RNIDS: Šest sati za preispitivanje

Kada su Facebook-ove platforme tog 4. oktobra nestale sa svih ekrana korisnika na čitavih šest časova, zavladala je svojevrsna globalna nelagoda.

Osim što je kompanija pretrpela direktne finansijske i indirektne štete, taj period nedostupnosti naterao je mnoge da stave prst na čelo i dobro se zamisle da li su oni lično ili njihovi biznisi ugroženi dominacijom društvenih mreža u javnom digitalnom prostoru i šta bi trebalo da preduzmu kako ne bi došli u situaciju da zajedno sa Facebook-om padnu i oni.

Izveštaji o šteti počeli su da pristižu već sledećeg dana – kompanija Facebook je izgubila na tržišnoj kapitalizaciji 40 milijardi dolara, Mark Zuckerberg šest milijardi u akcijama kompanije, a direktno izgubljeni prihodi procenjeni su na oko 60 miliona dolara, tj. na oko 164.000 dolara za svaki minut tokom kojeg su kompanijske platforme bile nedostupne.

Pad neznanog inbox preduzetnika

Iako impresivne, ove brojke su u čitavom slučaju najmanje bitne – cena akcija se u potpunosti oporavila već sledećeg dana, Zuckerberg je bez nervoze najavio finalizaciju projekta rebrendiranja i poslovnog zaokreta korporacije ka metaverzumu, a mediji su našli druge efemerne predmete interesovanja. Još nekoliko dana nakon incidenta, dežurni stručnjaci za informacionu bezbednost i psiholozi analizirali su, svako sa svog aspekta, fenomen nestanka masovnih društvenih mreža, pa makar se on zbio na samo nekoliko sati.

Ono na šta se niko nije posebno osvrnuo jeste to kako su pad Instagram-a i Facebook-a doživeli „cena u inbox” preduzetnici i da li su iz njega izvukli određene pouke.

Dve osnove digitalnog poslovnog prisustva

U današnjem okruženju, nalozi na društvenim mrežama i kompanijski sajt osnova su digitalnog i ukupnog poslovnog identiteta svakog biznisa. Putem ova dva primarna kanala komunikacije, biznisi i brendovi plasiraju informacije i razmenjuju ih sa svojim klijentima/kupcima.

Potencijalni kupac lako će danas na nekoj društvenoj mreži naći sadržaj koji će ga zaintrigirati ili čak navesti na kupovinu. Međutim, do finalizacije prve porudžbine (tj. konverzije) fali bar jedan ključni korak – provera reputacije prodavca.

Iako zainteresovana osoba željene informacije može potražiti pomoću pretraživača ili foruma, inicijalno mesto gde ćete se ona zaputiti jeste sajt ponuđača. Međutim, šta će se desiti ukoliko ponuđač nema svoj sajt?

Sajt na prvom mestu

Sajt je prvo mesto gde posetioci traže više informacija o proizvodu, usluzi ili firmi, uz istovremenu procenu koliko joj se može verovati, koja se donosi na osnovu ukupnog sadržaja i izgleda samog sajta.

U tom kontekstu, nepostojanje (ili neadekvatnost) sajta „diže alarm” i automatski drastično srozava reputaciju ponuđača. Iako nije sporno da se na svakodnevnom nivou interakcija između brenda i njegovih pratilaca intenzivnije obavlja preko naloga na društvenim mrežama, kupac će u bitnim trenucima izdvojiti vreme da bi otišao na sajt i na njemu se uverio u određena svojstva onoga što ga interesuje, dok će edukovan kupac bez zadrške očekivati da čin kupovine obavi na Web prodavnici u okviru samog sajta kompanije, tj. brenda.

Svedoci smo da se i dalje veliki broj manjih firmi i preduzetnika (registrovanih i neformalnih) i dalje isključivo oslanja na društvene mreže kao jedini kanal promocije, prodaje i komunikacije s klijentima. Takva vrsta rudimentarne, instant poslovne filozofije ima i svoj pomenuti pejorativni naziv – „cena u inbox” (uz dostavu pouzećem). Iako je nesporno da i takav pristup može biti finansijski isplativ, on u jednom momentu (kakav se upravo desio padom Instagram-a i Facebook-a) neizbežno udara u zid, odnoseći mukotrpni trud vlasnika poslovanja u nepovrat.

Prinudno iseljenje bez prava žalbe

U redu, mreže su bile u padu svega šest časova. Šta bi se desilo ako bi one nestale sa horizonta nekoliko dana ili par meseci? Ili trajno? Gde bi ti fanovi, posetioci, pratioci i poklonici nastavili da se druže sa omiljenim brendom, selebritijem, influenserom, proizvođačem domaćeg sira ili preprodavcem kineskih igračaka?

