Komentar: COVID19 u digitalizovanom svetu

Naša kompanija je do daljnjeg odlučila da radi od kuće. Toliko sam radio u bašti, koliko nisam u poslednje dve godine. Jedva čekam da se vratim na posao i odmorim. Tako sedim kod kuće u nekoj vrsti izolacije i imam vremena da pratim niz članaka o trenutnoj temi pandemije virusa Corone, COVID19.

Pored odličnih recenzija sa marketinškog, medicinskog, sociološkog i drugih gledišta koje su napisali razni autori (Mark Ritson, Dragan Primorac), zanimaju me i reakcije vlada i društva uopšte. Posebno postovi na društvenim mrežama. Spektar reakcija je od potpunog neznanja do psihoze i panike kao posledice neposrednog kraja sveta. Kako god se okrenete, rekli biste da za svakoga postoji sve. Jedino za šta nisam shvatio je odakle tolika pomama za toalet papirom. Naravno da su majstori šale došli na svoje. Možda bih izdvojio post sa sarajevskog portala:

“Kinezi poručuju Evropi – ne brinite za bagove COVID19, nova verzija, COVID20 izlazi ove jeseni.”

Licemerja na sve strane

Kriza izazvana virusom takođe je razotkrila neka licemerja. Primer je Sir Richard Branson, vlasnik kompanije Virgin Airlines, čije lično bogatstvo iznosi oko tri milijarde funti, i koji je tražio od svojih zaposlenih da uzmu osam nedelja neplaćenog odsustva. Ne bi to bilo nimalo neobično da nije držao predavanja i prodavao gomile knjiga koje opisuju njegovu poslovnu filozofiju:

„Klijenti ne dolaze prvi. Zaposleni dolaze na prvo mesto. Ako brinete o svojim zaposlenima, oni će se brinuti o vašim klijentima. ”

Plata u tih osam nedelja predstavljala bi manje od 1% njegovog bogatstva. Toliko o tome koliko je to verodostojno. Suprotno tome, kompanija Apple koja je sinonim za (pre)skupe računare i telefone odmah najavila svim zaposlenima u maloprodaji da će ostati kod kuće i da će biti isplaćivani u celosti. Možete uočiti razliku u pristupu i siguran sam da će dugoročno ostati u pamćenju kupaca. Ne treba se čuditi da Virgin Airlines ne uspe za 3-5 godina. Ljudi pamte dobre i loše marketinške poruke, a PR, vrednosti kompanije i brend samo su deo marketinga.

Ljudi su se setili da su većinu vremena u Drugom svetskom ratu robne kuće Marks & Spencer proizvodile neprofitnu i posebno jeftinu odeću za Britance. Kada je M&S bio u krizi tokom 1960-ih i 1970-ih, kupci su im to vratili.

Virus i digitalni marketing

Kako je virus uticao na digitalni marketing, posebno na deo kojim se bavim – tzv. performans marketing? Ovde je priča izuzetno zanimljiva. Posledice bih podelio u dve glavne grupe:

1. Proklet bio dan kada je virus izbio i dabogda trunuo u paklu
2. Sam Bog je poslao ovaj virus i hvala mu.

U digitalnom poslu sve se svodi na nula ili jedan. Kao i posledice pandemije usled virusa. Dozvolite da malo objasnim čitaocu koji su ljudi iz jedne ili druge grupe.

Virus proklinju svi koji se bave turizmom. U Hrvatskoj BNP (bruto nacionalni proizvod) čini oko 20% turizma. Iako je ovo mnogo, gubitak predsezone, koji u ukupnoj turističkoj zaradi čini oko 15% tokom čitave sezone, rezultira gubitkom od 3%. Ali kako su dva meseca predsezone bili dobri, ispostavilo se da je izgubljeno samo 2/3 predsezone, odnosno oko 2%. Uzimajući u obzir da je za povrat novca zatražen samo deo otkazivanja dolaska i rezervacija, a ostatak je samo zatražio da se produži datum za jesen, objektivni gubitak može biti polovina toga, odnosno oko 1%.

