvo pruža Whatsapp, a to je modernija verzija MMS-a, put kojim treba ići. Viber menja izgled i od kopije Skypea postaje ljubičasta kopija Whatsapp. On takođe traži od korisnika da se prijavi sa brojem telefona, što je olakšalo pronalaženje sagovornika.

Interesantno je da je ova aplikacija mnogo popularnija u Srbiji od Whatsappa, iako je u svetu situacija obrnuta. Kod nas je konačnu pobedu Viber odneo pre svega boljim pristupom mladima zahvaljujući stikerima i bogatom arhivom emotikona. Da je ovo pravi put postalo je jasno kada je Skype redizajnirao interfejs tako da se u prvi plan stavi dopisivanje. Ipak, kasno su se setili da pojednostave prijavu i vežu naloge za brojeve telefona olakšavajući komunikaciju i registraciju korisnika. Skype i dalje funkcioniše, ali više kao platforma za razgovor i to pre svega poslovnih partnera, nego što može da se uključi u borbu sa Whatsappom u Americi, Viberom u pojedinim delovima sveta i WeChatom u Kini. I gde je tu SMS?

Da li SMS ima budućnost?

Odgovor je – najverovatnije ne. SMS kao opcija neće nestati, ali korisnici kao da su zaboravili na ovaj servis. I dok se 2011. godine poslalo preko 7 triliona poruka, čini se da budućnost nije baš svetla. Korisnici smartfonova su se odavno okrenuli aplikacijama za komuniciranje kao što su Facebook Messenger i gore pomenute aplikacije, od kojih je Whatsapp deo imperije Marka Zuckerberga. Nove mogućnosti smartfonova i okrenutost aplikacijama za dopisivanje povećale su potrebu korisnika za mobilnim internetom.

Količina SMS u okviru pretplate (ili kako su se ranije nazivali – “besplatni SMS” koje ste ipak plaćali kroz račun) je astronomski porasla, pa su tako operateri počeli da ih daju u neograničenim količinama. To više nije ni bitno, korisnicima su važni megabajti. Zahvaljujući internetu oni pričaju, pišu poruke i razmenjuju multimediju na društvenim mrežama. Minuti za razgovor i SMS više nisu u prvom planu, niti će više ikada biti. Razvoj tehnologije je nemilosrdan i brz, što ne znači da je SMS sa 25 godina zaboravljen. Tu je, za one slučajeve kad smo potrošili megabajte ili kad ne možemo da “uhvatimo” internet. Onda se svi setimo dobrog, starog, pouzdanog SMS-a.

Izvor: Vodafone