BIZIT 2018: Industrija 4.0 – digitalna revolucija poslovanja

Kompanije koje se ne transformišu i ne uklope u integrisani digitalni svet nestaće s tržišta, dok će one koje to budu uradile imati ogromne koristi. Zato je prirodno pitanje kako usmeriti svoju organizacije kroz žestoke turbulencije koje slede. Uz strateški rad i usklađivanje tehnologije s vizijom, kompanije će biti sposobne da se popnu na vrh. BIZIT 2018. “Industrija 4.0“, koji se održava 7. i 8. novembra 2018. u Klubu poslanika, je putokaz ka uspehu.

Prilikom prve inauguracije, 4. marta 1933, Frenklin Ruzvelt je rekao: “Pre svega, dozvolite mi da iznesem svoje čvrsto uverenje da jedina stvar koje treba da se plašimo jeste sam strah – bezimeni, nerazumni, neopravdani strah koji parališe neophodne napore da se uzmicanje preokrene u napredovanje.” Ruzveltov govor bio je potpuno u skladu sa situacijom koja je tada vladala u Sjedinjenim Američkim Državama. Naime, od Crnog utorka 1929, kada je došlo do kraha berze, velika kriza je trajala do 1939, i smatra se najdužim i najoštrijim sunovratom industrijalizovanog zapadnog sveta. Inače, sam izraz “Nothing is so much to be feared as fear” prvi je izrekao Fransis Bejkon još 1632. godine.

Kada smo svesni straha, što pojedinci teško priznaju, treba sagledati čega se to ipak najviše plašimo. Davno sam, još 1993. godine, u političkim i ekonomskim krugovima čula da mnogi politički nesporazumi i negativne ekonomske odluke proizilaze iz “straha od nepoznatog”. Nažalost, godine koje su usledile potvrdile su taj stav. Prema jednoj definiciji – strah od nepoznatog može da se definiše kao “sklonost pojedinca da doživi strah izazvan percepcijom odsustva informacija na bilo kom nivou svesti ili tačke obrade”. Možda komplikovano zvuči, ali može da se primeni na temu Pete regionalne konferencije BIZIT 2018. “Industrija 4.0”.

Industrija 4.0 je…

Industrija 4.0 je i dalje za mnoge od nas velika nepoznanica. Međutim, Četvrta industrijska revolucija nalazi se iza ugla, kako kažu u istraživanju PwC, i razumevanje ove revolucije i njenih istorijskih prethodnika ključno je za rešavanje izazova s kojima se suočava društvo.

Svi smo čuli za tri industrijske revolucije: parnu, električnu i digitalnu. To nas dovodi do Četvrte industrijske revolucije, koja se naziva i Industrija 4.0. Prema Svetskom ekonomskom forumu (WEF), koji je skovao frazu, Četvrta industrijska revolucija je jedan od “sajber-fizičkih sistema”, odnosno spajanje sposobnosti kako ljudi, tako i mašina. Ovo je doba veštačke inteligencije, genetičkog inženjeringa, biometrije, obnovljivih izvora energije, 3D štampe, autonomnih vozila i IoT-a. Umesto da tehnologija bude stvar koju koristimo i koja nas menja, sada će biti ugrađena u naše živote, pa i u naša tela, i izazvaće velike promene.

Za i protiv

Poslednja revolucija posebno zabrinjava ljude. Ljudi koji su navikli na postepen životni razvoj teško mogu da shvate eksponencijalno rastući tempo inovacija. Jednog minuta su se trudili da Tamagočija (digitalnog kućnog ljubimca) održe u životu, a sada im roboti preuzimaju radna mesta.

Međutim, WEF ističe da “dok Četvrta industrijska revolucija može da izgleda i da se doživi kao egzogena sila sa snagom cunamija, u stvarnosti, to je odraz naših želja i izbora”. Mudro je usmeravajući, ona će nam doneti pametne gradove koji će smanjiti siromaštvo i poboljšati standard života, održive izvore energije, zaštitu životne sredine, inkluzivniji vladin proces, društvenu kohezivnost i saradnju, kao i zdraviju populaciju.

Mogući rizici

Iako će biti koristi od povezivanja ljudi, efikasnosti poslovanja i sposobnosti vlade, naravno, postoje i rizici. Profesor Klaus Schwab, osnivač i izvršni predsedavajući WEF-a, tvrdi da promenjene moći koje donose ovakvi ljudsko-tehnološki sistemi, takođe mogu da dovedu do problema nejednakosti (ko dobija koristi od toga šta je tehnologija), sigurnosti (sve će biti povezano), kao i izazov prirode identiteta (privatnost) i zajednice (globalno vs. lokalno).