To kaže matematika. Šta kaže ekonomija?

Ekonomija traži poreske olakšice, produženje ili moratorijum na anuitet za otplatu kredita, subvencije plata i doprinose za rad i oko 63 drugih mera. Ukratko – čista panika i propast. Zanimljivo je da su najglasniji u traženju olakšica strani mega lanci, koji su uglavnom vlasnici najvećih hotelskih kompleksa u Hrvatskoj. Mali porodični restorani, vlasnici apartmana ili malih porodičnih hotela, kao i vlasnici porodičnih turističkih agencija nisu tražili ništa. Oni su ili već rano propali (dolaskom booking.com) ili imaju zalihe da prežive dva meseca, koliko je predviđeno da će hitne mere potrajati.

Žale se ugostitelji, vlasnici kafića, ali ne zato što nema posla, već zbog toga što je proglašena zabrana okupljanja. Žale se organizatori koncerata, sportskih događaja, event menadžeri i deo medicinskog osoblja koji su uglavnom imali pacijente izvan Hrvatske (stomatološki turizam, kozmetička hirurgija, oftalmološka, ortopedska i druga medicinska pomoć). Opet ne zbog nedostatka posla, već zbog zabrane putovanja, pa se dogovoreni poslovi gube.

Dobavljači luksuzne robe (brendiranog tekstila, parfema, satova i nakita) i obrazovanja u učionici takođe su opali. Internet edukacije idu po starom, možda čak i malo bolje nego ranije. Čak je i UEFA je odložila Evropsko prvenstvo za godinu dana. Ali to ne znači da nema posla ili ga neće biti. To samo znači da se očekuje odlaganje prodaje.

Kome ide dobro tokom pandemije?

Prvenstveno i bez ikakvog racionalnog objašnjenja, to su proizvođači toalet papira. To se uglavnom odnosi na domaću industriju, jer sam, prema jednoj računici koju sam nedavno čuo (gostovanje prof. Dr Velimira Šonje u podkastu „Surove strasti“) potrebno je imati fabriku WC papira na svakih 150 km kako bi posao bio isplativ. To je glomazan i relativno jeftin proizvod koji ne trpi velike troškove transporta.

Pored toga, sretni su svi koji nude medicinska pomagala u obliku beskontaktnih termometara, respiratora, rukavica ili maski. Online narudžbine su ispraznile skladišta, a godišnje količine naručuju se u ovom kvartalu. Uz belu robu, potražnja za komodama i zamrzivačima je posebno luda. Petogodišnje količine rasprodate su u roku od jedne sedmice.

Profitiraju lokalni proizvođači hrane i pića. Što je zbog nemogućnosti uvoza jer je prevoz težak, što zbog povećane potražnje. Poslednjih dana stiglo je mnogo narudžbina za rakiju (posebno domaću rakiju od šljiva), med, mleko, sve vrste domaćeg džema i marmelade, kao i sir i mlečne proizvode. Velika je potražnja za domaćom piletinom i svim vrstama mesa i kobasica. Brašno, šećer i neki slični proizvodi (pirinač, kukuruzne pahuljice) jednostavno nestaju sa polica. Situacija je zanimljivija nego u predbožićne dane.

Primetili smo trocifreni rast u sektoru kućne dostave kod nekih naših klijenata. Neke su online prodavnice jednostavno eksplodirale, posebno one sa besplatnom dostavom. Ako dodamo da je broj faktura izdatih u maloprodaji u martu za 100% veći nego u istom periodu prošle godine, mislim da nas čeka dobra godina.

Upoređujući sve dobro i loše, lekcija pandemije je – pripremite se što je pre moguće i popravite svoju internet prisutnost, po mogućstvu web prodavnicu. Uvek je bolje slagati jaja u više korpi. Ako nemate robu koju možete prodavati na mreži, sigurno možete ponuditi nešto putem striminga, mrežnih konsultacija ili nekog drugog oblika digitalnog medija. Osigurajte svoje prisustvo na tržištu digitalnim kanalima i dočekajte sledeću pandemiju spremni – digitalizovani!

Autor: Miroslav Varga