Zakonodavstvo EU i tužbe za autorska prava

Trenutni bum veštačke inteligencije, od Bing-a i Midjourney-a, oslanja se na besplatan pristup podacima o obuci, od kojih je veliki deo prebačen sa veba i često zaštićen autorskim pravima. Korišćenje ovih podataka dovelo je do kritika i tužbi, posebno u svetu umetnosti, sa vlasnicima prava koji tvrde da se njihov rad iskorišćava bez njihove dozvole.

Neki od najvećih svetskih igrača veštačke inteligencije, kao što je OpenAI, izbegli su ispitivanje tako što su jednostavno odbili da daju detalje o podacima korišćenim za kreiranje njihovog softvera. Ali zakonodavstvo predloženo u EU za regulisanje AI (dugogradni i dalekosežni zakon o veštačkoj inteligenciji) moglo bi da primora kompanije da otkriju ove informacije, prema izveštajima Rojtersa i Euaktiva.

Amandman je navodno bio kasni dodatak nacrtu zakona o AI

Roeuters navodi da će kasne izmene Zakona o veštačkoj inteligenciji, koji su zakonodavci usvojili u obliku nacrta ranije ove nedelje, zahtevati od „kompanija koje primenjuju generativne Al alate, kao što je ChatGPT… da otkriju bilo koji materijal zaštićen autorskim pravima koji se koristi za razvoj svojih sistema. Ranije ovog meseca, Euractiv je izvestio o istoj odredbi, rekavši da će kompanije morati „da učine javno dostupnim sažetak koji otkriva korišćenje podataka o obuci zaštićenih zakonom o autorskim pravima“. Rojters, pozivajući se na „izvore upoznate sa diskusijama“, kaže da je amandman „kasni dodatak sastavljen u protekle dve nedelje“.

Detalji ovog zahteva su nepoznati, a zakon bi se mogao promeniti tokom predstojećih pregovora iza zatvorenih vrata, poznatih kao trijalozi, potrebnih za finalizaciju akta. Ali ako kompanije sa veštačkom inteligencijom budu prisiljene da otkriju izvore svojih podataka o obuci, to bi moglo otvoriti vrata brojnim tužbama koje bi pogodile neka od najvećih imena u tehnologiji.

Kompanije poput Getti Images-a već tuže veštačku inteligenciju koja generiše slike zbog grebanja njihovih podataka bez dozvole, dok postoji mali broj grupnih tužbi usmerenih na veštačku inteligenciju koja generiše slike i kodove. Međutim, najveće ime u AI danas — OpenAI, proizvođač ChatGPT-a, GPT-4 i DALL-E i moć koja stoji iza Microsoftovog AI pritiska — izuzetno je tajnovit u vezi sa svojim izvorima podataka. Prijavljeni zakon bi to mogao da promeni, dajući dokaze za tužbe i uticaj na diskusije između organizacija poput medijskih kompanija, čije podatke koriste i pozivaju brojni čet-botovi.

Iako će potencijalni uticaj zakona zavisiti od njegovih detalja, ostatak zakona EU o veštačkoj inteligenciji će sigurno imati slične široke efekte na pejzaž veštačke inteligencije koji se brzo menja.

Zakon će klasifikovati sisteme veštačke inteligencije na osnovu njihovog uočenog rizika i zahtevati od kompanija odgovornih za izgradnju najuticajnijih alata da otkriju važne podatke o bezbednosti, interpretabilnosti, performansama i tako dalje. Kao i kod prethodnih tehničkih propisa koje je forsirala EU, Zakon o veštačkoj inteligenciji će nesumnjivo imati globalni efekat na to kako tehnološke kompanije posluju. Zakonodavci u EU će nastaviti da raspravljaju o detaljima zakona tokom cele godine, iako će poštovanje zakona za kompanije verovatno stupiti na snagu tek 2025. ili kasnije.

Izvor: TheVerge