Zoom: Za velike sastanke

U nizu programa za organizaciju virtuelnih sastanaka ističe se Zoom, koji je stekao status standarda kada se radi o okupljanju većeg broja ljudi. Često smo ga koristili u prethodnom periodu, pa odmah prelazimo na iskustva…

Program Zoom je jasno fokusiran – nije namenjen organizaciji grupnog rada u firmi niti predstavlja virtuelnu kancelariju, već isključivo konferencijsku dvoranu. U toj virtuelnoj dvorani može da se nađe čitav vaš tim, ma koliko on članova imao, a mogu se organizovati i (privatna ili javna) predavanja čak i za više stotina učesnika. Lak je za upotrebu, ali naprednim korisnicima omogućava podešavanje niza parametara i precizno prilagođavanje korisničkog iskustva. Ah da, nije besplatan.

Aplikacija ili Web

Zoom možete da koristite iz Web browser‑a ili da instalirate namensku aplikaciju, što je svakako preporučljivo ako ćete često konferisati. Registracija je besplatna i obezbeđuje sastanke koji traju do 40 minuta i imaju do 100 učesnika. Posle isteka roka sastanak će biti surovo prekinut, mada vas ništa ne sprečava da odmah pokrenete novi. U danima pandemije virusa, Zoom vam često javi da ste gratis dobili produženje, i tada se sastanak nastavlja, ali ne možete računati s tim produženjem; ono verovatno zavisi od trenutnog opterećenja servera. Ako ne želite da razmišljate o prekidima, uplatićete Zoom Pro koji košta $15 mesečno. Postoji i Business pretplata koja košta $20 mesečno i obezbeđuje do 300 učesnika razgovora, uz još neke zgodne prednosti kao što je Admin Dashboard. Za korisnike još većih potreba predviđene su Enterprise pretplate.

Pošto pokrenete Zoom, najjednostavnije je da kliknete na New Meeting, pa na Manage Participants i najzad na Invite. Zatim izborom stavke Email inicirate slanje pozivnice za sastanak. U automatski generisanoj poruci biće hiperlink, ID broj sastanka i lozinka. Link je u principu dovoljan – ko god klikne na njega, priključiće se sastanku. Druga mogućnost je da se sastanku pristupi pomoću ID broja (u kom slučaju treba navesti i lozinku), a postoje i neke varijante direktnog poziva telefonskog broja, što u našim prilikama nije ekonomično.

Pre nego što pošaljete pozivnice dobro je da uđete u setovanja (strelica nagore pored ikone kamere, pa Video Settings), gde ćete overiti Enable HD (da bi slika bila u većoj rezoluciji), a onda na General stranici overiti Use dual monitors, ako za to ima uslova u vašoj konfiguraciji. Zoom će, naime, najviše prijati korisnicima koji imaju dva monitora pošto će na jednom monitoru videti sličice svih učesnika sastanka, a na drugom veliku sliku onoga ko trenutno govori. Alternativno, možete se odlučiti da nekoga od učesnika trajno pin‑ujete na čitav ekran, ako vas permanentno zanima šta on(a) radi. Nema mogućnosti da koristite tri ili više monitora pa da sličice raspoređujete po njima.

Sastanku može da se prisustvuje i korišćenjem Android ili iOS uređaja, s tim što na njima nisu dostupne sve opcije koje ima PC verzija. Neko se može paralelno prijaviti na sastanak dva puta, recimo ako na računaru nema Web kameru, koju će zameniti smartfon.

Kako teče sastanak

Svaki sastanak ima domaćina (host), i to je onaj ko je sastanak kreirao. Domaćin ima posebna prava, recimo da utiša bilo kog učesnika, pa i da ga udalji sa sastanka. Može takođe da forsira da učesnik dobije fokus, tj. da slika sa njegove kamere ili prikaz sa njegovog PC‑ja zauzme najveći deo ekrana. Domaćin može da snima sastanak, o čemu su svi učesnici obavešteni porukom u vrhu ekrana; po završetku sastanka i kraće obrade, dobija MP4 fajl u kome je snimljeno sve što se dešavalo. Domaćin mora da prisustvuje čitavom sastanku, a ako u nekom trenutku poželi da ode a da se sastanak nastavi, može da prepusti ulogu host‑a nekom drugom aktivnom učesniku.

Kupovina „zelenog ekrana“ je dobra investicija – nije skup, a zakloniće sav nered i zameniti ga onim što želite da pokažete

Tokom sastanka, sličice učesnika su raspoređene u redove, poređane (grubo rečeno) po redosledu dolaska. Čak i kad ima dvadesetak učesnika, podela u pet redova po četiri sličice omogućava da jednim pogledom vidite šta ko radi, dok je govornik istaknut žutim okvirom. Ako je učesnika više, možete da izaberete da li će se slike dalje smanjivati ili će se podeliti na nekoliko ekrana. Učesnici koji nemaju kameru su prikazani kao crni pravougaonik ili je u tom pravougaoniku njihova fotografija, ako su je obezbedili.

