Komentar: Deca na Internetu

Tragedije koje su se desile početkom maja navele su čitavo naše društvo da traga za uzrocima ovakvih nesreća. Uticaji sredstava komunikacije, društvenih mreža i medijskih sadržaja označeni su kao ozbiljna pretnja po psihičku dobrobit dece i omladine. Šta roditelji da urade kako bi deca bila bezbednija na Mreži?

Iako nije moguće uspostaviti jasnu uzročno-posledičnu vezu između dvaju nezapamćenih zločina koji su potresli Srbiju i njihovih počinilaca sa okruženjem u kojem su odrastali, verovatno se svaki roditelj zapitao šta može da uradi kako bi njegovo dete bilo bezbednije i stasalo u psihički zdravu i stabilnu osobu. Brojna pitanja i strepnje odnose se na digitalnu dimenziju odrastanja kojoj su današnja deca izložena, za razliku od svih prethodnih generacija, uključujući i njihove roditelje „milenijalce“, pa i pripadnike „generacije X“.

Mobilni kao pretnja

Pretnje sa Interneta najčešće stižu preko ekrana mobilnog telefona: čak 98 odsto pripadnika mlade generacije koristi mobilni kao primarno sredstvo informisanja, manje od polovine njih gleda vesti na televiziji dok novine čita tek svaka deseta mlada osoba. Ove informacije su izložene u izveštaju Krovne organizacije mladih Srbije „Alternativni izveštaj o položaju i potrebama mladih u Srbiji“.

Sadržaj koji dolazi na pametne telefone po pravilu se ne razlikuje od sadržaja koji stiže na smart televizore, desktop ili laptop računare ili tablete – to su sve Internet sadržaji, ali ih mlađi korisnici konzumiraju ubedljivo najčešće putem mobilnih uređaja.

Ovi uređaji imaju dve karakteristike koje roditelju otežavaju kontrolu nad sadržajima koje njegova deca upijaju – prenosivost i funkcionisanje putem niza aplikacija. Telefon je lako negde odneti i koristiti ga bez nadzora, što nije slučaj s televizorom ili stonim kompjuterom. S druge strane, pri korišćenju aplikacija (umesto Web browser-a), generalno je lakše sakriti istoriju i sadržaj komunikacije.

Kada dati detetu mobilni?

Domaća naučna zajednica nije proizvela referentna istraživanja na ovu goruću temu, pa se stoga moramo pouzdati u ona koja nam dolaze iz sveta. No, i ona pružaju različite zaključke, ali im je zajednička preporuka da s davanjem mobilnog telefona detetu ne treba žuriti te da je za to neophodna prethodna priprema deteta, kao i dostizanje adekvatnog stepena njegovog razvoja.

Globalno posmatrano, društveni pritisak na roditelje da deci što pre daju mobilni telefon je ogroman. Taj pritisak je sveprisutan i u našem društvu

Prema istraživanju Common Sense Media, 42 odsto dece u SAD mlađe od 10 godina ima telefon, dok se taj procenat penje na 71 za uzrast od 12 godina, odnosno na 91 za adolescente stare 14 godina. Renomirani američki Institut za dečji um, Child Mind Institute, upravo dob od 14 godina preporučuje kao optimalnu za tinejdžerov prvi smartfon.

Zašto roditelji ne postupaju po ovim preporukama? Stručnjaci navedene ustanove smatraju da je ključni problem ogromnog društvenog pritiska na roditelje i decu da deca što pre dobiju mobilni. Nažalost, taj pritisak je sveprisutan i u našem društvu. Iako mu možda ne kupuju poseban uređaj koji će pripadati detetu, roditelji bez pripreme i nekritički od malih nogu izlažu dete sadržajima koje ono konzumira bez ikakvog nadzora ili pojašnjavanja.

Odvojiti i vremenski ograničiti virtuelni svet

Mladi um koji se razvija ne može u potpunosti da shvati koncepte i odnose između veštačke (izmišljene) i realne stvarnosti. Opasna ponašanja, pogibija i smrt, koji su deo video-igara ili medijskih sadržaja (klipova) namenjenih deci i mladima nisu nešto što dete naročito razume. Da ne bi poželelo da uživo imitira ono što vidi u video-klipu ili igrici, treba mu uporno predočavati razliku između ta dva sveta i rizike koje određeni postupci nose.

