Mikroplastika u oblacima i klimatske promene
Naučnici kažu da bi određene vrste mikroplastike u oblacima mogle da igraju ključnu ulogu u brzom formiranju oblaka što bi na kraju moglo uticati na celokupnu klimu.
Istraživači su pronašli sićušne čestice plastike u oblacima, gde mogu da doprinose klimatskim promenama. Naučnici su sakupljali vodu iz oblaka koji okružuju japansku planinu Fudži i planinu Ojama na visinama između 1.300-3.776 m, a zatim primenili napredne tehnike snimanja kako bi utvrdili da li je mikroplastika prisutna. Devet različitih tipova polimera i jedna vrsta gume pronađeno je u mikroplastici u vazduhu, u koncentracijama između 6,7-13,9 komada po litru i veličinama u rasponu od 7,1-94,6 mikrometara.
Takođe su pronašli obilje hidrofilnih (ili vodoljubivih) polimera, za koje su rekli da bi mogli da deluju kao „jezgra kondenzacije oblaka“ – što sugeriše da igraju ključnu ulogu u brzom formiranju oblaka, što bi na kraju moglo uticati na celokupnu klimu.
„Sve u svemu, naši nalazi sugerišu da bi mikroplastika na velikim visinama mogla da utiče na formiranje oblaka i, zauzvrat, može da modifikuje klimu“, napisali su naučnici u studiji, objavljenoj u časopisu Environmental Chemical Letters.
“Prema našim saznanjima, ova studija je prva koja je otkrila mikroplastiku u vazduhu u vodi u oblaku iu slobodnoj troposferi i u atmosferskom graničnom sloju.”
Glavni autor istraživanja, Hiroshi Okochi sa Univerziteta Vaseda, rekao je: „Mikroplastika u slobodnoj troposferi se transportuje i doprinosi globalnom zagađenju.
„Ako se pitanje ‘zagađenja vazduha plastikom’ ne reši proaktivno, klimatske promene i ekološki rizici mogu postati stvarnost, uzrokujući nepovratnu i ozbiljnu štetu po životnu sredinu u budućnosti.
Mikroplastika u vazduhu se mnogo brže razgrađuje u gornjim slojevima atmosfere zbog jakog ultraljubičastog zračenja, dodao je Okochi, koje „oslobađa gasove staklene bašte i doprinosi globalnom zagrevanju“.
Istraživači su rekli da je to prvi izveštaj o mikroplastici u vazduhu u vodi u oblaku.
Mikroplastika možda “zagađuje skoro sve što jedemo i pijemo”
U saopštenju o studiji, Univerzitet Vaseda kaže da istraživanje pokazuje da “mikroplastiku unose ili udišu podjednako ljudi i životinje i da je otkrivena u više organa kao što su pluća, srce, krv, placenta i fekalija”.
„10 miliona tona ovih plastičnih komada završi u okeanu, ispušteni okeanskim sprejom i pronađu svoj put u atmosferu“, navodi se u saopštenju.
“Ovo implicira da je mikroplastika možda postala suštinska komponenta oblaka, kontaminirajući skoro sve što jedemo i pijemo putem ‘plastičnih padavina’.”
Izvor: news.sky
