YouTube priznaje: koristi mašinsko učenje za doterivanje videa – ali tvrdi da nije u pitanju AI
YouTube je priznao da je digitalno doterivao Shorts videe kreatora bez njihovog znanja, što je izazvalo talas zabune i optužbi da veštačka inteligencija kvari sadržaj.
Kompanija je izričita: reč je isključivo o mašinskom učenju
Kompanija navodi da je reč o „eksperimentisanju“ sa suptilnim poboljšanjima putem mašinskog učenja na odabranim Shorts snimcima. Cilj je bio da se unapredi jasnoća videa, ali je to rađeno bez saglasnosti autora.
Prvi problem je uočio muzičar i YouTuber Rik Beato, kada je primetio da deo njegovog intervjua sa gitaristom Pearl Jama, Majkom Mkridijem, na Shorts-u izgleda čudno – kao da je prošao kroz filter. Njegov video o tome postao je viralan, a ubrzo su i drugi kreatori prijavili slične izmene na sopstvenim snimcima.
Dok su neki tvrdili da YouTube koristi AI za obradu videa, kompanija je bila izričita: reč je isključivo o mašinskom učenju.
Međutim, bez obzira na terminologiju, kreatore je najviše uznemirilo to što su njihovi radovi tiho menjani nakon objave. Nakon nedelja kritika, YouTube je saopštio da radi na opciji za isključivanje (opt-out), prema objavi Creator Liaison-a Renea Ričija na mreži X.
Razlika između mašinskog učenja i AI filtera
YouTube je poređenja radi naveo računarsku fotografiju koja unapređuje slike na pametnim telefonima. Međutim, ključna razlika je redosled događaja: na telefonima se poboljšanja primenjuju pre nego što korisnik vidi fotografiju, dok je kod YouTube-a sadržaj već bio postavljen i odobren od strane autora, pa je zatim naknadno promenjen – i to bez obaveštenja. YouTubeova logika je donekle razumljiva: Shorts su mobilni format, dinamični i vizuelno neujednačeni. Malo dodatnog „poliranja“ može poboljšati iskustvo skrolovanja i učiniti da video sadržaji izgledaju čistije i doslednije. Ipak, za kreatore, čije ime stoji iza objavljenog rada, takve izmene narušavaju osećaj vlasništva nad sadržajem. Posebno u vremenu kada je publika već sumnjičava zbog brojnih primera AI falsifikata.
Kritike i šira poređenja
Slične reakcije javnosti već su se videle kod Netflixa, kada su tzv. „HD remasteri“ starih sitkoma izazvali kritike – AI je dovodio do izobličenih lica, neprirodnih pozadina i čudnih, AI-generisanih postera.
YouTubeov slučaj je još osetljiviji jer za razliku od streaming servisa, YouTube zavisi od kreatora i njihove autonomije. Ako platforma počne da menja njihov sadržaj – čak i s dobrim namerama – rizikuje da naruši poverenje koje čini osnovu celog ekosistema.
Kurs korekcije kroz pritisak javnosti
Obećanje o opt-out opciji verovatno je neophodna korekcija kursa – ali je stiglo tek nakon snažnog pritiska zajednice. Ako platforme žele da očuvaju poverenje korisnika i autora koji ih održavaju u životu, moraće da budu transparentnije – bez obzira na to da li je u pitanju AI ili mašinsko učenje koje daje slične rezultate.
Izvor: Techradar