Sa Lenom Kovačević na I(aj)T(i) – “Ženski prevarant”

Muzika kao univerzalni jezik izražava ono što ne možemo iskazati rečima. Kada začujemo zvuke džeza, emociju nam prenosi Lena Kovačević, džez pevačica, kompozitor i tekstopisac. Diplomirala je na prestižnom muzičkom konzervatorijumu u Amsterdamu. Iza sebe ima tri albuma od kojih je album “San” proglašen za najprodavaniji u regionu. Poslednji, pod nazivom “Džezeri” omaž je najlepšim pesmama Momčila Bajagića-Bajage, u novim aranžmanima Vladimira Nikolova. Bila je članica žirija “Prvi glas Srbije”, a svoju bogatu karijeru gradi u zemlji i inostranstvu. Za pcpress.rs razotkriva svet džeza i tajnu dobre komunikacije na mreži.

Jutro započinješ pesmom „Dobro jutro džezeri“?

Da, a kad odem na prvu kafu, Cafe-Cafe.

Kako si bila brand ambasador više prestižnih kompanija poput Asus, XYZ, Lancome… koja su tvoja zaduženja?

Ranije sam bila brend ambasador pomenutih kompanija, a sada sarađujem sa Braun, Samsung… Uvek pažljivo biram kompanije sa kojima sarađujem. Obično su to jedna ili dve saradnje na godišnjem nivou. Zajednički cilj nam je da ono što kompanija promoviše i za šta se te godine zalaže, na najbolji način prenesemo ciljnoj grupi ljudi koja prati taj brend i u skladu je sa onim sto pružamo. Putem online komunikacije, bilborda i TV-kampanja, stekla sam puno iskustva, kao i prijatelja.

Džez muzika kao žanr nije dovoljno zastupljena i promovisana u Srbiji. Da li je pesma „Cafe“ kao spoj densa i popa dobitna kombinacija za naše tržište?

Cafe zapravo negde u dubini nosi taj džez osećaj i ima dozu melanholije u harmoniji. Ona je zaista interesantan spoj svega što volim, pa je samim tim lako pronašla put do slušaoca.

Koliko vremena provodiš na netu i koja ti je omiljena društvena mreža?

Instagram je definitivno preuzeo sve. Volim ga i pratim šta će se sledeće desiti. Još draži mi je Pinterest. Kreativan je, neodoljiv i može vam pomoći ukoliko radite neki projekat. Kreiran je tako da u njemu do detalja možete saznati o nečemu što vas zanima, i to na jedan umetnički način. Ne podrazumeva samo suvoparno čitanje, jer obiluje vizuelnim sadržajem u vidu kvalitetnih i raznovrsnih fotografija.

Ljudi se danas sve više upoznaju putem društvenih mreža. Da li stihovi „Welcome to Cafe u kom se stranci ljube i na kraju uvek gube…“ poručuju da nas vitruelni svet zavede, a stvarnost razočara?

U ideji, sigurno da može i tako da se protumači. Svi smo mi poznanici, ali veliki stranci. Na socijalnim mrežama to najviše primećujemo. Imate Instagram prijateljstva, pa ćete na primer komentarisati sliku prijateljici i slati poljupce, ali se nikada nećete videti i popričati, a kamoli zaista družiti.

Koje programe i alate koristiš za komponovanje muzike?

Yamaha klavijaturu, koja kao da je namenjena meni s obzirom na to da prva boja koja se pojavi kada je uključim ima naziv „Lena“. To je bila ljubav na prvi pogled. Takođe, dodir mog Petrof klavira i klavijature je nezamenjiv. Voice recorder telefona prepun je ideja. Tu usnimavam glas, važne razgovore i podatke.

Nedavno si nastupila na Belefu gde si predstavila dve nove pesme „Zauvek“ i „Cafe“. Kakvi su utisci?

Imali smo rasprodat koncert u okviru Belefa, koji je meni jedan od najznačajnijih festivala. Imaćemo divan televizijski snimak. Uživali smo. To je Beograd, leti. Podnaslov koncerata koje sad imamo i koji će trajati do zime je ”Dobrodošao u Cafe”.

Digitalizacijom muzika postaje dostupna svima, pa se samim tim susrećemo sa gomilom nekvalitetnog sadržaja. Da li ovaj fenomen doprinosi da se fokus slušaoca pomeri sa zvučnog na vizuelno?

Imam utisak da je situacija sve bolja. Ima sve više dobre muzike. Neki novi klinci pevaju i komponuju. Na radiju možemo da čujemo kvalitetnu muziku. S druge strane, preteran značaj se daje vizuelnom, ali ipak na kraju pobeđuje dobar glas i zvuk.

Kako se rekreiraš i koristiš li fitnes gedžete?

Trudim se da redovno plivam i upravo ovih dana razmišljam da se pozabavim potragom idealnog gedžeta za merenje. Svaki savet je dobrodošao.