Rano je da se kaže kako će sve ove promene dugoročno uticati na poslovanje kompanija, ali svi su izgledi da će u kratkom roku doći do smanjenja troškova – za robu, usluge, transport, komunikacije… Samo AI, prema predikcijama PwC-a, daće podsticaj svetskoj ekonomiji od 15,7 biliona dolara do 2030. godine.

Tri najveća straha CEO

Kompanije će morati da budu agilnije i inovativnije, i da se brže prilagođavaju. Biće neophodan jači osećaj poslovne vizije. Tako dolazimo do sposobnosti samih rukovodilaca kompanija. I oni se plaše nepoznatog – kako pokazuje jedno istraživanje, gotovo svi generalni direktori (ili, kako se to sve češće kaže i kod nas CEO), ali i vlasnici kompanija imaju tri najveća straha.

1.Zaposleni skrivaju od mene tačne informacije

Niko ne voli da šefu donese loše vesti. Zbog toga se često dešava da zaposleni i srednji menadžment pokušavaju da loše vesti “uviju u oblandu” i tako ih prenesu direktoru, posebno ako se radi o arogantnoj i čvrstoj osobi. S druge strane, pametni generalni direktori svesni su rizika i ranjivosti s kojima mogu da se suoče ako dobiju prekomerno “frizirane” informacije. Najbolje rešenje ovog problema jeste da direktori i viši rukovodioci kreiraju kulturu transparentnosti, koja podstiče pojedince da što brže i potpunije iznesu loše vesti šefu.

2.Doneću pogrešnu odluku

Kada do generalnog direktora dođe pitanje koje treba da se reši, to znači da ostatak menadžmenta nije mogao da preuzme odgovornost za donetu odluku, nego je to prepustio direktoru. A generalni direktor u toku dana donosi više odluka i nekada nije u prilici da donese najbolju, nego od dva zla bira manje. Kako bi uspešno neutralisao strah od donošenja pogrešne odluke, neophodno je da ima dostupne adekvatne informacije i da se okruži pouzdanim savetnicima i stručnjacima u okviru i izvan organizacije. Najbolje odluke se donose zahvaljujući postojanju različitih perspektiva za rešenje.

3.Ne želim da izgledam glupo

To je možda najčudniji strah među vrhunskim rukovodiocima. Kad je neko došao do te pozicije, pretpostavljamo da je reč o čvrstim ljudima koji su imuni na takve stvari kao što je briga o percepciji drugih. Pretpostavljamo da su razvili veštine stručnog savladavanja, ali je to, nažalost, retko slučaj. Sem toga, svi grešimo pa i generalni direktori, ali te greške imaju tendenciju da su više javne i izraženije, tako da su izgledi da “ispadne glup” realniji i uvećani. Najbolje rešenje u tom slučaju jeste da rukovodilac brzo prihvati odgovornost, izvini se odgovarajućoj grupi ljudi i da im predloži korake koji će se preduzeti kako bi se sprečile slične greške u budućnosti.

Zaustavite svet ili Viva la revolucion!

Sagledano sa svih strana, nije nemoguće da Četvrta revolucija deluje zastrašujuće čak i za neke kompanije. Nije ni čudo ako uzviknu: “Zaustavite svet, ja bih da siđem!”

Postoji realni rizik da kompanije koje se ne transformišu u integrisani digitalni svet nestanu s tržišta, dok će one koje to budu uradile imati ogromne koristi, kaže se u istraživanju PwC-a. Razumljivo je da generalni direktori mogu da budu ophrvani pitanjima kako usmeriti svoje organizacije kroz ovakve turbulencije. Međutim, uz strateški rad u nameri da se usklade tehnologije s vizijom, planiranje neizbežnih promena, otpornost firme u slučaju neočekivanih promena, kompanije će biti sposobne da se popnu na vrh. Kompanije koje se sada pripremaju i razvijaju agilne načine za rešavanje transformacije firmi, na pravom su putu.

Upravo će BIZIT 2018. “Industrija 4.0”, koja se održava 7. i 8. novembra u Klubu poslanika u Beogradu, ponuditi odgovore na sve nedoumice koje imate, adekvatna poslovna rešenja na vašem putu ka vrhu i upoznati vas s najnovijim trendovima u IoT-u, AI, uputiti vas u novi ekonomski poredak i upoznati s najnovijim odlukama regulatornih tela, kako evropskih tako i domaćih.

Očekujemo vas na BIZIT-u, a vama ostavljamo da li ćete nakon dva dana ipak uzviknuti Viva la revolucion!