Jedan od ključnih elemenata za postizanje ovog cilja jeste i ograničavanje vremena koje dete provodi pred ekranima. Američki Centar za prevenciju i kontrolu bolesti navodi da je prosečno vreme koje dete provodi pred ekranima 6 časova za dete staro 8-10 godina, 9 časova za dete staro 11-14 godina i 7.5 časova za mlade od 15-18 godina. Američka Akademija pedijatara preporučuje sledeće smernice: do druge godine života dete ne treba izlagati ekranu, osim za video-ćaskanje sa bliskim osobama. Od druge do pete godina dete može da koristi smartfon do jedan sat dnevno, uz aktivno učešće roditelja. Za uzrast od pet godina pa na dalje, 2 sata dnevno je dovoljno, plus vreme za izradu domaćih zadataka.

Limitiranje digitalnih sadržaja vrši se striktnom zabranom da se koristi mobilni za vreme bitnih ličnih i porodičnih aktivnosti – za vreme obedovanja, razgovora između članova porodice, tokom rada (kućni poslovi, domaći zadaci) i pred spavanje. Upotreba ekrana pred spavanje remeti normalan san, pogotovo detetov. Plavi spektar svetlosti koji ekrani emituju posebno loše utiče na obrasce dečjeg sna, a situaciju pogoršava i to što se dete ne može lako umiriti i zaspati ukoliko u krevetu kucka po mobilnom.

Online bezbednost dece i rizici

Ne postoji magični štapić niti tačno definisan skup mera koje će vaše dete učiniti potpuno bezbednim na Internetu. Iako je ova koncepcija veoma teška za prihvatanje, bezbednost deteta u digitalnom prostoru predstavlja stepen određene izvesnosti nastupanja neželjenog događaja. Jednostavnije rečeno, ako se preduzmu odgovarajuće mere, rizik po dete se smanjuje i obrnuto. Međutim, niti primena svih zamislivih mera ne garantuje da se neće desiti nešto loše, niti izostanak tih mera znači da će stvari poći po lošem.
Da biste smanjili rizik, morate se angažovati. I to ne povremeno ili kampanjski, već stalno i sistematski.

Iako društvene mreže sobom nose i određene koristi, njihova nekritična i prekomerna upotreba dovodi se u direktnu vezu s neželjenim posledicama koje se mogu podeliti na zdravstvene, socijalne i bezbednosne

Angažman podrazumeva aktivno biranje, zajedničko gledanje i objašnjavanje sadržaja detetu, ali i ograničavanje i cenzuru onoga što nije za njega kada ono krene da samo bira šta želi da pogleda.
Online predatorstvo predstavlja direktan bezbednosni rizik po telesni i psihički integritet deteta u vidu posledica kontakata i komunikacije sa Internet predatorima poput pedofila. Sajber-maltretiranje je najčešći vid vršnjačkog nasilja koje se manifestuje u digitalnoj sferi. Iako njegovi akteri često nisu ni odrasli, pa ni formalno kriminalci, posledice mogu biti izuzetno teške, sve do suicida.

Krađa identiteta ili osetljivih podataka ne proizvodi samo finansijske već i duboko lične posledice po maloletnu žrtvu i njeno okruženje.

Društvene mreže

Prema istraživanju Centra za kreiranje politika i strategija „Stavovi mladih u Republici Srbiji o uticaju i značaju društvenih mreža“, više od 90 odsto mladih u dobi 18-30 godina u Srbiji informiše se preko društvenih mreža i sajtova, dok je procenat onih koji za to koriste televiziju ili novine zanemarljiv (4,7, odnosno 0,6 odsto).

