Najveći IT skandali 2018. godine (za sada)

Približavamo se kraju 2018. godine koju su obeležili IT skandali. I dok je Facebook redovno isporučivao svoju dozu skandala, ni drugi nisu zaostajali puno. Ukoliko se za mesec dana desi nešto spektakularno loše, ažuriraćemo listu skandaloznog ponašanja iz oblasti informacionih tehnologija.

Dok se tako nešto ne desi, predstavljamo vam IT skandale koji su obeležili ovu godinu, sa posebnim fokusom na uznemiravanje i apsolutno negiranje privatnosti korisnika na internetu, a pre svega društvenim mrežama. Listu počinjemo sa evergrinom – nesankcionisanim primerima govora mržnje na internetu.

Ima li većeg dokaza da nešto ne funkcioniše od ignorisanja problema ugrožavanja privatnosti i bezbednosti korisnika na društvenim mrežama? Ako pitate tehnološke gigante – sve je u savršenom redu.

1. Društvene mreže tolerišu govor mržnje

Nekako smo navikli da svako može da kaže šta god mu padne na pamet isključivo na Facebooku. Tamo je veća šansa da vam blokiraju nalog zbog ne bezazlene gluposti, nego što će se sankcionisati neki ultra-nacionalistički korisnik. Zuckerbergova kompanije se pravda da ima previše slučajeva i da je jednostavno nemoguće procesuirati sve. To je donekle istina, ali koliko teško može biti da se blokiraju stranice koje podržavaju ISIS ili neo-naciste?

Ispostavilo se da je to veoma teško iz razloga što je kompletan sistem loše izgrađen. Može se steći utisak da se cenzurisanjem na Facebooku bave ljudi koji su neobrazovani, kulturološki nepismeni ili jednostavno nesposobni da donesu pravu odluku. Kako drugačije tumačiti odbijene prijave paljenja zastava, slavljenja nacističkih satelita iz okruženja i očiglednih govora mržnje i fizičkih pretnji prilikom običnih konverzacija?

Naravno da je glavni lik u ovom skandalu Facebook, ali nije jedini. Tu je i Twitter koji je skoro jednako kao i Facebook odlučan da gurne glavu u pesak i ignoriše probleme. Naravno da se nečinjenjem ništa ne postiže, pa se čekaju reakcije medija kako bi neko odlučio da radi svoj posao. Ispostavilo se da Twitter blagonaklono gleda na američke bele rasiste i ISIS (?!?). I tako nastaju IT skandali.

Skandalozno je što se Twitter nije oglašavao čak ni nakon javnog kritikovanja u medijima, smatrajući valjda da će sve to da se zaboravi. Gle iznenađenja, ispostavilo se da niko to nije zaboravio i da se problem samo uvećao. Kompanija je nakon lošeg PR-a odlučila da obriše neke od problematičnijih naloga, sa akcentom na ruske botove. Iako je to zadovoljilo neke, ništa se posebno nije desilo kada je u pitanju ograničavanje govora mržnje.

2. Ruski špijuni (navodno) finansirali bitcoinom operacije

Da ne bude da samo društvene mreže prave skandale, pobrinuli su se ruski špijuni. Više agenata je osumnjičeno da su koristili bitcoin kako bi finansirali svoje operacije, a pre svega uticanjem na predsedničke izbore 2016. godine. Najpopularnija kriptovaluta je korišćena i za kupovinu opreme, zakup servera, registrovanje domena u svrhu hakerskih aktivnosti.

Agenti su koristili bitcoin smatrajući da su transakcije anonimne. Ipak, ove transakcije se registruju u okviru blockchaina zajedno sa bitcoin adresama koje su obeležene alfa-numerički. Na osnovu ovih adresa američki istražitelji su uspeli da identifikuju digitalne transakcije agenata. Interesantno je da su ruski agenti pored kupovine, do bitcoina dolazili rudarenjem kako bi skupili sredstva. U pomoć ovako stečenih sredstava agenti su, na primer, platili jednoj rumunskoj kompaniji da registruje domen dcleaks.com.

Na ovaj način su se kriptovalute opet našle u centru pažnje zbog olakšavanja pranja novca. Mnogi protivnici virtuelnih valuta su veselo trljali ruke, dok nije otkriveno da se preko Danskebank opralo više novca nego putem kriptovaluta.

3. Google Location History scandal

Kompanija Google se nedavno našla u problemu nakon što je otkriveno da je pratila kretanje korisnika čak i kad to oni nisu želeli. Jedan čovek je odlučio da podnese tužbu zbog toga, što može da predstavlja ozbiljan problem za kompaniju ukoliko se donese presuda u korist oštećenog.

Svi koji su ikada optuženi da su paranoični jer misle da ih Google večito prati sada su imali priliku da likuju – i zarade nešto usput. Ispostavilo se da Google ima potrebu da prati svoje korisnike čak i ukoliko su oni isključili tu mogućnost. Naime, isključivanjem Location History trebalo bi da se onemogući čuvanje kretanja korisnika, ali to u slučaju Google-a nije slučaj.

Interesantno je da je Google do trenutka kada je propust otkriven u pravilima korišćenja eksplicitno navodio da je moguće isključiti Location History i da mesta koja se posećuju neće biti arhivirana. Što je bila, sada je to sasvim jasno, neistina. Nakon toga je opis promenjen u “neki podaci o lokacijama mogu biti sačuvani kao deo aktivnosti drugih servisa kao što su Google Search i Google Maps”.

Koji nas novi IT skandali očekuju?

Kada su IT skandali u pitanju, nikad se ne zna šta može da bude sledeće. Jedan od kandidata je svakako Kina koja je počela sa uvođenjem “ocenjivanja građana” što vrlo lako može da se pretvori u Orvelovu 1984. Već sada Kinezi mogu da prepoznaju osumnjičene na osnovu hoda, a to je samo jedan od načina nadgledanja.

Večiti kandidat za kreiranje skandala je stari dobri Mark Zuckerberg koji se svojski trudi da ponese titulu najskandaloznijeg milijardera na planeti. To bi bio prilično veliki uspeh u konkurenciji Jeffa Bezosa i Elona Muska koji takođe imaju svoje adute.

Nekad su najveći skandali vezani za bezbednosne propuste, pa je tako jedan od jačih kandidata za ulazak na listu malware koji je zarazio pola miliona Android uređaja. S obzirom da do kraja godine ima još mesec dana, to je više nego dovoljno vremena da neko napravi glupost i zaradi neslavnu titulu IT skandala godine.