Naročito je zabavna mogućnost zadavanja virtuelne pozadine, gde će softver detektovati šta ste vi a šta je enterijer vaše sobe, pa će taj enterijer izbrisati i zameniti nekom slikom. Može, dakle, izgledati kao da ste u svemiru, negde kod vodopada, u tropskoj šumi… možete sami dodati neku fotografiju, recimo logotip vaše firme ako učestvujete na nekom zvaničnom sastanku, a možete čak i da aktivirate video koji se „vrti“ u pozadini. Veštačka inteligencija koja određuje šta je pozadina radi solidno, ali ne više od toga. Ako recimo mašete prstima, softver neće prepoznati gde su tačno prsti, pa će se pojaviti crne „kožice“ između prstiju, kao da ste „čovek amfibija“ iz SF priča.

Napomenimo da se za korišćenje ove opcije zahteva dovoljno snažan računar; ako ga nemate, dobićete informaciju da virtuelna pozadina nije moguća, osim ukoliko imate „platno za skidanje pozadine“ (green screen). Kupovina „zelenog ekrana“ je dobra investicija – nije skup, a zakloniće sav nered i zameniti ga onim što želite da pokažete.

Zajednički rad

Zoom nije baš sjajan alat za zajednički rad. Postoji sekcija za chat, ali tamo možete samo da razmenjujete tekstualne poruke. Upload fajla je moguć, ali ne tako što ćete ga prevući u prozor, nego morate da ga tražite po lokalnom disku. Sagovornici mogu taj fajl da download‑uju na svoj disk, ali ne i da ga startuju uobičajenim dvoklikom. Ne postoji čak ni tako elementarna funkcionalnost kao što je otvaranje hiperlinka: ako neko u chat‑u pošalje link, moraćete da ga prenesete na clipboard pa da ga paste‑ujete u Web browser.

Tekstualnu poruku ne morate da šaljete svima – ako imate nešto da kažete samo jednom od učesnika sastanka, izaberete njegovo ime iz menija i uputite mu direktnu poruku. Organizator sastanka podešava da li će učesnici moći privatno da se „domunđavaju“, da li mogu da razmenjuju poruke samo sa host‑om ili će svaka poruka biti javna. Pošto se sastanak završi, kompletan sadržaj chat‑a biće upisan u datoteku koja je na raspolaganju organizatoru, tako da razmenjene informacije nisu izgubljene kada se narod raziđe.

Najveća zamerka Zoom‑u odnosi se na sigurnost. Enkripcija nije end‑to‑end tipa, koristi se „samo“ 128‑bitni AES algoritam šifrovanja i to sa ECB implementacijom, koja se smatra lošom

Obezbeđeno je da svaki od učesnika sastanka može ostalima da pokaže sadržaj svog ekrana, bilo čitavog desktop‑a ili izabranog prozora. Čak i dva učesnika mogu istovremeno da dele ekran, mada to najbolje funkcioniše ako svi imaju po dva monitora. Organizator sastanka može da „daje reč“ i odobrava ili zabranjuje ovakve prezentacije. Sve to funkcioniše dobro, slika je kvalitetna a postoji i mogućnost da delite audio, što je uvek bolje nego kada se ton sa zvučnika prenosi nazad preko mikrofona.

Sigurnosne zamerke

Ako malo prošetate Mrežom, videćete da se najveća zamerka Zoom‑u odnosi na sigurnost. Nešto od tih problema je u novijim verzijama programa rešeno, recimo ranije se dešavalo da hakeri „gađaju“ ID brojeve sastanaka i tako nekome „upadaju u virtuelni stan“. To je rešeno uvođenjem lozinki, a postoji i mogućnost da se svaki novi učesnik automatski smešta u „čekaonicu“, dok ga host ne odobri. Ova mogućnost nije baš komforno realizovana, pošto zahteva da host stalno prati ko je „na ledu“; ako u žaru konferencije ne primeti da neki čekaju, novi gosti će u čekaonici provesti neprijatno mnogo vremena.

Znatno ozbiljnije zamerke upućuju se korišćenoj enkripciji koja nije end‑to‑end tipa – dekriptuje se na serveru, dakle svako ko ima pristup serveru bi mogao da prati sve razgovore, a za američke korisnike je posebno zabrinjavajuće što su neki od servera u Kini. Osim toga, izgleda da se koristi 128‑bitni AES algoritam šifrovanja, što se ne smatra dovoljno sigurnim, a implementacija je ECB (Electronic Codebook), što se smatra lošom idejom. Verujemo da će vremenom većina ovih problema biti ispravljena, a korišćeni algoritmi unapređeni.

Bez obzira na probleme, Zoom napreduje na krilima pandemije koja je pomerila gotovo sve sastanke u cloud. Kompanija tvrdi da trenutno na Zoom sastancima učestvuje preko 300 miliona ljudi dnevno, što je rast od 50% u odnosu na početak godine i prve dane epidemije, a gotovo nezamisliv skok u odnosu na 10 miliona korisnika dnevno koliko je zabeleženo u decembru 2019. Za sve to postoji dobar razlog jer je Zoom kvalitetna platforma koja ne opterećuje mnogo procesor, pristupačna je na raznim uređajima, jednostavna za upotrebu i prilagođena sastancima svih vrsta i obima. Svakako isprobajte Zoom!

Korisna adresa: zoom.us