Finansije Top: Predstoji teška jesen
Prema rang listi objavljenoj u godišnjoj ediciji „Finansije TOP“ u izdanju ekonomskog mesečnika „Biznis i finansije“, banka Intesa je vodeća u Srbiji po tržišnom učešću i ostvarenoj dobiti u 2019. godini. Prvo na listi osiguravača po ostvarenoj premiji je Dunav osiguranje.
Analize pokazuju da je celokupan finansijski sektor uspeo da održi stabilnost tokom vanrednog stanja, ali da svim učesnicima na domaćem finansijskom tržištu predstoji teška jesen, navodi se u ediciji „Finansije TOP“.
Pet najvećih banaka u Srbiji
Banka Intesa je bila najprofitabilnija banka u Srbiji u 2019. godini, sa ostvarenom dobiti od preko 12,3 milijarde dinara. Mada je to nešto slabiji rezultat u poređenju sa zaradom od 12,6 milijardi dinara u 2018. godini, Intesa je zadržala lidersku poziciju, pokazuje rang lista objavljena u godišnjoj ediciji „Finansije TOP“, u izdanju ekonomskog mesečnika „Biznis i finansije“ .
Na drugom mestu je Komercijalna banka sa rekordnim profitom od devet milijardi dinara, a među prvih pet banaka po dobiti slede Unicredit banka, AIK banka i Reiffeisen banka.
Intesa je lider i prema tržišnom učešću (16%), dok su na drugom mestu OTP i Vojvođanska banka koje posluju pod kontrolom istog vlasnika sa zajedničkim ućešćem od 13,5%. Slede Komercijalna i NLB banka sa ukupnim učešćem od 12,4%, na četvrtom mestu je Unicredit banka (10,8%), a na petom Reiffeisen banka (7,8%).
Dobit manja, ali kvalitetnija
Prema analizi u ediciji „Finansije TOP“, banke su prošle godine uvećale neto prihod od kamata za 5,4%. Uprkos napretku u osnovnoj delatnosti, bankarski sektor je zabeležio pad profita od 8,5% na 63,9 milijardi dinara, pre svega usled većih ostalih rashoda i pojedinih jednokratnih efekata poput troška saniranja kredita u „švajcarcima“. Stoga je prinos na kapital bankarskog sektora ponovo pao na jednocifreni nivo (9,1%), ali je struktura ostvarenog profita kvalitetnija u odnosu na prethodne dve godine.
Trend ukrupnjavanja bankarskog sektora nastavljen je i protekle godine, pa je prvih deset banaka zauzimalo preko 80% tržišta, a ako se tome doda ovogodišnje preuzimanje Komercijalne od strane NLB banke, ova koncentracija premašuje 85%.
Strahovanje od novog talasa nenaplativih kredita
Ovim preuzimanjem gotovo da je završeno „mešanje karata“ među glavnim bankarskim igračima u Srbiji, pa će banke u narednom periodu morati prvenstveno da se orijentišu na organski rast, osim ako ne dođe do neočekivanih preokreta usled posledica pandemije korona virusa.
Ono što bankare najviše brine je pad privredne aktivnosti i moguće ponovno gomilanje nenaplativih kredita, što bi usporilo kreditiranje privrede koje se ionako nije oporavilo od prethodne finansijske krize, zaključuje se u ediciji „Finansije TOP“.
Osiguravači sa najvećom premijom
Kada je reč o poslovanju osiguravajućih društava, rang lista u 2019. je gotovo nepromenjena u odnosu na godinu ranije. Dunav osiguranje je i dalje na prvom mestu po visini premije od preko 28,4 milijardi dinara, sledi ga Generali osiguranje sa više od 23 milijarde dinara premije, a među prvih pet su DDOR, Wiener Städtische i Triglav osiguranje.
Ukupna premija osiguranja u 2019. godini je porasla za 8% realno u odnosu na godinu dana ranije, ali tržište je obeležio značajan rast određenih vrsta osiguranja.
Zanimljivo je da se uvećala premija unit linked osiguranja koje je povezano sa ulaganjem u investicione fondove, te prinos direktno zavisi i od samih prinosa investicionih fondova. Rast od 140%, (221,5 miliona dinara premije) zvuči impresivno, ali treba imati na umu da je iznos ove premije u 2018. bio nizak i iznosio je oko 92 miliona dinara, ističe se u ediciji „Finansije TOP“.
Rastu polise riziko osiguranja
Zabeležen je i rast dobrovoljnog zdravstvenog osiguranja za 30%, kao i osiguranja od opšte odgovornosti za 20%. U segmentu osiguranja života sve manje se govori o štednji i u strukturi premije rastu polise riziko osiguranja.
Osiguravači su se tokom vanrednog stanja veoma brzo prilagodili novim okolnostima i uspeli da održe stabilnost, ali prema procenama analitičara osiguravajuće kuće čeka teška jesen. To svakako može ugroziti i prodaju osiguranja koje je ionako nedovoljno razvijeno, što pokazuje i struktura ostvarene premije, navodi se u ediciji „Finansije TOP“.
Uticaj pandemije na finansijski sektor
Prema oceni Udruženja finansijskih institucija PKS u analizi za ediciju „Finansije TOP“, celokupan finansijski sektor u Srbiji je tokom vanrednog stanja reagovao veoma brzo i pružio odgovarajuću podršku najviše pogođenim industrijama i klijentima.
U lizing industriji je, uprkos velikim poremećajima u nekim sektorima poput turizma i saobraćaja, došlo do zaključenja novih ugovora zahvaljujući preduzećima koja su imala pojačanu aktivnost tokom vanrednog stanja i koja su najviše nabavljala komercijalna i putnička vozila.
Penzioni i investicioni fondovi mogu očuvati stabilnost poslovanja, uprkos posledicama pandemije. „Iskustvo iz proteklog perioda pokazuje da oni umeju dobro da procene rizike prilikom odluka o ulaganjima. Fondovske industrije su dovoljno likvidne da i pri nešto većim isplatama, uz smanjene uplate, mogu ispuniti svoje obaveze”, ocenjuju u Udruženju finansijskih institucija PKS za „Biznis i finansije“.
No, kao i u celom svetu, konačni efekti aktuelne krize na poslovanje domaćeg finansijskog sektora moći će da se sagledaju tek kada se budu znale i ukupne posledice po realni sektor, odnosno kojom brzinom će ostatak privrede početi da se oporavlja, navodi se u ediciji „Finansije TOP“.
