Pre hosting-a dođe domen
Tvrdnja iz naslova ne važi samo u rečniku internet pojmova već i u redosledu koraka ka vlastitom prisustvu na Internetu.
Vaš omiljeni računarski časopis u ovom broju ima mnoštvo dobrih saveta vezanih za hosting, ali pre nego što izaberete pravi hosting, treba da izaberete pravi domen da biste imali adresu na kojoj hostujete sajt, a i adresu za e‑poštu.
Internet domen je osnovni element cele internet infrastrukture, ali i vašeg identiteta na Internetu. Naziv domena je ono što će videti svaki posetilac u adresi vašeg sajta (još dok pretražuje Google) i svako kome pošaljete mejl, u adresi vaše elektronske pošte (desno od znaka @), ako hosting iskoristite na pravi način i tu adresu takođe vežete za svoj domen. Najčešća greška koju čine vlasnici domena i korisnici hosting‑a jeste što uslugu hosting‑a iskoriste samo za sajt, dok za zvaničnu adresu e‑pošte koriste servise na domenima kao što su gmail.com, hotmail.com, yahoo.com ili domenima svojih internet provajdera (sbb.rs, mts.rs i sl.). Time svoj net identitet i svoju prepoznatljivost na Internetu dovode do polovine puta i tu staju, dozvoljavajući da se u priču o njima „ugura“ takav internet džin kakav je kompanija Google, koji svoju prepoznatljivost duguje i tome što trenutno oko milijardu internet korisnika u svetu koristi baš njegov, gmail.com domen, za „svoje“ adrese e‑pošte.
Ako nemate resursa i mogućnosti da odmah zakupite hosting i napravite sajt, registrujte samo domen i „ostavite ga sa strane“. Time ste sprečili da domen u čijem nazivu figurira neki vama bitan pojam (naziv vaše firme ili projekta) registruje neko drugi i učini vam ga nedostupnim u trenutku kad konačno dođe vreme za hosting. Jednom kad registrujete naziv domena, on je vaš sve dok redovno produžavate njegovu registraciju i može strpljivo da čeka „svoj“ trenutak.
Nekoliko dobrih domenskih saveta
Prvo treba odabrati domen, a onda i njegov naziv. Večitu domaću, a lažnu dilemu – .com ili .rs, Google nema već godinama i otvoreno izjavljuje da u lokalnim pretragama daje prednost lokalnim, nacionalnim internet domenima. Po njegovim statistikama, daleko su najbrojnije upravo lokalne pretrage, a trudeći se da svojim korisnicima pruži najrelevantnije informacije, zaključio je da se one najčešće nalaze upravo na nacionalnim internet domenima.
Dakle, ukoliko je sadržaj vašeg sajta namenjen srpskom tržištu, dileme nema – u prednosti je .rs. Ako osim Srbije gađate i okolne zemlje ili želite da dobacite i dalje, stvari se usložnjavaju, ali rešenja postoje. U svakom slučaju, uvek je dobro imati domaći nacionalni domen i .com domen u paru, jer koji god od njih da ne registrujete, rizikujete da ga registruje neko drugi i postane vam direktna konkurencija na Internetu.
Što se naziva domena tiče, praksa je pokazala da on ne treba da ima više od 20 znakova, kao i da treba izbegavati nazive domena sa crticom, jer je takav naziv težak za saopštavanje preko radija ili u nekom telefonskom razgovoru. Osim toga, već sad se oko 20 odsto svih pretraga na Internetu obavlja glasom, a taj procenat biće samo još veći (procena je da će do 2020. dostići i svih 50 odsto) i biće sve bitnije da izgovoreni naziv domena bude jednostavan za prepoznavanje.
Bilo bi dobro da naziv domena sadrži naziv vaše firme, brenda, proizvoda ili usluge, ili da direktno asocira na njih i sadrži ključne reči bitne za vaš posao. Te ključne reči su pre svega pojmovi i fraze koje ljudi pretražuju i na osnovu kojih Google treba da ih dovede upravo na vaš sajt, a adresa vašeg sajta, koja sadrži naziv vašeg domena, prvo je što Google „pogleda“ tokom svojih složenih pretraga.
Veoma je bitno da se naziv domena lako izgovara i lako pamti, ali je važno i da ne asocira na adresu nekog već popularnog sajta (dakle nečiji tuđi brend). Takođe bi valjalo da naziv ima neki smisao, jer se tako lakše pamti. Bolje je registrovati duži, ali smislen naziv, nego neku skraćenu verziju koja ne znači ništa.
