Uzroci masovnih otpuštanja u velikim tehnološkim kompanijama
Google, Meta, Microsoft i Amazon kao i još nekoliko najvećih svetskih tehnoloških kompanija zajedno su otpustili više od 150.000 radnika poslednjih meseci. Kompanije su iznele niz razloga zašto su ta otpuštanja bila neophodna. Uglavnom se ti razlozi svode na to da je potrebno smanjiti troškove kako se privredni rast usporava širom sveta.
Kompanije sve više ulažu u veštačku inteligenciju
Malo je verovatno da je došlo do otpuštanja zato što kompanijama potreban novac. Microsoft, koji je otpustio oko 10.000 zaposlenih zatim je praktično istovremeno objavio da planira da uloži 10 milijardi dolara u OpenAI, kreatora ChatGPT-a. Verovatno postoje poslovni razlozi u samom vrhu kompanije koja ulaže sumu koja iznosi milion dolara po svakom otpuštenom zaposlenom u kompaniju OpenAI.
Takođe, Google-ova matična kompanija Alphabet objavila je planove za smanjivanje svog globalnog broja zaposlenih za 12.000. To je smanjenje od oko 6 odsto. Izvršni direktor Sundar Pichai opisao AI kao tehnologiju koja se najviše transformisala tokom vremena. Prilikom otpuštanja on je izjavio da će strategija biti „usmeravanje talenta i kapitala ka najvišim prioritetima kompanije“. Navodno, Google radi na razvoju sopstvene verzije veštačke inteligenicje slične ChatGPT-u.
Plate su dostigle rekordne nivoe tokom pandemije
Zajedno, četiri najveće tehnološke kompanije Meta, Alphabet, Amazon i Microsoft otpustile su 50.000 radnika. Takođe, novi vlasnika Twittera, Elon Musk, navodno je otpustio polovinu zaposlenih u kompaniji otkada je preuzeo kompaniju krajem prošle godine.
Koji je zapravo pravi razlog ovih masovnih otuštanja zbog kojeg su desetine hiljada ljudi (80 odsto u SAD) ostali bez posla? Stručnjaci za podatke sa sajta 365 Data Science pokušali da saznaju na osnovu analize brojki.
Neke od analiza možda nisu toliko iznenađujuće. Poznato je da su tehnološke kompanije podstaknute rekordnim prihodima zapošljavale mnogo ljudi tokom pandemije. Plate su dostigle rekordne nivoe dok se rasplamsala konkurencija za vrhunske talente, a mediji su pisali o raskošnim povlasticama. Neko srednje vreme nakon koga su otpušteni radnici iznosi otprilike dve godine. Sve ovo govori o tome da na neki način, ova otpuštanja predstavljaju povlačenje politike zapošljavanja koja je uspostavljena od pandemije.
Još više iznenađuje činjenica da je srednji nivo iskustva onih koji su otpušteni oko 11,5 godina. Zapravo, to govori o tome da nije bilo nužno da mlađi radnici sa malo iskustva budu brzo zamenjeni odnosno da njihova radna mesta budu automatizovana. Jedan od mogućih razloga za ovu statistiku mogao bi biti taj što zaposleni sa dužim stažom imaju tendenciju da primaju veće plate, a njihovim otpuštanjem kompanije bi mogle da ispune svoje finansijske ciljeve.
Međutim, takođe je interesantno da su radna mesta i funkcije koje su najviše pogođene, zapravo one u kadrovskim poslovima. Taj sektor činio je 28 odsto svih otpuštanja.
Postoje dva moguća razloga za to. Prvi, ako kompanija otpušta radnike, ona će takođe smanjiti zapošljavanje. Samim tim se gubi i potreba za HR osobljem.
Mašine zamenjuju ljude
Drugi razlog, iako možda jednako relevantan razlog, jeste to što je HR oblast u kojoj se neke funkcije zamenjuju automatizacijom. Već postoje platforme koje imaju za cilj da automatizuju rutinske zadatke u vezi sa intervjuisanjem i prijemom novih radnika, kao što su provera referenci, provera identiteta i sprovođenje procena zdravlja i bezbednosti. Poslednjih godina je čak objavljeno da su kompanije kao što je Amazon koristile veštačku inteligenciju da identifikuju osoblje sa lošim učinkom, a zatim ih otpuštaju.
Takođe, prema analizama dobija se uvid kako su se određena zanimanja koja su bila pogođene razlikovala između kompanija. HR sektor kao i sektor za pronalaženje talenata najviše su pogođeni u Microsoft-u, Meta-i, Google-u i Twitter-u, dok softverski inženjeri su bili ti koji su preuzeli veći deo tereta.
Većina otpuštenog osoblja su bile žene
Prema podacima koje je prikupio sajt 365 Data Science velika većina otpuštenog osoblja (56 odsto) su bile žene. Ovo je zabrinjavajuće, imajući u vidu da je tehnološka industrija provela veći deo poslednje decenije pokušavajući da reši rodnu neravnotežu koja je već prisutna u ovoj oblasti, posebno u tehničkim i inženjerskim ulogama. Ovo nije baš sjajnja poruka potencijalnim novozaposlenim ženama. Osim što postoje razlike u platama kao i manja verovatnoća napredovanja, žene će imati veću šansu da budu otpuštene.
Konačno, još jedna zabrinjavajuća statistika u izveštaju je činjenica da je samo 10 odsto otpuštenih do sada navelo da ima novi posao na svojim LinkedIn profilima. Naravno, prerano je reći da li ova trenutna situacija preći u dugoročnu nezaposlenost. Mnogi možda jednostavno uživaju u pauzi pre nego što krenu u traženje posla. Takođe, mnogi se možda još uvek nisu potrudili da ažuriraju svoje profile. Međutim, praćenje razvoja ove statistike tokom narednih meseci trebalo bi da pruži neke zanimljive informacije u to da li je kvalifikovanim tehnološkim radnicima i dalje lako da prelaze sa jednog posla na drugi. Sasvim je moguće da će značajan broj ljudi odlučiti da se okrene pokretanju sopstvenog biznisa ili honorarnim poslovima.
Da li su se tehnološki giganti jednostavno proširili predaleko i prebrzo? Ili su inovacije u veštačkoj inteligenciji i automatizaciji dovele do situacije u kojoj je najbrži način da se uštedi novac, ljudi zamene mašinama? Istina je verovatno malo jedno,malo drugo.
Nijedna od kompanija nije navela automatizaciju kao razlog za ovakve poteze ali s obzirom na vrstu posla i čitanje između redova, primamljivo je izvući zaključak da je to faktor koji svakako doprinosi.
Izvor: Forbes