Najbolje iz 2022. godine: Nove tehnologije

Poslednji dani 2022. godine su pravo vreme za naš tradicionalni pregled utisaka o proizvodima i uslugama s kojima smo se susreli u proteklih 12 meseci. Iz mase uspomena odabrali smo one koje su ostavile najjači utisak, ali i proizvode koji su uticali (ili će tek uticati) na računarsko tržište. Konkurencija je bila jaka, odlučivale su nijanse ali i subjektivna ocena. Zato ovaj tekst nemojte smatrati rang-listom, već našim pogledom na ICT scenu.

Retko se događa da neka nova tehnologija odmah privuče veliku pažnju javnosti. Tokom 2022. godine AI tehnologija je toliko napredovala da se često u umetničkim i kreativnim oblastima meri sa ljudima. Za sve to je zaslužna kompanija Open-AI.

DALL-E – AI generator slika

Kreiranje slika na osnovu tekstualnog opisa je apstraktan zadatak, koji su do sada mogli uspešno da obave samo ljudi. A onda je DALL-E pokazao da umetnost može da stvara i veštačka inteligencija. I ne samo to, ispostavilo se da ona može da stvara umetnička dela koja se po kvalitetu ne mogu razdvojiti od ljudskih. Ovaj sistem je doskora bio zatvorenog tipa, a oni koji su želeli da ga probaju morali su da se prijave na listu čekanja. Sada je sistem potpuno otvoren i svi mogu da ga probaju.

ChatGPT – Najinteligentniji chat bot

Ako je DALL-E doneo revoluciju u vizuelnom umetničkom izražavanju mašina, ChatGPT je najbolji virtuelni sagovornik. I ne samo to – on može da bude i plodonosan pesnik, pisac pa i programer. Zahvaljujući specijalnom sistemu treniranja, u stanju je da, na zadatu temu, napiše pesmu ili inspirativnu priču, bez logičkih i s minimalnim brojem gramatičkih grešaka. Jedina stvar koja još nije usavršena je, bar po navodima korisnika koji su ga probali, što više pažnje posvećuje formi, a ne sadržaju, pa je u mnogim tekstovima bilo i netačnih informacija. Ne sumnjamo da će se to s vremenom “ispeglati” i vrlo lako može da se desi da u narednim godinama ChatGPT (ili neki sličan sistem), postane Google naredne generacije.

A šta je bilo najgore?

Iako se na kraju godine uglavnom priča o uspešnim proizvodima i uslugama, hteli smo da se osvrnemo i na onu drugu stranu – događaje po kojima ćemo se sećati 2022. godine u negativnom kontekstu.

Sunovrat kriptovaluta

U nekoliko navrata do sada kriptovalute su imale značajan pad, ali su se vrlo brzo oporavljale i nadmašivale ranije maksimalne vrednosti. Međutim, sada pad traje mesecima. Bitcoin, kao vodeća kriptovaluta, je doživeo pravi krah – s nekih 60.000 dolara, njegova vrednost je pala na oko 20.000 dolara. U početku su svi govorili da je došlo pravo vreme za ulaganje u kriptovalute, jer će vrlo brzo da se vrednost vrati na staro. Međutim, situacija je i dalje kritična. Od tada su Bitcoin, kao i ostale kriptovalute, pale još za desetak procenata, pa je u vreme pisanja ovog teksta on vredeo tek oko 17.700 dolara. Mnogi kriptoulagači su izgubili značajne količine novca i teško da će se oporaviti od toga.

Ipak, postoji i jedna dobra strana ove situacije. S obzirom na to da su mnogi odustali od rudarenja kriptovaluta, na tržištu se pojavilo dosta moćnih grafičkih kartica, što je (konačno) dovelo i do pada njihovih cena i bolje snabdevenosti, kako u prodavnicama, tako i na tržištu polovnih komponenti. A troši se i manje struje, što je pred zimu uvek dobro…

Sunovrat Twitter-a

Elon Musk je poslovni genije ili barem čovek koji zna da “nanjuši” dobar posao. Ipak, izgleda da je njegova odluka da kupi Twitter bila zasnovana više na emocijama nego na nekim racionalnim razlozima. Ako pri tome dodamo i seriju kontroverznih odluka nakon što je došao na čelo ove kompanije, čini nam se da će ova kupovina biti veliki promašaj, ne samo za njega već i za korisnike Twitter-a. Masovno napuštanje zaposlenih sa strane izgleda kao užurbano bežanje sa broda koji tone. Uz to, mnoge poznate ličnosti ili napuštaju Twitter (poslednji među njima je Elton John), ili ne žele da se vrate (Donald Trump, nakon što mu je vraćen nalog). I obični korisnici masovno prelaze na Mastodon… Da vidimo što će se dešavati u 2023. godini, da vidimo hoće li Musk sahraniti Twitter ili će ga, poput Feniksa, dignuti na nove visine.

Hakerski napad na Katastar

Sredinom godine (14. juna) desio se veliki hakerski napad na informacioni sistem Republičkog geodetskog zavoda, zbog kojeg je on bio danima van upotrebe. Veliki problem je što je taj zastoj uticao na čitavu jednu industriju. Bile su onemogućene kupoprodajne transakcije, obustavljeno je izdavanje građevinskih dozvola, nije bilo moguće preuzeti listove nepokretnosti, notari nisu mogli da overavaju kupoprodajne ugovore… Oporavak baza podataka trajao je danima, a prošlo je i više od mesec dana dok sve nije dovedeno u (skoro) prvobitno stanje. Koliko nas je to sve koštalo u novcu nikad nije objavljeno, ali je na najgori način demonstrirana ranjivost i nespremnost našeg informacionog sistema na državnom nivou.

Pad informacionog sistema MUP-a

Još jedan nemili događaj, srećom kraćeg trajanja, sačekao je građane Srbije početkom decembra. Zbog pada hardverskog sistema nismo mogli da registrujemo automobile, ni direktno, ni preko agencija, nisu mogli da dobiju nove tablice, vozačke i saobraćajne dozvole… I opet je čitav auto-moto sektor u Srbiji bio “zaključan” nekoliko dana. Iako MUP nije dao mnogo informacija o ovom slučaju, pitamo se da li njihov informacioni sistem ima redundantne resurse, koji bi preuzeli funkciju primarnih, a koji se projektuju baš zbog ovakvih slučajeva? Po svemu sudeći, tako nešto izgleda da ne postoji u MUP-u. Kao i u prethodnom slučaju, građani su ti koji su pretrpeli najveću štetu, a za to izgleda niko neće odgovarati…