Šta donosi foto-leto
Tehnologija je u pozadini svega. Ili je morate dobro poznavati da biste koristili njene blagodeti ili će vam upravo ona omogućiti da ne morate baš sve da znate. Ovo interesantno preplitanje motivisalo nas je da veliki test ovogodišnjih modela foto‑aparata poznatih brendova kombinujemo sa osvrtom na tehnološke pomake koje su doneli
Istraživanja koja su, u tehnološkom smislu, najviše zaokupila pažnju fotografske javnosti vezana su za Light Filed kameru. Kamera Illum kompanije Lytro koristi klasičnu optiku, umesto očekivanih mikrosočiva koja bi pokrivala svaki piksel. Zato ona, u kombinaciji sa specijalnim softverom, uopšte ne zahteva fokusiranje; taj važan posao ostavljen je softveru za obradu slike nakon snimanja. Pored fokusiranja u postprodukciji, moguće su i druge interesantne kombinacije u naknadnoj promeni dubinske oštrine i žižne daljine. Light Filed je odličan partner 3D tehnologije, pa će ta kombinacija tek dati interesantne rezultate. Teško je sada prihvatiti činjenicu da je sve to moguće, ali je potencijal te tehnologije toliki da ćemo verovatno, i to u bliskoj budućnosti, biti svedoci velikih izmena u foto‑tehnologiji.
Foto i video
Fenomen koga smo već duže vremena svesni jeste hardversko zbližavanje fotografije i videa. Spominjali smo da kod boljih (skupljih) modela aparata korisnici mogu da ostvare profesionalni kvalitet videa, uz napomenu da je ta kombinacija uvek povoljnija od, recimo, odvojene kupovine foto‑aparata i neke malo bolje video‑kamere. Pretpostavka da vlasnik takve kamere poseduje i kvalitetnu optiku ide u prilog istoj tezi. Budući da rezolucije videa rastu i da neki aparati već uvode 4K video, korisnici mogu da iz već snimljenog materijala izdvoje dovoljno kvalitetnu fotografiju. Tako će i najava 8K rezolucije ipak imati smisla u mnogim primenama.
Talas full‑frame DSLR kamera izgleda da jenjava. Da li zbog recesije ili činjenice da su troškovi proizvodnje full‑frame senzora previsoki, tek za čitavu godinu dana predstavljen je samo jedan full‑frame aparat. To ne znači da kamere sa APS‑C i Four Thirds senzorima daju kvalitetnije slike, ali može da znači da su preživele na tržištu. Full‑frame kao format počinje da migrira u klasu boljih mirrorless kamera. Sony je plasirao prvu kompaktnu full‑frame kameru (RX1), dok Canon, Pentax i Panasonic najavljuju slične modele. S druge strane, tržište srednje formatnih kamera pokušava da jeftinijim modelima dopre do onih koji su spremni da izdvoje više novca znajući da dobijaju ultimativni kvalitet. Zato će nam mnogi aspekti ove „veliki‑veći‑najveći“ trke biti jasniji tek sledeće godine.
Sveprisutnost bežičnih tehnologija i mobilnih komunikacija obećavala je da ćemo početi da se oslobađamo kablova. Činilo se da je zlatno bežično doba i pred fotografima, ali se ta integracija sa fotografskim hardverom sporo odvijala. Osnovni razlozi bili su veliki gabariti foto‑fajlova i relativno niske brzine protoka. Naravno, postojali su načini da se podaci sa foto‑aparata prenose bežično – Eye‑Fi memorijske kartice, bežični transmiteri za neke DSLR modele, kao i mobilni hotspot‑ovi. Wi‑Fi se sada odomaćio u Consumer klasi kamera i zastupljen je u skoro svim modelima. Naravno, dolazi 4K doba sa gabaritnijim foto i video fajlovima, pa ćemo morati da pričekamo da se RAW fajl ili HD video‑klip prenesu kroz etar za, recimo, manje od jedne sekunde. Ali, to ne znači da je značaj Interneta samo u brzini prenosa već i u mogućnosti da promoviše nečiji rad.
Kao poslednji aspekt tehnoloških unapređenja koja će se možda dotaći i fotografskog hardvera, spomenućemo 3D tehnologiju. Ona se zasad isplati filmskoj industriji, mada se ne može isključiti nekakav povratni efekat i na običnu sliku, bar u skoroj budućnosti. O mogućnostima da se softverski simulira 3D već smo pisali (PC#184 ‑ 3D i Photoshop). Nećemo spominjati trendove među kamerama u mobilnim uređajima, jer foto‑senzori koji se tamo koriste možda čine čuda na malim ekranima i zadovoljavaju Web standarde, ali i dalje ne mogu da se mere sa senzorima u klasičnoj foto‑industriji.