Da li dete može da zaobiđe mere roditeljske kontrole? Odgovor je: da, i te kako! Spremite se za igru mačke i miša

To nam sasvim dovoljno ukazuje na činjenicu koliko veliku ulogu društvene mreže imaju u životima dece i omladine. Ako tome dodamo i vreme provedeno na tim mrežama (više od 40 odsto ispitanika „visi“ na njima tri sata dnevno ili duže, ili više ne može ni da prebroji te sate, a manje od 15 odsto njih su umereni korisnici), izjava da su vaspitanje dece od roditelja i škole preuzele društvene mreže postaje sušta istina. Iako društvene mreže sobom nose i određene koristi, njihova nekritična i prekomerna upotreba dovodi se u direktnu vezu s neželjenim posledicama koje se mogu podeliti na zdravstvene, socijalne i bezbednosne.

Roditeljska kontrola

Roditeljska kontrola predstavlja izraz za skup mera i postupaka kojima se deci ukida ili ograničava pristup određenim aplikacijama i sadržajima. Jedna od ubedljivo najpopularnijih mreža među decom (u Srbiji je koristi po pomenutom istraživanju oko dve trećine mladih), YouTube, na mobilnom uređaju se skoro bez izuzetka gleda preko kompanijske aplikacije. Postoji i YouTube for Kids, posebna aplikacija koja omogućuje finu kontrolu nad onim što će dete moći da konzumira. I „zloglasni“ TikTok može se upodobiti objektivnim potrebama deteta. Ograničeni režim (Restricted Mode) sprečava izlaganje sadržajima koji nisu podesni.

Da biste uključili ili isključili režim ograničenja, unutar aplikacije idite na Profile u dnu interfejsa, u Menu sekciji na vrhu ekrana kliknite Settings and privacy, zatim Content preferences i potom Restricted Mode. Pratite pitanja kako biste podesili pristupnu šifru.

Instagram, uz TikTok trenutno najpopularnija društvena mreža mladih, ima sopstveni Porodični centar u okviru kojeg možete nadgledati nalog vašeg deteta, upoznati se s raznim rizicima i kako ih eliminisati. Srodnu platformu koristi i druga mreža u vlasništvu kompanije Meta – Facebook.

Osim što svaka ozbiljnija aplikacija za instant komuniciranje i društvene mreže ima sopstveni način zaštite dečje online dobrobiti, kontrola sadržaja može se uspostaviti na još dva načina – na nivou operativnog sistema samog uređaja i putem posebnih aplikacija kreiranih za te namene.

Kontrola na nivou operativnog sistema

Kids Space je platforma kompanije Google sa sadržajima prilagođenim dečjem uzrastu i interesovanjima. Ona za sada radi samo na određenim Android tabletima, ali ne i na telefonima.

Za zaštitu dece na Android pametnom telefonu, potrebno je da uđete u Settings (Podešavanja) i odaberete sekciju Digital wellbeing and parental controls (Digitalno blagostanje i roditeljski nadzor). U okviru nje možete da nadgledate i podešavate ograničenja vremena koje dete može da provede pred ekranom (screen time), da daljinski kontrolišete konkretan uređaj pomoću Family Link aplikacije za roditelje, kao i da ograničavate pojedine Google usluge, poput odobravanja pojedinih aplikacija ili filtere za sadržaj na Google Play prodavnici.

Kontrola putem posebnih aplikacija

Na tržištu postoji mnoštvo aplikacija nezavisnih proizvođača koje su namenjene monitoringu, filtriraju i blokiranju sadržaja za koje ne želite da dođu u dodir s vašom decom. Iako među njima ima odličnih programa, oni često nisi jeftini, a nađu se one koje imaju značajne manjkavosti, poput toga da ne filtriraju YouTube ili TikTok.

Bark predstavlja mini-seriju aplikacija za iOS i Android uređaje koja, između ostalog, diskretno daljinski prati dešavanja na telefonu na kojem je instalirana, geografski locira korisnika u realnom vremenu i onemogućava detetu da briše poruke. Aplikacija identifikuje bezbednosno kritične situacije i obaveštava roditelja porukom ili e-mail-om o tome.

Screen Time je slična aplikacija koja ima i svoju besplatnu verziju, dovoljnu za većinu primena.
Naročito je pohvalno što se kontrola gledanja YouTube video-klipova ne naplaćuje posebno.

