Facebook osuđen zbog kršenja privatnosti
Borci za pravo na privatnost na internetu odneli su značajnu pobedu nad Facebookom.
Pitanje privatnosti je jedno od ključnih tema oko kojih se bore kompanije i korisnici. Iako su se mnogi pomirili sa činjenicom da neko zna sve o nama, postoje grupe koje se uspešno bore za pravo na privatnost. Upravo je jedna takva grupa, Vzbv, uspela da porazi Facebook pred nemačkim sudom. Posledice će biti vidljive na celom evropskom kontinentu. Kao i uvek, glavna tema je privatnost i obuzdavanje Facebooka koji trguje informacijama o korisnicima.
Presuda Facebooku
Regionalni sud je presudio da neka od podešavanja na Facebooku nisu u skladu sa zakonima o privatnosti. Vzbz grupa je uspešno dokazala da su pet servisa društvene mreže koji se bave privatnošću u startu uključena, dok su značajna podešavanja koja omogućavaju veću privatnost korisnika “skrivena”, tj. razbacana po menijima kako bi se otežalo podešavanje.
Facebook namerava da se žali na odluku, smatrajući da ništa nisu uradili pogrešno, dok paralelno sa tim planiraju da uvedu promene koje će biti u skladu sa zakonima Nemačke i EU. S druge strane, i Vzbv grupa planira žalbu jer su pojedine tačke tužbe odbijene. Jedna od bitnih stavki na koju se poziva grupa je činjenica da se Facebook reklamira kao besplatni servis. Oni smatraju da to nije tačno jer korišćenje ove društvene mreže korisnici plaćaju svojim ličnim podacima na kojima Facebook zarađuje.
Presuda je doneta 16. januara u Berlinu, ali je tek sada objavljena od strane Vzbv grupe. Oni su tužbu bazirali na Federalnoj uredbi o zaštiti podataka koja govori da IT kompanije moraju da budu jasne kada je korićenje podataka korisnika. Svako dovođenje u zabludu smatra se kršenjem prava privatnosti.
Promene koje će promeniti korisničko iskustvo na internetu
Sud se složio da Facebook nije uradio dovoljno kako bi obavestio ljude na činjenicu da je nekoliko podešavanja sigurnosti namešteno onako kako njima odgovara. Tu se misli na opcije dozvoljavanja deljenja lokacije sa osobama s kojima komunicira na chatu, kao i dozvola da Google i drugi pretraživači uključuju profile korisnika u rezultatima pretraga.
Ono što je veoma interesantno je da je sud presudio da je nezakonit zahtev Facebooka da korisnici moraju da koriste svoja prava imena. O ovome je bilo priče i ranije, pa je išlo dotle da Facebook preti blokiranjem profila ukoliko nije autentičan. Čini se da smo se i previše opustili kada je deljenje informacija u pitanju. Ranije nigde nismo ostavljali lično ime, koristili su se nadimci i razni avatari ali nikad lična fotka. Danas imamo Facebook, Instagram, Snapchat i druge društvene mreže koje se zasnivaju upravo na deljenju ličnih informacija. I to je skroz ok, ukoliko znate na šta pristajete i koja su vaša prava.
Sud smatra da društvene mreže treba da mnogo direktnije traže pristanak za korišćenje imena i profila korisnika u oglasima i sponzorisanim materijalima. Bez ovakvog pristanka ne bi smelo biti moguće korstiti informacije. To zvuči kao naučna fantastika, ali ako EU zaista uspe da progura zakon o privatnosti, to će biti velika pobeda za korisnike.
Izvor: BBC