Hardver
Svaka nova generacija foto‑hardvera donosi veću brzinu izoštravanja i kvalitetniju sliku. Iako sasvim logičan, ovakav zaključak neće nas baš prosvetliti, pa ćemo takve informacije detaljnije plasirati i obrazlagati uz model koji se testira, a spomenućemo i neke pravce razvoja foto‑hardvera.
Uočava se stalno povećanje ISO vrednosti koje je posledica novijih foto‑senzora, jačih procesora slike i sve boljeg firmvera. Nikon D5 je prvi DSLR aparat koji je prešao ISO granicu od tri miliona za iole razumnu cenu (7000 dolara). Canon je počeo prodaju svoje multi‑purpose kamere (ME20F‑SH) koja je dostigla ISO vrednost četiri miliona, ali to plaćate nekih 20.000 dolara.
Znamo da je svaki industrijski zaokret koji se udalji od standarda veoma skup. Veliko tržište objektiva počiva uglavnom na vezi sa starim formatima, ali pojavljuju se i senzori drugačijih dimenzija koji uvek kubure sa starim ili prilagođenim optičkim konstrukcijama. Očito se Micro Four Thirds tržište uželelo profesionalne optike, a i tržište mirrorless aparata, generalno, polako se širi. Olympus je najavio svoj 300 mm F4 IS Pro (600 mm ekvivalent), koji se može smatrati prvim profesionalnim objektivom u ovoj klasi. Objektiv ima stabilizaciju slike koja, kombinovana sa IS sistemom u telu kamere, obezbeđuje odličnu stabilizaciju, ali za sada po visokoj ceni (2.500 dolara). Panasonic je takođe plasirao vanserijski objektiv 100‑400 mm f4‑6.3 (200‑800 mm ekvivalent) sa devetlistnom blendom i zaštitom od vlage i prašine, ali po takođe visokoj ceni (1.800 dolara). Mada o objektivima ne pišemo u testovima aparata, smatramo da ovu pojavu treba spomenuti.
Wi‑Fi je ove godine prisutan u svim kamerama… i svuda troši energiju. Da bi se baterija sačuvala, kamera mora ručno da se poveže sa ciljnim uređajem uz takođe manuelno prekidanje veze nakon završenog prenosa. Poprilično nezgodna okolnost za uvođenje automatskog backup‑a, na primer. Zato se često koristi kombinacija sa Bluetooth prenosom, koji nije toliki gutač energije. Promoteri kombinacije Bluetooth tehnologije i Wi‑Fi veze trenutno su neki noviji Nikon‑ovi modeli (Nikon D500, Nikon DL24‑500). Primereno je da ovde spomenemo i baterije zato što smo uočili da se njihov kapacitet ove godine znatno povećao.
Eksterni blicevi imali su dosad ugrađenu infracrvenu bežičnu komunikaciju. Nikon‑ov model SB‑5000 je prvi Speedlight blic s radio‑kontrolom. Ograničenje zbog neophodne vidljivosti kamere i blic jedinice neće uskoro biti problem, pa će fotografi moći i da sakrivaju bliceve iza objekata scene.
Malo ko je očekivao da baš Nikon na poslednjem CES‑u u Las Vegasu predstavi KeyMission 360 4K kamkorder sa dva 180 širokougaona objektiva koji prave očekivanu fish‑eye distorziju. Ovaj upad na tržište akcionih kamkordera modelom koji omogućava VR upotrebu ne treba zanemariti kao pokazatelj budućih trendova. Potsetimo da je za ovo leto najavljena i Facebook Surround 360 kamera.
U sveopštoj pomami sa selfijima, koje danas pored mobilnih telefona i foto‑aparata mogu da prave čak i dronovi (mogli bismo ga zvati bežični selfi), foto‑kamere dobijaju pokretne LCD monitore i van Consumer klase. Nisu samo selfiji razlog za ekspanziju pokretnih ekrana. Loša vidljivost slike na suncu, posebno kod aparata bez vazdušnog tražila, može se nekada izbeći promenom položaja LCD‑a.
Fujifilm X‑Pro2
Dugoočekivani naslednik modela X‑Pro1 urađen je u dobro poznatom Fuji stilu. Zapravo, kompanija Fujifilm jedna je od retkih koje u mirrorless kategoriji forsiraju kompaktne kamere s velikim senzorom (APS‑C) i pomalo retro dizajnom, pa ih zato na samom početku preporučujemo onima koji vole stalno da nose aparat u torbi, a požele da ponekad svoj teški i glomazni DSLR ostave kod kuće…
Canon EOS 1300D
Canon‑ov novi entry level model 1300D zaslužuje sve pohvale. Ovaj jeftini DSLR u sebi ima novi APS‑C CMOS senzor od 18 Mp i novi procesor slike DIGIC 4+ koji omogućava veći ISO raspon, čak do 12.800. Isprobali smo ga u uslovima sa slabijim osvetljenjem i rezultati su bili odlični.
