Sendit, Yolo, NGL: Anonimne društvene aplikacije ponovo preuzimaju vlast
Ove anonimne društvene aplikacije mogu biti povezane sa Instagram i Snapchat nalozima korisnika, omogućavajući im da anonimno postavljaju pitanja ili odgovore.
Zabrana aplikacija za anonimna pitanja nije rešenje
Da li ste ikada rekli strancu tajnu o sebi na mreži? Da li ste pri tome osetili određenu vrstu slobode, posebno zato što je kontekst uklonjen iz vašeg svakodnevnog života? Lično otkrivanje i anonimnost su dugo bili moćna mešavina koja se provlači kroz naše onlajn interakcije. Nedavno smo to videli kroz ponovno pojavljivanje anonimnih aplikacija za pitanja koje ciljaju na mlade ljude, uključujući Sendit i NGL (što znači „neću lagati – not gonna lie“). Potonji je instaliran 15 miliona puta širom sveta, prema nedavnim izveštajima. Ove aplikacije se mogu povezati sa Instagram i Snapchat nalozima korisnika, omogućavajući im da postavljaju pitanja i dobijaju anonimne odgovore od pratilaca. Iako su trenutno u trendu, nije prvi put da ih vidimo. Rani primeri uključuju ASKfm, pokrenut 2010. i Spring.me, pokrenut 2009. (kao „Fromspring“). Ove platforme imaju problematičnu istoriju.
Postavja se pitanje, zašto su tako popularne? Znamo da tinejdžere privlače društvene platforme. Ove mreže ih povezuju sa vršnjacima, podržavaju njihova putovanja ka formiranju identiteta i pružaju im prostor za eksperimentisanje, kreativnost i povezivanje. Takođe znamo da oni upravljaju onlajn otkrivanjem svog identiteta i ličnog života kroz tehniku koju sociolozi nazivaju „segregacija publike“ ili „promena koda“. To znači da će se verovatno drugačije predstaviti svojim roditeljima na mreži nego svojim vršnjacima. Digitalne kulture već dugo koriste anonimnost na mreži da odvoje stvarne identitete od onlajn ličnosti, kako zbog privatnosti, tako i kao odgovor na onlajn nadzor. Istraživanje je pokazalo da anonimnost na mreži poboljšava samootkrivanje i iskrenost. Za mlade je važno da imaju internet prostor da se izraze daleko od pogleda odraslih. Anonimne aplikacije za pitanja pružaju ovaj prostor. Obećavaju da će ponuditi upravo ono što mladi traže: mogućnosti za samoizražavanje i autentične susrete. Sada imamo generaciju dece koja odrastaju uz internet. S jedne strane, mladi ljudi su hvaljeni kao pioniri digitalnog doba – a s druge, plašimo se da mogu da budu njegove nevine žrtve.
Nedavni članak TechCrunch-a beleži brzo usvajanje anonimnih aplikacija za pitanja od strane mladih korisnika i izazvao je zabrinutost u pogledu transparentnosti i bezbednosti. NGL je ove godine eksplodirao u popularnosti, ali nije rešio pitanje govora mržnje i maltretiranja. Anonimna aplikacija za ćaskanje YikYak je ugašena 2017. nakon što je bila prepuna govora mržnje – ali se od tada vratila.
Ove aplikacije su dizajnirane da privuku korisnike. One koriste određene principe platforme kako bi pružile izuzetno zanimljivo iskustvo, kao što su interaktivnost i gamifikacija (pri čemu je oblik „igranja“ uveden u platforme koje nisu igrice). Takođe, s obzirom na njihovu eksperimentalnu prirodu, oni su dobar primer kako su platforme društvenih medija istorijski razvijane sa stavom “move fast and break things”. Ovaj pristup, koji je prvi artikulisao izvršni direktor Meta Mark Zakerberg, verovatno je dostigao svoj rok upotrebe. Lomljenje stvari u stvarnom životu nije bez posledica. Slično tome, odustajanje od važnih zaštitnih mera na mreži nije bez društvenih posledica. Brzo razvijene društvene aplikacije mogu imati štetne posledice po mlade ljude, uključujući maltretiranje preko Interneta, zlostavljanje u vezi sa sajber zabavljanjem, zlostavljanje zasnovano na slikama, pa čak i olajn grooming. U maju 2021. Snapchat je suspendovao integrisane aplikacije za anonimnu razmenu poruka Yolo i LMK, nakon što su ih tužili izbezumljeni roditelji tinejdžera koji su izvršili samoubistvo nakon što su bili maltretirani kroz aplikacije. Yolo-ovi programeri su precenili kapacitet svog automatizovanog moderiranja sadržaja da identifikuje štetne poruke. Nakon ovih suspenzija, Sendit je skočio kroz grafikone prodavnice aplikacija dok su Snapchat korisnici tražili zamenu. Snapchat je zatim zabranio anonimno slanje poruka iz aplikacija trećih strana u martu ove godine, u pokušaju da ograniči maltretiranje i uznemiravanje. Ipak, izgleda da se Sendit i dalje može povezati sa Snapchatom kao aplikacija treće strane, tako da su uslovi implementacije promenljivi.
Iako chat botovi mogu biti bezopasni (ili čak korisni), problemi nastaju ako korisnici ne mogu da razaznaju da li su u interakciji sa botom ili osobom. U najmanju ruku, verovatno je da aplikacije ne proveravaju efikasno botove iz razgovora. Ni korisnici ne mogu mnogo. Ako su odgovori anonimni (i nemaju čak ni profil ili istoriju postova povezanu sa njima), ne postoji način da se zna da li komuniciraju sa stvarnom osobom ili ne. Teško je potvrditi da li su botovi široko rasprostranjeni u aplikacijama za anonimna pitanja, ali videli smo da uzrokuju ogromne probleme na drugim platformama – otvarajući puteve za prevaru i eksploataciju. Uprkos svemu gore navedenom, neka istraživanja su otkrila da mnogi rizici koje tinejdžeri doživljavaju na mreži imaju samo kratke negativne efekte, ako ih ima. Ovo sugeriše da možda previše naglašavamo rizike sa kojima se mladi ljudi suočavaju na mreži. Istovremeno, primena roditeljskog nadzora za ublažavanje rizika na mreži često je u tenziji sa digitalnim pravima mladih. Dakle, put napred nije jednostavan. A samo zabrana aplikacija za anonimna pitanja nije rešenje.
Umesto da izbegavamo anonimne onlajn prostore, moraćemo da ih prođemo zajedno – sve vreme zahtevajući što je moguće više odgovornosti i transparentnosti od tehnoloških kompanija. Za roditelje postoje neki korisni resursi o tome kako pomoći deci i tinejdžerima da se snalaze u lukavim onlajn okruženjima na razuman način.
Izvor: Gadgets360