MSpy se trenutno smatra vodećom aplikacijom za kontrolu šta dete gleda na TikTok-u. Ona se može instalirati daljinski, njome možete takođe na daljinu i s drugog uređaja posmatrati šta dete gleda i vremenski ograničiti pristup ovoj društvenoj mreži. Svi klipovi koje je ono pogledalo beleže se na samom korisničkom uređaju radi kasnije analize. Treba imati na umu da je mSpy zapravo spyware aplikacija kojoj je funkcija roditeljske kontrole samo jedna od svrha. Kao takva, ona služi za totalni nadzor svih aktivnosti na telefonu na kojem je nevidljivo pokrenuta i sigurnosni softveri će često pokušati da je uklone sa uređaja.

Rizici upotrebe društvenih mreža

• Mobilni uređaji nepopravljivo menjaju detinjstvo i rano formiranje ličnosti.
• Sadržaji na njima stvaraju zavisnost i onemogućavaju koncentraciju.
• Prekomerno izlaganje dovodi do ozbiljnih zdravstvenih rizika: depresije, anksioznosti, gojaznosti, nesanice, razdražljivosti.
• Podražavanje aktivnosti može dovesti do nesreća i povreda.
• Dete uronjeno u virtuelni svet imaće veće šanse za trajno narušene društvene veštine (komuniciranje, socijalizaciju, sklapanje prijateljstava, uspostavljanje partnerstava).
• Vršnjačko zlostavljanje preko mreža može imati ozbiljne i trajne posledice.
• Dete je izloženo nepoželjnim i opasnim sadržajima i osobama.
• Iz svega ovoga sledi rizik od deficita ili potpunog odsustva empatije – sposobnosti da se razume ili oseti drugo ljudsko biće.

Pogubno je hraniti decu ispred ekrana

Doktor Ranko Rajović, stručnjak za dečji razvoj i tvorac NTC programa učenja, često govori o opasnostima i posledicama toga što veoma mala deca, praktično još uvek bebe, danas često jedu pred ekranom

„Roditelji čak i u kafićima sede, drže kolač i hrane dete koje je u kolicima, dok ono gleda u telefon. Toga se više niko i ne stidi, ne ustručavaju se, postalo je praktično normalno“, kaže dr Rajović.

Do druge godine dete ne treba izlagati ekranu, od druge do pete godina dete može da koristi smartfon do jedan sat dnevno, uz aktivno učešće roditelja. Za uzrast od pet godina pa na dalje, 2 sata dnevno je dovoljno

„Na predavanju, kad mi dođu roditelji i vide da je to greška, ostanu zbunjeni i pitaju kako sad? Kako da hrane dete bez telefona? Neće da jede. To znači da su već načinili dete zavisnikom – ono jede onda kad gleda u ekran. Mama ga hrani, tata drži telefon i dete jede“, objašnjava Rajović.

Deca su pametnija od nas…

Da li dete može da zaobiđe mere roditeljske kontrole? Odgovor je: da, i te kako! Autori članka o načinima zaobilaženja roditeljskih mera nabrojali su najmanje 23 metoda za to. Neki od najčešćih su „pogađanje“ provaljivanje PIN-a ili lozinke roditelja (većina nas koristi iste za sve moguće namene), uzimanje u ruke uređaja na kome nema zaštite, menjanje parametara na kućnom ruteru, vraćanje telefona na fabrička podešavanja, korišćenje VPN-a i igranje u offline režimu.

Spremite se na igru mačke i miša, ali uz svest da će vaši pokušaji da ograničite detetove digitalne aktivnosti češće biti reaktivne u odnosu na detetovu inovativnost. Ne bi bilo dobro da se uzdate samo u represivne mere. Kako je jedna od dirljivih poruka pored tragedijom pogođene škole navela: „Razgovarajte sa svojom decom“. Mi bismo samo dodali i – slušajte ih. Možda vam izrazi poput sus, noob, frag ili respawn deluju strano i odbijajuće, ali to je rečnik pojmova sveta naše dece. Budemo li ga naučili, lakše ćemo prepoznati šta ona žele, čemu se raduju, šta ih uzbuđuje, a šta plaši.

Autor: Dušan Katilović