Telo 1300D ima skoro isti raspored kontrola kao i kod 1200D iako je nova kamera manja od prethodne. Napravljeno je od polikarbonata i dobro leži u ruci, čemu pomaže odličan rukohvat i hrapava površina na poziciji palca. Kamera 1300D kompatibilna je i sa EF i sa EF‑S sistemom Canon objektiva pa budući korisnici imaju širok dijapazon optike na raspolaganju.
Obradovao nas je pametan raspored kontrola s posebnim osvrtom na često korišćenu kompenzaciju ekspozicije. Na primer, na zadnjem panelu je standardni taster Q kojim se aktivira quick access meni. Ali, postoji mnogo brži način da pristupite jednoj bitnoj opciji. Iznad njega je taster za kompenzaciju ekspozicije (± 5 EV). Auto‑fokus sa devet tačaka (centralna je cross‑type) ispunio je očekivanja. Na raspolaganju su svi uobičajeni režimi – Contrast Detect (senzor), Phaze Detect, Multi‑area, Tracking, Continuous, Face Detection, Live View…
Odlični LCD monitor nije pokretan, ali ima dostojnu zamenu. Pohvaljujemo optičko tražilo koje pokriva 95 odsto stvarnog kadra i koji pasionirani fotografi više koriste. Inače, LCD monitor ima dvostruko veću rezoluciju nego onaj kod prethodnika, što je bitno kod close‑up snimaka zbog preciznog izoštravanja. Šteta što je (možda zbog niže cene) izostavljena touchscreen opcija, i to u doba velike popularnosti mobilnih uređaja i njihovih ekrana.
Pomenimo neke od unapred programiranih režima. Scene Intelligent Auto mod analizira sliku, registruje lica, boje, osvetljenje kadra, pokretne objekte, kontrast, pa čak i to da li se kamera drži u ruci ili je na stativu. Auto mod tada bira ekspoziciju i uključuje ostale neophodne pogodnosti. Na šta se sve koristi „pamet“ kamere, pokazuje i Food Mode koji je planiran da snimcima hrane podari potrebnu boju i osvetljenost i tako ih pripremi za društvene mreže.
Kamera snima video u punoj HD rezoluciji (30p). Da biste snimili video, morate zarotirati programski točkić u video poziciju, kada treba pritisnuti Live View taster smešten uz tražilo, a preko istog tastera i prekidate snimanje.
Smatramo da će ova kamera biti interesantna pre svega ambicioznim korisnicima pametnih telefona koji bi da pasiju prema fotografiji podignu na viši nivo. Tome će sigurno doprineti veoma lako rukovanje, ali i ugrađeni Wi‑Fi sa NFC uparivanjem.
Canon PowerShot SX620 HS
Prvo što pada u oči kod SX620HS jeste objektiv sa 25x optičkim zumom (ekvivalent 25‑625 mm) koji u makro režimu može da snima sa udaljenosti od jednog centimetra. Inteligentni IS poboljšava stabilnost slike, posebno kod korišćenja većih žižnih daljina. Priznajemo da smo se malo namučili sa izoštravanjem na kraju zum raspona, ali za to su verovatno krive i nejake ruke. Brzina auto‑fokusa primerena je korišćenom sistemu Contrast Detect. Aparat ima i ostale AF režime – Multi‑area, Tracking, Continuous, Face Detection i Live View. Novi PowerShot ima BSI‑CMOS od 20,2 Mp, procesor slike Digic 4+ i ugrađeni Wi‑Fi (NFC) koji omogućava brzo uparivanje i laku razmenu slika i video‑materijala…
Canon EOS 80D
EOS 80D je mid‑size SLR namenjen je entuzijastima, kao naslednik modela 70D. Aparat koristi novi APS‑C CMOS senzor koji omogućava brzi phaze‑detection auto‑fokus. Za razliku od prethodnika, model 80D ima novi hibridni auto‑fokus sa 45 tačaka (sve su cross‑type). Novi senzor omogućava mnogo širi dinamički raspon. Ali, senzor ovoga puta ne hvalimo samo zbog kvaliteta slike već i zbog Dual Pixel sistema koji omogućava kontinuirani fokus u toku video‑snimanja. Isprobali smo ga i radio je savršeno…..
Nikon D500
Nikon D500 je poprilično velik za APS‑C kameru (sličnih je gabarita kao full‑frame D750), pa ne čudi brojnost fizičkih tastera. Kao i svi Nikon‑ovi DSLR aparati, leži odlično u ruci. Vazdušno tražilo nije ogromno u poređenju sa full‑frame aparatima, ali je najveće među APS‑C kamerama. Pokriva 100 odsto polja i pruža 1.0x uvećanje…..
