Windows i Android u tandemu
Android je ove godine za 1% „preskočio“ Windows kao dominantna platforma za povezivanje na Internet – Android se koristi u 38 odsto, a Windows u 37 odsto konekcija, dok ostali operativni sistemi dele preostalih 25 odsto! Impresivna je dominacija ova dva rivala – Android konstantno polako raste, a Windows konstantno (lagano) opada poslednjih desetak godina i ovaj spori trend nastaviće se i u budućnosti te na ove glavne takmace treba i dalje računati.
Mada bi ovi trendovi mogli da se protumače kao loši po Microsoft, baza korisnika još je ogromna jer Windows i dalje drži 84 odsto desktop tržišta, jedino što broj korisnika Android‑a i generalno svih pametnih telefona i tableta raste drastično brže. Situacija je vrlo interesantna jer postoji ogroman broj korisnika Interneta koji se paralelno koriste oba operativna sistema: Windows na desktop računarima, a Android na mobilnim telefonima i tabletima. Ova kombinacija u suštini je dobitna zbog fantastične programske podrške ove dve platforme, svake u svom segmentu tržišta.
Bez obzira na to što Microsoft i Google vode rovovsku borbu na planetarnom nivou, mi koristimo ono što je najrasprostranjenije i najbolje podržano u oba sveta. Zanimljivo je da ova dva operativna sistema, svaki u svom carstvu pokriva lavovski deo tržišta, tj. broja ukupnih instalacija: sve verzije Android‑a zauzimaju 86 odsto mobilnog, a sve verzije Windows‑a 84 odsto tržišta desktop i laptop računara. Dakle, velika grupa čitalaca koristi oba sistema, pa hajde da se pozabavimo najboljim načinima za međusobnu saradnju i deljenje podataka. Interesantno je i to što mnoštvo programa, mada uglavnom potiče s jedne platforme, ima i verzije za drugu platformu.
Kada koristimo dva računara, glavni problem je razmena, deljenje i sinhronizacija podataka među njima. Stvari su dovoljno komplikovane i kada koristimo dva PC‑ja: jedan na poslu, a drugi kod kuće. Situacija postaje još interesantnija kada ovom paru dodamo i laptop, a komplikacija naročito dolazi do izražaja kada imamo dva različita sveta: dva operativna sistema na dva potpuno različita komada hardvera, kao što su pametni telefon i računar. Kako da situaciju s razmenom fajlova raspetljamo na najbolji način?
Prvo, najstarije rešenje svakako je razmena podataka preko USB kabla. To smo primenjivali još u vreme dok je Nokia gospodarila mobilnim tržištem. Mobilni telefon veže se preko kabla na PC i osim što veza dozvoljava razmenu fajlova, možemo da uživamo i u blagodetima dopunjavanja uvek gladne baterije telefona. Ova veza je najbezbednija što se tiče tajnosti podataka, jer niko ne može da nam se umeša u vezu koja ima dva kraja i nikog da posreduje u sredini: podaci su kod nas i na jednoj i na drugoj strani. Dodatno, kabl možemo da koristimo i kao medijum za „prenos Interneta“ tj. za tethering. U poslednje vreme Android pokušava da nas odvikne od korišćenja kabla za prenos podataka, tako da u zavisnosti od verzije, možete da se suočite sa situacijom kad tu akciju nije moguće izvesti.
Drugo rešenje je korišćenje Bluetooth tehnologije koja u najnovijoj verziji dozvoljava brzine prenosa od 2,1 Mbit/s. Ovo je zgodno jer je jednostavno za ad‑hoc veze u kojima učestvuju samo dva uređaja koja su u fizički neposrednoj blizini od nekoliko metara.
Treće rešenje je Wi‑Fi konekcija koja može da se ostvari neposredno, tako što jedan uređaj predstavlja hot‑spot i dozvoljava povezivanje na sebe i deli Internet, a drugi uređaj ili više njih mogu da se povežu na njega i s njim razmenjuju podatke većom brzinom do 300 Mbit/s, odnosno do 600 Mbit/s u udvojeno povezanom režimu 802.11n. Ovo rešenje je superbrzo u odnosu na Internet, besplatno i prilično sigurno, ako se niko ne umeša u vašu Wi‑Fi mrežu. Veliko olakšanje u ostvarivanju ove veze može da vam bude besplatna Send Anywhere aplikacija koja postoji u dve verzije: za Android i Windows. Uslov ostvarivanja veze je da se oba uređaja priključe na istu Wi‑Fi mrežu, nakon povezivanja s jedne strane koristićete Send i prevlačiti fajlove ili foldere, a zatim preuzimati šestocifreni kod. Na drugom povezanom uređaju pokretaćete Receive i unositi preuzet sigurnosni kod. Vrlo jednostavno i brzo, a sve se odvija u lokalu: uređaji su međusobno nadohvat ruke i nema putovanja podataka preko pola sveta uz mnoštvo posrednika čiju bezbednost i dobre namere ne moramo da proveravamo.