Naziv bi trebalo da bude jednoznačan. On ne može da sadrži latiničke dijakritičke znake (š, đ, č, ć i ž) i treba voditi računa o tome da ne dobije sasvim drugačiji smisao kad se napiše „ošišanom“ latinicom. Ne preporučuje se ni korišćenje brojki u nazivu domena, jer ma koliko, na primer, naziv kao ka5an.rs može da deluje atraktivno, teško je usmeno objasniti kako se on piše.
Ko je? (Whois?)
Da biste registrovali željeni naziv domena, on mora biti slobodan za registraciju, što se proverava preko WHOIS servisa. Pristup RNIDS‑ovom WHOIS servisu omogućen je preko dve Web adrese, a na obe možete saznati da li je naziv domena slobodan i, ako nije, na koga je registrovan. Na adresi domen.rs/whois proveravate raspoloživost naziva domena u svih pet nacionalnih domenskih prostora odjednom (izbor .RS ili .Срб domena vrši se na osnovu pisma kojim se unosi željeni pojam), dok na rnids.rs/whois dobijate podatke o registrovanim domenima u HTML, PDF ili RAW formatu, a proveru statusa domena možete da obavite čak i kroz URL tipa rnids.rs/whois/domen.rs.
Domenski prostori u kojima možete registrovati nazive domena (bez obzira na to da li ste domaće ili strano lice) su:
.RS i .СРБ – dostupni svima, bez obzira na to da li su pravna ili fizička lica,
.CO.RS i .ПР.СРБ – dostupni pravnim licima i preduzetnicima,
.ORG.RS i .ОРГ.СРБ – dostupni neprofitnim organizacijama,
.EDU.RS i .ОБР.СРБ – dostupni obrazovnim ustanovama i
.IN.RS i .ОД.СРБ – dostupni fizičkim licima.
Vozilo zaključavate, a domen?
Sve što postoji na Internetu, podložno je napadima zlonamernih korisnika. Ni domeni nisu izuzetak. Iako se „krađe“ domena ne dešavaju često, izmena podataka o domenu i preusmeravanje internet korisnika na lokacije koje kontrolišu kradljivci može da ima ozbiljne posledice. Osim gubitka reputacije i prihoda, „krađa“ domena može da dovede i do gubitka osetljivih poslovnih podataka, a šta kradljivci mogu da urade s njima, nije teško zamisliti.
Kompanije treba da tretiraju nazive domena kao vrednu imovinu, što oni i jesu. Koliko god da je npr. cena jednog službenog vozila veća od cene jednog internet domena, njegova vrednost je neuporedivo manja u poređenju s domenom, jer se na domenu sve češće bazira čitavo internet poslovanje jedne kompanije. Međutim, vozila se obavezno zaključavaju, a domeni baš i ne.
Vodeći računa o interesima svojih korisnika, RNIDS je implementirao tri vrste zaštite domena, koje znatno smanjuju rizik od „krađe“. Prvi vid zaštite je „Siguran režim“, koji se jednostavno aktivira preko ovlašćenog registra kod koga je domen registrovan. U tom slučaju će se, za svaku izmenu podataka vezanih za domen, tražiti potvrda pre nego što se ta izmena omogući. Nešto kvalitetniji vid zaštite pruža usluga „Zaključavanje na strani klijenta“, koja bi trebalo da je adekvatna u većini slučajeva. Za kompanije koje važan deo svog poslovanja obavljaju na Internetu ili kojima je vlastiti identitet na Internetu vrlo bitan, preporučeno je „Zaključavanje na strani Registra“ (Registry Lock). Ova usluga pruža najviši stepen zaštite, ali zahteva dodatne administrativno‑tehničke aktivnosti Registra i zbog toga je RNIDS posebno naplaćuje.
Registar nacionalnog internet domena Srbije (RNIDS) upravlja nacionalnim internet domenima (.RS i .СРБ) i infrastrukturom koja omogućava da oni budu stalno dostupni. To mu od početka rada .RS domena (već 10 godina) polazi za rukom. Naime, merenja organizacije DNS‑OARC pokazuju da je RNIDS u grupi od samo sedam registara internet domena najvišeg nivoa čiji su domeni dostupni 100 odsto vremena od početka ovih merenja. Eto jednog dobrog parametra za izbor pravog domena za vaš blog, posao ili projekat.
Predrag Milićević