Otišli bi na njegov sajt. Ne svi, naravno – dobar deo njih se ne bi ni setio koga da potraži u pretraživaču. Malobrojni bi obavili pretragu na nekoj drugoj mreži, ali bi to bila slaba uteha – nalozi na alternativnim mrežama (ako uopšte postoje) ne mogu da kompenzuju primarne, najkorišćenije naloge. Nije realno očekivati da će pratilac na Facebook-u potražiti neku robnu marku na, npr. Twitter-u ili nekoj drugoj platformi koja nije pogodna za direktne komercijalne aktivnosti.

Realnost je zapravo mnogo surovija. „Pad” društvenih mreža dešava se svakoga dana, samo ne za svakoga. Moć mreža ogleda se i u činjenici da administratori mogu da trajno ukinu bilo koji nalog, u bilo kom mometu, bez obrazloženja, bez mogućnosti povraćaja sadržaja/baze pratilaca i bez ikakve mogućnosti žalbe.

Prevedeno u relacije unutar klasične prodaje, društvena mreža firmi izdaje lokal koji u svakom trenutku može da zatvori „hirovito” (tj. bez ikakvog znanog razloga), uklanjajući pritom sve iz njega (u slučaju društvenih mreža, sadržaj „lokala” nije roba, već informacije i baza pratilaca). Time biznis baziran na samom postojanju te mreže biva definitivno ugašen.

Ne postoji valjan izgovor za nepostojanje sajta

Skaliranje poslovanja je jedan od izazova koji je aktuelan u svakom periodu rada firme. Na samom početku, većini biznisa deluje najlakše da obim poslovanja prilagođava u hodu, koristeći se platformom i alatima koje nude društvene mreže. Izgradnja posebnog sajta i Web prodavnice neretko se odlažu pod izgovorom da stvari „i ovako” idu dobro i da je ulaganje „nepotrebno”. U pitanju su teške zablude kojih, nažalost, ljudi postanu svesni tek kada bude prekasno.

Pokretanje i stavljanje sajta u funkciju je lako i cenovno prihvatljivo – kupovina domena, hosting, izrada sajta, postavljanje Web prodavnice su ulaganja koja se brzo isplate i neuporedivo su manja od gubitaka nastalih usled gašenja naloga na društvenim mrežama.

Sajt je osnova kompletnog digitalnog poslovnog prisustva. Osim što mu ga niko ne može ukinuti ili oduzeti, njegov vlasnik nad njim poseduje potpunu kontrolu. Štaviše, sve što se može postići upotrebom društvenih mreža, može se jednako (ili bolje) realizovati kroz sajt: objavljivanje i plasiranje sadržaja, kreiranje zajednice, vođenje prodavnice, održavanje kontakta s kupcima i drugo.

Sajt i social media nalozi su dva kanala komunikacije koja su veoma komplementarna i online poslovanje se najbolje gradi njihovom koordinacijom i međusobnim dopunjavanjem. Davanjem primata sajtu kao mediju u vlasništvu nosioca biznisa umanjuje se rizik i eventualna šteta koja bi nastala u slučaju da društvene mreže prestanu da postoje – za sve ili samo za neke.

Posebna pažnja zaštiti naziva Internet domena

Digitalni identitet firme oličen je u nazivu Internet domena, kojim su definisane dve najbitnije adrese na Internetu – adresa sajta i adresa elektronske pošte.

Kompanijski naziv domena trebalo bi uvek da bude registrovan na samu kompaniju, čime on postaje deo vrednosti (imovine) kompanije, a istovremeno omogućava zainteresovanim licima da vide ko zaista stoji iza određenog sajta.

U praksi se često javljaju dva rizična scenarija: registracija domena se izvrši na zaposlenog u kompaniji ili na agenciju koju je kompanija angažovala. Ni u jednom od ova dva slučaja kompanija nema kontrolu nad nazivom domena i u opasnosti je da odlaskom dotičnog zaposlenog iz kompanije ili prestankom saradnje sa agencijom i naziv domena „ode” s njima.

Deaktiviranjem naziva domena, kompanija gubi svoje prisustvo na Internetu, čime su njen digitalni identitet i poslovni kredibilitet ozbiljno ugroženi, kao i celokupno poslovanje ako se radi o Internet prodavnici.

Korisna adresa: RNIDS.rs

Autor: Dušan Katilović