Nikon DL24‑500
Kompaktni model velikog senzora i velikog zum raspona preporučili bismo entuzijastima i avanturistima. Kombinacija senzora sa 20,8 Mp i odličnog 24‑500 milimetara (ekvivalent) zum objektiva upućuje na kvalitetne slike i neobične kadrove. Objektiv je premazan fluorom koji ga štiti od vode i ulja i može da snima makro (1:1). Stabilizacija je optička, a aparat odlično leži u ruci zahvaljujući malom prednjem i zadnjem ispupčenju (na poziciji palca), kao i zahvaljujući masi od svega 350 grama sa baterijom…
Nikon D5
Model D5 je Nikon‑ov vodeći full‑frame DSLR koji donosi puno novina. Prva je novi full‑frame CMOS senzor rezolucije 21 Mp. Mada Nikon ima aparat s mnogo većom rezolucijom (D810 – 36 Mp), mnogi profesionalni fotografi biće zadovoljni ovim relativno skromnim povećanjem rezolucije. Visoke rezolucije proizvode veće fajlove, što može biti mana u novinskoj i sportskoj fotografiji, ali i rezultirati određenim šumom u kadrovima sa slabijim svetlom…
Panasonic Lumix DMC‑TZ100
Iz Panasonic‑a nam stiže još jedna Large sensor compact kamera, ovoga puta s Leica objektivom 25‑250 mm (ekv.) i sa specifičnom Depth from Defocus auto‑fokus tehnologijom. Mada imate osećaj da držite solidno metalno telo, kamera je laka. Kontrole su joj razmeštene samo na gornjem i zadnjem panelu. Točkići sa osnovnim režimima rada, točkić za kompenzaciju ekspozicije, kao i taster za startovanje video‑režima nalaze se pored okidača, na gornjoj površini. Elektronsko tražilo i LCD monitor dominiraju zadnjim panelom. Dopalo nam se što se iznad displeja, u domenu palca, nalazi dobro pozicioniran AF/AE Lock taster. Za kadriranje se koriste fiksni touchscreen LCD monitor i elektronsko tražilo. Aparat podržava RAW format i snimanje pet sličica u sekundi (sa AF)…
Sony Cyber‑shot DSC‑RX10 III
Sony‑jev vodeći digitalni kompaktni aparat pomalo liči na DSLR (bridge). Ima BSI‑CMOS senzor rezolucije 20 Mp, odličan Bionz‑X procesor slike i snima 4K/UHD video. Zum je rasponom od 24‑600 mm (ekv.) pretekao prethodnike, a uz toliku optiku, našlo se mesta i za fokus i zum prstenove (postoji i focus hold taster), kao i kontrolu izbora blende. Uverili smo se da je Sony‑jeva SteadyShot optička stabilizacija odlična u redukciji shake šuma. Da bi olakšali kadriranje s većim žižnim daljinama, konstruktori su predvideli opciju Zoom assist koja fotografu omogućava da se brzo vrati na širi kadar i lakše rekadrira ako je to neophodno. Za praćenje i kadriranje služe odlično XGA OLED EVF elektronsko tražilo i 3“ (tilting) LCD monitor…
Sony Alpha a6300
Na testu se našla i najnovija mid‑range mirrorless kamera kompanije Sony. Sadrži novi APS‑C Exmor 24,2 Mp CMOS senzor i Bionz X procesor slike. I ova kamera snima video u 4K rezoluciji. Model a6300 može se pohvaliti 4D FOCUS sistemom sa 425 phase‑detection auto‑fokus tačaka pozicioniranih preko čitave površine kadra. Pomoću tog sistema može se snimati 11 slika u sekundi s kontinuiranim izoštravanjem…
Olympus PEN‑F
Istorija se na neki način ponavlja. Prvi Olympus PEN‑F predstavljen je davne 1963. godine, a sada, posle 53 godine, pojavio se novi model sa starim imenom. Telo je elegantno i izvedeno je u osnovi od aluminijuma, dok je ostatak sačinjen od legure magnezijuma. Da se opšti vizuelni utisak tananosti ne bi kvario, telo nema dodatna ispupčenja na rukohvatu, ali se aparat i dalje lako drži zbog prekrivenosti hrapavom imitacijom kože. Ona krije i sve šrafčiće, pa se i na taj način postigla usklađenost sa starim modelom. Šrafčići se ne vide ni na donjem panelu aparata. Naravno, svi kojima nedostaje klasičan rukohvat mogu da nabave Olympus‑ov ECG‑4 dodatak koji je dovoljno prišrafiti na podnožje aparata…
Nenad Veljković
Objavljeno u časopisu PC#233. Detaljniji prikaz svih modela, uključujući i tabele sa tehničkim karakteristikama, cenama i kontakitma, možete pročitati u papirnom ili elektronskom izdanju časopisa.
