Srećna Nova 2019: Čekajući ključni (ICT) korak
Uz novogodišnju gužvu i praznično raspoloženje uvek se pitamo šta nam je godina koja se završava donela i čemu možemo da se nadamo u sledećoj. Što se tiče ICT sveta, 2018. je period kada se dešavalo svašta, a nije se promenilo (gotovo) ništa. Glavne nade za budućnost, veštačka inteligencija, roboti i virtuelna realnost napreduju, ali nikako da naprave onaj ključni korak i postanu nešto opipljivo. Možda uz još malo strpljenja…
Adresa kompanije Apple u Kupertinu je Infinite Loop 1, što je veoma sugestivno – „beskonačna petlja“ bi mogla da bude adresa čitave kompjuterske industrije XXI veka. Možda su najbolji primer procesori, koji su iz godine u godinu unapređivani uz čudesne hardverske i softverske optimizacije, da bi onda bili pronađeni Spectre i Meltdown problemi zbog kojih su procesori morali da budu softverski ograničeni i sada su sporiji nego što su bili pre svih tih unapređenja. Problem nije karakterističan samo za Intel – i AMD procesori se usporavaju zakrpama, a niko se ne usuđuje da prognozira kada ćemo dočekati novu arhitekturu koja će te bagove preseliti u istoriju… a onda i sama biti pogođena nekim propustima. Uređaji su postali previše složeni i nije lako držati sve pod kontrolom.
Godina iza nas ipak nije ostala na novim procesorima sa starim sigurnosnim problemima i novim generacijama poslovnog softvera čiji je glavni adut poneki dodatni template – razvoj veštačke inteligencije ohrabruje. Dobili smo alate koji slušaju naše komande, pomažu nam, pa i organizuju čitavo poslovanje, što su efektno demonstrirali Amazon i Alibaba Group u robotizovanim skladištima. Veštačku inteligenciju već vidite i na svom računaru, mobilnom telefonu, foto‑aparatu, a očekujemo je i u automobilima. Videćemo kako će na to reagovati taksisti koji su nas već nazvali „IT mafijom“, ali revolucionarne promene u saobraćaju, koje će smanjiti troškove i povećati bezbednost, su neminovne i treba se na vreme pripremati za njih, umesto što se zahteva od države da nas štiti od svega što je novo.
S druge strane, u mnogim poslovima računari već odavno ne donose napredak. Ovog meseca sam primetio da je mom laptopu bilo potrebno više vremena da update‑uje Windows, uz prenos 1.2 GB zakrpa (zaboga!) nego meni da napišem ovaj uvodnik… a uvodnik se, ni uz 260‑ostruki staž, ne piše ni brzo ni lako. Da li će mi jednom veštačka inteligencija olakšati posao, pošto je program za kontrolu pravopisa jedina pomoć koju sam dobio od računarske tehnologije za 35 godina otkako sam počeo da pišem u tekst procesoru View 1.4 za BBC B? Da, uvedeno je i pretvaranje malog i u veliko I, koje sam do sada gasio sigurno 100 puta na 100 računara. Da li bi računar, koristeći deep learning algoritme, mogao da mi pomogne da napišem bolji uvodnik, ili makar da ga napišem brže? Nije mi baš jasno kako, ali svakako ne bih pričao o „IT mafiji“ kada bi se to desilo, a ne bih ni mislio da ću ostati bez posla. Samo će posao biti drugačiji.
Pročitah pre neki dan misao Džona Arlonda, uspešnog investitora iz Silicijumske doline: „Čovekov pogled na život zavisi od nivoa njegovog optimizma. Optimistički orijentisana osoba će investirati više u sebe, jer očekuje da će za to dobiti veću nagradu“. U ovoj zemlji se, nažalost, davimo u močvari pesimizma, u kome sve ono što je novo nije potrebno ili nije moguće, a kad se jednom pokaže mogućim i potrebnim, onda kažemo da to i nije bilo nešto. Novogodišnji praznici su možda poslednja prilika kada s osmehom gledamo u budućnost, pa predlažem da taj dobar impuls sačuvate u sebi i oko sebe što duže, s pravom očekujući bolju i uspešniju 2019.
Srećan Božić i Nova godina!