BIZIT 2024

Novi pristup za korišćenje feroelektriciteta 

Novo istraživanje sa Univerziteta Flinders i UNSV Sidnej, objavljeno u ACS Nano, istražuje promenljivu polarizaciju u novoj klasi metalnih oksida kompatibilnih sa silicijumom i utire put razvoju naprednih uređaja uključujući skladištenje podataka visoke gustine, elektroniku ultra niske energije, fleksibilnost prikupljanje energije i nosivi uređaji. 

 Studija pruža prvo zapažanje unutrašnjeg feroelektriciteta nanorazmera u tankim filmovima cink oksida supstituisanim magnezijumom (tanki filmovi od metalnog oksida sa jednostavnim kristalnim strukturama vurcita). 

 Feroelektricitet, srodan magnetima, pokazuju odgovarajuću električnu osobinu poznatu kao trajna električna polarizacija, koja potiče od električnih dipola sa jednakim, ali suprotno naelektrisanim krajevima, ili polovima. 

 Polarizacija se može više puta menjati između dva ili više ekvivalentnih stanja kada se podvrgne spoljašnjem električnom polju, i stoga su promenljivi polarni materijali pod aktivnim razmatranjem za brojne tehnološke primene uključujući brzu nano-elektronsku računarsku memoriju i niskoenergetske elektronske uređaje. 

 „Nalazi istraživanja nude značajan uvid u promenljivu polarizaciju u novoj klasi mnogo jednostavnijih metalnih oksida kompatibilnih sa silicijumom sa kristalnim strukturama vurcita i postavljaju osnovu za razvoj naprednih uređaja“, rekao je dr Pankaj Sharma, predavač na Univerzitetu Flinders. 

Pročitajte i:  '5D' memorijski kristal da može da čuva podatke zauvek — ljudski genom je već upisan na jedan mali kristal

 „Demonstrirani materijalni sistem nudi veoma stvarne i važne implikacije za novu tehnologiju i prevodiva istraživanja“, rekao je dopisni autor UNSV Sidnei profesor Jan Seidel. 

 Istorijski gledano, otkriveno je da ovo tehnološki važno svojstvo postoji u složenim oksidima perovskita koji uključuju niz katjona prelaznih metala što dovodi do različitih fizičkih fenomena kao što su multiferocitet, magnetizam ili čak superprovodljivost

 “Ali, integracija ovih složenih oksida u procese proizvodnje poluprovodnika predstavljala je značajan izazov zbog strogih zahteva za obradu koji se odnose na, na primer, termički budžet i preciznu kontrolu više sastavnih elemenata. Ova studija stoga pruža potencijalno rešenje”, rekao je prvi autor Haoze Zhang (UNSV, Sidnej). 

Izvor: techbriefs.com

Facebook komentari:
Računari i Galaksija
Tagovi: , , , , , , ,