Četvrto rešenje je komforno što se tiče korisnika i njegove lokacije, ali podrazumeva postojanje pouzdane Internet konekcije i njene dobre propusne moći – cloud kao medijum za skladištenje i sinhronizaciju podataka. Pionir skladištenja u oblaku za široke korisničke mase svakako je čuveni Dropbox, kojem su se kasnije pridružili Google Drive i Microsoft OneDrive. Svi oni nude besplatne osnovne servise koji su sjajni za pravljenje sigurnosnih kopija, kao i čuvanje i deljenje manjih količina podataka koji se mere do desetak gigabajta. Ovo „manjih količina“ pišemo jer je prostor dovoljan, npr. za sve naše bitne Office dokumente, ali svakako nedovoljan za potpuni backup s današnjim multimedijalnim video, foto i muzičkim sadržajima. Za ovakve namene postoje komercijalne doplate ovih servisa s darežljivijim prostorom reda veličine terabajta.
Kada se naviknete na fleksibilnost cloud modela, počećete kad‑tad da razmišljate o selidbi u oblak i prestanku nošenja prenosivih diskova. Postoji i servis koji je prilično darežljiv na startu, a zove se Mega i pripada kontroverznom Kim Dotcom‑u. Mega svakom korisniku daje besplatno 50 GB prostora, što predstavlja interesantnu alternativu konkurentima koji nude tri do deset puta manje. Svako od pobrojanih rešenja ima Android aplikaciju, kao i rad preko Web browser‑a i Windows klijenata koji u pozadini budno motre na sinhronizaciju zadatih foldera ili brinu o kopiranju i deljenju sadržaja s drugim korisnicima ili vašim poznanicima.
Fleksibilnost i lakoća korišćenja su tu, tako da ne morate da brinete ni o načinu ni o mestu pristupanja. Svaki od ovih servisa pretvoriće jedan Windows folder u mesto sinhronizacije – sve što ubacite u njega odlazi u oblak. Ako servis sa istim nalogom instalirate na neki drugi računar ili mobilni telefon, podaci će automatski biti iskopirani i na tu lokaciju. Što se tiče Android okruženja, fajlovi se ne sinhronizuju uvek automatski. Odgovarajući Android app koristite za pregled fajlova u oblaku, uz mogućnost njihovog preuzimanja i slanja nazad. Što se tiče automatskog snimanja u cloud, možete da koristite Microsoft Office aplikacije koje podržavaju sync‑and‑store servis koji brine o sinhronizaciji fajlova i nakon njihovih izmena. Kada radite backup veoma bitnih podataka, razmislite o tome da ih čuvate na više mesta: jednu kopiju na prenosivom disku, drugu u oblaku, a dovoljno dobro rešenje jeste i bekapovanje na dva konkurentska oblaka.
Peto rešenje brine o vašim beleškama i oslanja se na Microsoft OneNote koji dolazi uz Windows 10. OneNote možete da koristite za pravljenje brzih beleški i nacrta, kao i za organizovanje i sortiranje raznovrsnih podataka. Google Play nudi besplatnu Android verziju aplikacije koja će brinuti o razmeni s vašim Windows računarima. OneNote servis snima promene momentalno, tako da bilo šta snimljeno na jednom uređaju daje trenutne promene i na drugom. Sve ovo odvija se u pozadini preko Microsoft OneDrive servisa. Jedino ograničenje jeste to što preinstalirana Windows verzija OneNote‑a, kao i Android app mogu da kreiraju i otvaraju beležnice u vašem OneDrive oblaku. Ako želite ovo da radite i na lokalnom hard ili SSD disku, potrebno je da koristite napredniju verziju aplikacije koja stiže sa Microsoft Office paketom. Što se tiče deljenja fajlova, ono je i za Office verziju moguće samo preko OneDrive servisa.
Šesto rešenje vezano je za naše fotografije zbog kojih su memorijske kartice telefona najčešće zagušene. Štaviše, korisnici mobilnih telefona uglavnom najviše pate za izgubljenim ne‑backup‑ovanim fotografijama kada se dogodi neka havarija. Zbog toga vam predlažemo da koristite Google Photos koji na Google Drive servisu čuva neograničenu količinu vaših slika. Google vaše fotografije dodatno kompresuje ako želite neograničen prostor – ako želite originalne fajlove u cloud‑u, ostajete vezani za neprijatnu kvotu od 15 GB. Bez brige, Google komprimovane fotografije dovoljno dobro čuvaju kvalitet, tako da možete bez problema kasnije i da ih štampate.
Sedmo rešenje je Google Play Music. Google brine i o vašim kolekcijama MP3 audio‑snimaka koje možete da strimujete direktno iz oblaka, pod uslovom da ste na Wi‑Fi mreži ili imate komforan paket mobilnog Interneta. Pomoću Web browser‑a idite na play.google.com i upload‑ujte svoju muziku koja će vas čekati na Google Play Music. Kada ih pokrenete, svi vaši fajlovi biće emitovani za živo, jednokratno slušanje. Ukoliko nešto budete želeli da slušate često ili bez korišćenja Interneta, moraćete da to eksplicitno preuzmete komandom Download. I u ovom slučaju, Google insistira na uštedi prostora skladištenja, tako da će svi vaši sadržaji iz Wav ili Flac formata kompresije bez gubitaka biti konvertovani u Mp3 koji ima manji pad kvaliteta.
