Novi model oblaka u istraživanju klime

Kada se oblaci sretnu sa vedrim nebom, kapljice oblaka isparavaju dok se mešaju sa suvim vazduhom. Nova studija koja uključuje istraživače sa Univerziteta u Geteborgu uspela je da uhvati šta se dešava u modelu. Na kraju, ovo bi moglo dovesti do preciznijeg klimatskog modeliranja u budućnosti. 

 Ne samo da proizvode padavine i obezbeđuju senku od sunca, već deluju i kao veliki reflektori koji sprečavaju zračenje toplote sa Zemlje – opšte poznato kao efekat staklene bašte. 

„Iako su oblaci proučavani dugo vremena, oni su jedan od najvećih izvora nesigurnosti u klimatskim modelima“, objašnjava Bernhard Mehlig, profesor složenih sistema na Univerzitetu u Geteborgu. 

 “To je zato što postoji toliko mnogo faktora koji određuju kako oblaci utiču na zračenje. A turbulencija u atmosferi znači da je sve u stalnom pokretu. To čini stvari još komplikovanijima.” 

 Naučni članak u “Physical Review Letters” predstavlja novi statistički model koji opisuje kako broj kapljica vode, njihove veličine i vodena para međusobno deluju na ivici turbulentnog oblaka.  Distribucija kapljica vode je važna jer utiče na to kako oblaci reflektuju zračenje. 

 „Model opisuje kako se kapljice skupljaju i rastu na ivici oblaka kada se turbulencija pomeša sa suvim vazduhom“, dodaje Johan Fris, bivši student doktorskih studija fizike i koautor studije. 

 Istraživači su identifikovali najvažnije parametre i u skladu sa tim izgradili svoj model.  Ukratko, model uzima u obzir zakone termodinamike i turbulentno kretanje kapljica.  Model dobro korespondira sa ranijim numeričkim kompjuterskim simulacijama i objašnjava njihove rezultate. 

 „Ali još smo daleko od cilja“, nastavlja profesor Mehlig.  “Naš model je trenutno u stanju da opiše šta se dešava u jednom kubnom metru oblaka. Recimo, pre petnaest godina bio je samo jedan kubni centimetar, tako da napredujemo.” 

 Kada kreatori politike raspravljaju o klimatskim promenama, veliki značaj pridaje se IPCC klimatskim modelima.  Međutim, prema IPCC-u, mikrofizička svojstva oblaka su među najmanje razumljivim faktorima u nauci o klimi. 

 “Štaviše, isparavanje kapljica je važan proces, ne samo u kontekstu atmosferskih oblaka, već i u oblasti infektivne medicine. Sićušne kapljice koje nastaju kada kijamo mogu sadržati čestice virusa. Ako te kapljice ispare, virus čestice mogu ostati u vazduhu i zaraziti druge.” Profesor Mehlig je takođe koautor druge studije koja opisuje kako se čvrste čestice, kao što su kristali leda, kreću unutar oblaka. 

 “Kristali leda i kapljice vode utiču jedni na druge. Ali još ne znamo kako.” 

Izvor: sciencedaily.com