Dronovi za pošumljavanje predela opustošenih požarom

Napori za sadnju drveća dobijaju podsticaj od dronova. Bespilotne letelice korišćeni su u požarima u Britanskoj Kolumbiji prošlog novembra, bacajući hiljade semena drveća na pocrnelo tlo. Letovi su bili deo eksperimentalnog ispitivanja za ponovno zasejavanje šuma First Nations koje su izgubljene u monumentalno destruktivnoj sezoni požara 2017. Sa bespilotnim letelicama na njihovoj strani, ljudi u ovoj oblasti se nadaju da će pošumljavanje moći da se kreće brže – posebno pošto požari ne posustaju.

2017. je bila jedna od najgorih požarnih sezona zabeleženih u Britanskoj Kolumbiji. Skoro 800.000 hektara otišlo je u dim, odnevši sa sobom kuće, automobile i drveće. Za lokalno stanovništvo i zajednice First Nations u ovoj oblasti bilo je poražavajuće. Tokom te sezone, 20 različitih požara se spojilo i formiralo Plato kompleks (u to vreme, to je bio najveći zabeležen požar u istoriji pokrajine). Dok su šumski požari prirodni rizik koji se dešava milenijumima, klimatske promene i ljudske aktivnosti povećale su rasprostranjenost šumskih požara poslednjih decenija.

„Mnoga područja u kojima je bilo šumskih požara, neka od ovih područja su toliko izgorela da nema regeneracije sadnica“, kaže Percy Guichon. Guichon je direktor Central Chilcotin Rehabilitation, kompanije za pošumljavanje i upravljanje zemljištem u Britanskoj Kolumbiji. On je iz zajednice prvih nacija Tsideldel koja radi u saradnji sa Vladom na ponovnom zasejavanju šuma u ​​izgorelih u požaru.

Dron ili ručno sadjenje

Drveće može normalno da se regeneriše usled rasejanja šišarki vetrom ili uz pomoć životinja. Ali kada vatra gori previše je vruće, nema načina da seme preživi i da drveće prirodno izraste u ugljenisanom zemljištu. Da bi pomogli u obnovi šuma, zajednice se okreću tehnološkim alternativama – uključujući dronove.

Ručna sadnja drveća se obavlja u grupama i predstavlja težak posao: pojedinci nose lopatu sa dugom drškom i vreću od 18 kilograma sa sadnicom i naizmenično probijaju zemlju i postavljaju sadnicu u rupu. Proces se često započinje u ranim jutarnjim satima kada je tlo vlažno. Prateći stroge smernice za kvalitet i gustinu, ručno sađenje drveća može dati između 1.000 i 3.000 stabala dnevno.

Dronovi imaju drugačiji pristup. Za pilot program, Guichon – ova grupa i vladino društvo za unapređenje šuma Britanske Kolumbije kupili su seme jele i bora iz rasadnika u Kaliforniji i poslali ih DroneSeed-u, agrotehnološkom startupu sa sedištem u Sijetlu. „Stavljaju seme u mali sud koji sadrži mešavinu zemlje i hranljivih materija kako bi semenu pružila najbolju šansu za klijanje“, kaže Guichon.

U prvom krugu sadnje dronova, palo je oko 10.000 semena po hektaru — oko 52 hektara ukupno. Tim planira da nastavi da prati rast borova i jela koji su zasađeni u proleće i leto kako bi videli da li će seme proklijati i primiti se u zemlju.

Nadamo se da će pola miliona sadnica zasađenih dronom pomoći da se spaljena šuma oporavi brže nego što bi mogla sama, kaže John Bailey, profesor na Univerzitetu Oregon State University College of Forestree.

Dronovi sve popularniji

Iako je malo verovatno da će sejanje dronom ikada u potpunosti zameniti ručnu sadnju, tehnologija postaje sve popularnija u regionima pogođenim šumskim požarima. Kada je u pitanju sejanje dronom, istraživanje površine zemljišta je lakše sprovesti i dronovi mogu doći do mesta gde ručna sadnja predstavlja poteškoće, kao što su udaljene lokacije i oštri nagibi. Bailey kaže da postoje ključne stvari koje treba uzeti u obzir kada se koriste dronovi za ponovno sejanje šuma. Neke oblasti posebno možda neće biti gostoljubive za postavljanje sadnica.

Rezultati sađenja u Britanskoj Kolumbiji će stići tokom narednih godinu dana i nadamo se da će doneti neke pozitivne – i obilne – nalaze. Podaci iz ovih probnih vožnji će se koristiti za oblikovanje budućnosti istraživanja setve dronova i projekata pošumljavanja.

Čak i ako seme raspršeno dronom ne uspe da pusti koren, još uvek postoji nada da će se šuma vratiti. Samo može potrajati veoma dugo. Kao što Bailey voli da kaže svojim studentima: „Ta područja će ponovo biti šuma, ali to može potrajati stotinama godina .

Izvor: TheVerge